Свакодневна обнова
Потребна нам је стална, свакодневна инфузија небеског светла. Требају нам „времена одмарања”. Време за личну обнову.
Окупили смо се овог прелепог шабатног јутра да говоримо о Христу, радујемо се Његовом Јеванђељу и подржавамо једни друге док корачамо „пут[ем]” нашег Спаситеља.1
Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, окупљамо се у ту сврху сваког Шабата, током целе године. Ако нисте члан Цркве, срдачно вас поздрављамо и захваљујемо вам што сте нам се придружили да славимо Спаситеља и учимо о Њему. Попут вас, и ми тежимо – иако несавршено – да постанемо бољи пријатељи, комшије и људска бића,2 и то настојимо тако што следимо нашег Узора, Исуса Христа.
Надамо се да осећате искреност нашег сведочанства. Исус Христ живи! Он је Син Бога живога и Он усмерава пророке на земљи у наше време. Позивамо све да дођу, чују реч Божју и узму од Његове доброте! Лично сведочим да је Бог међу нама и да ће се сигурно приближити свима који Му се приближе.3
Сматрамо да нам је част да ходамо са вама тесним и узаним путем у својој опредељености да будемо Учитељеви ученици.
Уметност праволинијског ходања
Постоји често понављана теорија да људи који се изгубе ходају у круг. Не тако давно, ову теорију су тестирали научници Института Макс Планк за биолошку кибернетику. Увели су учеснике експеримента у густу шуму и дали им једноставна упутства: „Ходајте праволинијски.” У шуми није било видљивих обележја. Испитаници су се морали ослањати искључиво на сопствени осећај за смер.
Шта мислите како су то радили?
Научници су закључили: „Људи [заиста] ходају у круг када немају поуздане назнаке за смер кретања.”4 На касније испитивање, неки учесници су самоуверено тврдили да нису ни најмање одступили. Упркос великом поверењу, ГПС подаци су показали да су кривудали у пречнику и до 20 метара.
Зашто нам је тако тешко да ходамо праволинијски? Неки истраживачи претпостављају да су мала, наизглед безначајна одступања на терену, важна. Други су указали на чињеницу да сви имамо једну ногу нешто јачу од друге. Међутим, „вероватније”, имамо проблем да корачамо право напред [због] све веће неизвесности о томе где је то право напред.”5
Шта год да је узрок, то је људска природа: без поузданих ознака скрећемо са пута.
Скретање са пута
Зар није занимљиво како ти мали, наизглед безначајни фактори могу променити наше животе?
То знам из свог пилотског искуства. Сваки пут када сам се приближавао аеродрому, знао сам да ће се већи део мог посла састојати од сталних мањих прилагођавања курса како бих авион безбедно усмерио на жељену писту за слетање.
Можда сте нешто слично доживели током вожње аутомобилом. Ветар, неравнине на путу, несавршено поравнање точкова, непажња – да не спомињемо поступке других возача – све то може да вас скрене са зацртаног пута. Ако не обратите пажњу на ове факторе, на крају можете имати лош дан.6
То нас се физички тиче.
Тиче нас се и духовно.
Већина промена у нашем духовном животу – и позитивних и негативних – догађа се постепено, корак по корак. Као и учесници студије института Макс Планк, можда нећемо приметити када смо скренули са курса. Можда смо чак потпуно уверени да идемо праволинијски. Али чињеница је да без помоћи ознака који нас воде, неизбежно скрећемо са курса и завршавамо на најмање очекиваним местима.
То важи за појединце. Важи и за друштва и народе. У Светим писмима има пуно примера.
У Књизи о судијама забележено је да после смрти Исуса Навина „наста други нараштај… који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу”.7
Упркос невероватним небеским интервенцијама, посетама, спасењима и чудесним победама којима су деца Израела била сведоци током живота Мојсија и Исуса Навина, у једној генерацији људи су одбацили прави пут и почели да корачају према својим жељама. И, наравно, врло брзо су морали да плате за такво понашање.
Понекад ово отпадништво траје генерацијама. Понекад се догоди за неколико година или чак месеци.8 Али сви смо подложни. Без обзира на то колико су наша духовна искуства била јака у прошлости, као људска бића склони смо лутању. То је био образац од Адамових дана до данас.
Ево добрих вести
Али није све изгубљено. За разлику од оних лутајућих субјеката, ми имамо поуздане, видљиве ознаке које можемо користити за процену нашег курса.
А које су то ознаке?
