Божја љубав: души највећа радост
Божја љубав се не налази у околностима нашег живота, већ у Његовом присуству у нашим животима.
Браћо и сестре, знате ли колико вас Бог, наш Небески Отац, савршено воли? Да ли сте дубоко у својој души осетили Његову љубав?
Кад знате и разумете колико сте савршено вољени као дете Божје, то мења све. Мења начин на који се осећате у вези са собом када правите грешке. Мења како се осећате када се догађају тешкоће. Мења ваш поглед на Божје заповести. Мења ваш поглед на друге и вашу способност да урадите нешто добро.
Старешина Џефри Р. Холанд је поучио: „Прва велика заповест за сву вечност је да волимо Бога свим својим срцем, моћу, умом и снагом – то је прва велика заповест. Али прва велика истина за сву вечност је да нас Бог воли свим својим срцем, моћу, умом и снагом.”1
Како свако од нас може дубоко у души спознати ту велику истину вечности?
Пророку Нефију је у визији приказан најмоћнији доказ Божје љубави. Видевши дрво живота, Нефи је замолио да сазна његово значење. Као одговор, анђео је Нефију показао град, мајку и бебу. Док је Нефи посматрао град Назарет и праведну мајку Марију, која је у наручју држала малог Исуса, анђео је изјавио: „Гле Јагњета Божјег, да, и то Сина Вечнога Оца!”2
У том светом тренутку, Нефи је схватио да је Бог приликом Спаситељевог рођења показивао своју чисту и потпуну љубав. Божја љубав, сведочио је Нефи, „излива [се] у срца деце човечје”.3
Божју љубав можемо замислити као светло које извире са дрвета живота, које се излива по целој земљи у срца деце човечије. Божје светло и љубав прожимају сва Његова створења.4
Понекад погрешно мислимо да Божју љубав можемо осетити тек пошто следимо гвоздену шипку и једемо плод. Међутим, Божју љубав не примају само они који долазе до дрвета него је она сама снага која нас мотивише да тражимо то дрво.
„Стога је од свега најпожељније”, поучио је Нефи, а анђео узвикнуо: „Да, и души највећа радост.”5
Пре двадесет година, један вољени члан породице одступио је од Цркве. Имао је много питања без одговора. Његова жена, обраћеник, остала је верна својој вери. Због насталих разлика напорно су радили на очувању брака.
Прошле године је записао три питања о Цркви са којима је имао проблем и послао их је дугогодишњим пријатељима; у питању су била два брачна пара. Позвао их је да размисле о тим питањима и дођу на вечеру и поделе своја размишљања.
После ове посете пријатеља, отишао је у своју собу и почео да ради на једном пројекту. Разговор те вечери и љубав коју су му показали његови пријатељи заокупили су му ум. Касније је написао да је био приморан да прекине са радом. Рекао је: „Јарко светло испунило ми је душу… Био ми је познат тај дубоки осећај просветљења, али у овом случају он је био јачи него икад раније и трајао је неколико минута. Седео сам у тишини са осећањем које сам схватио као излив Божје љубави према мени… Имао сам духовни утисак да могу да се вратим у Цркву и изразим ту љубав према Богу у ономе што тамо будем радио.”
Затим је размишљао о својим питањима. Осећај који га је обузео био је да Бог поштује његова питања и да то што нема јасне одговоре не би требало да га спречи у даљем напредовању.6 Треба да дели Божју љубав са свима, осетио је док је наставио да размишља. Делујући према том утиску, осећао је сличност са Џозефом Смитом, који је после свог Првог виђења приметио: „Душа ми је била испуњена љубављу и данима сам осећао велику радост.”7
Занимљиво је да је само неколико месеци касније овај члан породице примио исти позив који је имао и 20 година раније. Први пут када је обављао позив, обављао је своје дужности као савестан члан Цркве. Сада његово питање није било „Како да обављам овај позив?” него „Како путем своје службе могу да покажем Божју љубав?” Због овог новог приступа осећао је велику радост, смисао и сврху у свим сегментима свог позива.
Сестре и браћо, како можемо примити преображавајућу моћ Божје љубави? Пророк Мормон позива нас: „Молите се Оцу свом снагом срца, да се испуните оном љубављу коју је Он подарио свима онима који су истински ученици Сина Његовог, Исуса Христа.”8 Мормон нас не позива само да се молимо да бисмо се испунили Његовом љубављу према другима него и да се молимо да спознамо чисту Божју љубав према себи.9
Док примамо Његову љубав, налазимо већу радост у настојању да волимо и служимо као Он, постајући „прави следбеници Сина Његовог, Исуса Христа”.10
Божја љубав се не налази у околностима нашег живота, већ у Његовом присуству у нашим животима. Знамо за Његову љубав када примимо снагу која је изнад наше сопствене и када Његов Дух доноси мир, утеху и усмерење. Понекад може бити тешко осетити Његову љубав. Можемо се молити да нам се отворе очи да видимо Његову руку у нашим животима и да видимо Његову љубав у лепоти његових творевина.
Док размишљамо о Спаситељевом животу и Његовој бескрајној жртви, почињемо да разумемо Његову љубав према нама. Побожно певамо речи Елајзе Р. Сноу: „Драгоцену крв вољно пролио је и живот вољно даде.”11 Исусова понизност у великој патњи орошава наше душе, отварајући наша срца да тражимо опроштај из Његове руке и испуњава нас жељом да живимо као што је Он живео.12
Председник Расел М. Нелсон је написао: „Што смо посвећенији обликовању свог живота према Његовом, наша љубав постаје чистија и више божанска.”13
Наш син је испричао: „Када сам имао 11 година, моји другари и ја смо одлучили да се сакријемо од нашег учитеља и прескочимо први део нашег часа Школице. Кад смо коначно стигли, на наше изненађење, учитељ нас је срдачно поздравио. Затим је дао осећајну молитву током које је изразио искрену захвалност Господу што смо одлучили да својом вољом дођемо на час тога дана. Не могу да се сетим о чему је била лекција, па чак ни имена нашег учитеља, али сада, тридесетак година касније, и даље сам дирнут чистом љубављу коју је показао према мени тога дана.”
Пре пет година запазила сам пример божанске љубави док сам присуствовала Школици у Русији. Видела сам верну сестру како клечи испред двојице дечака и сведочи им како би чак и да су једини који живе на земљи, Исус патио и умро само за њих.
Сведочим да је наш Господ и Спаситељ заиста умро за сваког од нас. То је био израз Његове бескрајне љубави према нама и према Оцу.
„Откупитељ мој живи знам. О, слатка реч та је утеха! … Он живи, благосиља [нас].”14
Отворимо своја срца да примимо чисту љубав коју Бог гаји према нама, а затим изливајмо ту љубав у свему што радимо и јесмо. У свето име Исуса Христа, амен.