Сигурно укључују свакодневну молитву и размишљање о Светим списима и коришћење надахнутих алата попут приручника Хајде за мном. Сваког дана можемо се понизно и искрено приближити Божјем престолу. Можемо размишљати о својим поступцима и анализирати тренутке нашег дана – разматрајући своју вољу и жеље у светлу Његове воље и жеље. Ако смо скренули са пута, молимо Бога да нас упути на прави пут и да се обавежемо да ћемо чинити боље.
Ово време самоиспитивања је прилика за поновну процену. То је врт размишљања у ком можемо ходати са Господом и бити поучени, просвећени и прочишћени писаном и духом откривеном речју нашег Небеског Оца. То је свето време када се сећамо својих свечаних завета да следимо благог Христа, када процењујемо свој напредак и усклађујемо се са духовним ознакама које је Бог обезбедио за своју децу.
Размишљајте о томе као о својој личној свакодневној обнови. На нашем путу ходочасника на путу славе, знамо колико је лако отпасти. Али као што нас мања одступања могу скренути са Спаситељевог пута, тако нас и мали и једноставни поступци престројавања сигурно могу вратити назад. Кад се тама увуче у наше животе, као што то често бива, наша свакодневна обнова отвара наша срца небеској светлости, која осветљава наше душе, изгонећи сенке, страхове и сумње.
Мала кормила, велики бродови
Ако га тражимо, сигурно „Бог ће [нам] дати знање својим Светим Духом, да, неописивим даром Светог Духа”.9 Колико год често тражимо, Он ће нас поучавати Путу и помагати нам да га следимо.
То, наравно, захтева сталне напоре са наше стране. Не можемо бити задовољни духовним искуствима из прошлости. Потребан нам је стални доток.
Не можемо се заувек ослањати на сведочанства других. Морамо градити своја.
Потребна нам је стална, свакодневна инфузија небеског светла.
Требају нам „времена одмарања”.10 Време за личну обнову.
„Текуће воде” не могу дуго „остати нечисте”.11 Да би наше мисли и поступци били чисти, морамо се стално кретати!
На крају крајева, обнова Јеванђеља и Цркве није нешто што се једном догодило и завршило се. То је процес који траје – дан за даном, једно по једно срце.
Како нам пролазе дани, тако нам пролази и живот. Један писац је то изразио овако: „Дан је као цео живот. Почињете да радите једно, а завршавате радећи нешто друго, планирате да почнете неки посао, али га никада не обавите… И на крају вашег живота, цело ваше постојање такође има исти насумични карактер. Цео ваш живот изгледа као један дан.”12
Да ли желите да промените свој живот?
Промените свој дан.
Да ли желите да промените свој дан?
Промените овај сат.
Промените оно што мислите, осећате и радите у овом тренутку.
Мало кормило може управљати великим бродом.13
Мале цигле могу постати величанствене палате.
Мале семенке могу постати високе секвоје.
Добро проведени минути и сати градивни су елементи добро проживљеног живота. Могу надахнути доброту, издићи нас из ропства несавршености и водити нас навише према откупљујућем путу праштања и посвећења.
Бог нових почетака
Заједно са вама, подижем срце у знак захвалности за величанствени дар нових могућности, новог живота и нове наде.
Уздижемо гласове у славу нашег Бога који је дарежљив и пун праштања. Јер он је засигурно Бог нових почетака. Крајњи циљ свих Његових напора је да помогне нама, својој деци, да успемо у нашој потрази за бесмртношћу и вечним животом.14
Можемо постати нова створења у Христу, јер је Бог обећао: „Колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове против мене”15и „више их се не сећам”.16
Моја вољена браћо и сестре, драги пријатељи, сви с времена на време залутамо.
Али можемо да се вратимо на курс. Можемо се пробијати кроз таму и искушења овог живота и пронаћи свој пут назад до нашег брижног Небеског Оца ако будемо тражили и прихватили духовне ознаке које је Он обезбедио, прихватили лично откривење и тежили свакодневној обнови. Тако постајемо прави ученици нашег вољеног Спаситеља, Исуса Христа.
Будемо ли чинили тако, Бог ће нам се смешити. „Господ… благословиће те у земљи коју ти даје Господ Бог твој. Поставиће те Господ да му будеш народ свет.”17
Моја је молитва да ћемо тежити свакодневној обнови и непрестано настојати да ходамо путем Исуса Христа. У име Исуса Христа, амен.