Једноставно дивно – Дивно једноставно
Очувајмо Јеванђеље једноставним док преузимамо на себе божански одређене одговорности.
Увод
Срдачно поздрављам свe вас који пратите ову конференцију.
Данас се надам да ћу описати два елемента обновљеног Jеванђеља Исуса Христа, након чега следе четири узбудљиве приче од светаца последњих дана широм света који показују примену ових начела. Први елемент обновљеног Јеванђеља – Божје дело спасења и узвишења – усредсређује се на божански одређене одговорности. Други елемент нас подсећа да је Јеванђеље јасно, драгоцено и једноставно.
Божански одређене одговорности
Да бисмо примили вечни живот, морамо „до[ћи] Христу и б[ити] усавршени у Њему.”1 Када дођемо Христу и помажемо другима да чине исто, учествујемо у Божјем делу спасења и узвишења, које се усредсређује на божански одређене одговорности.2 Ове божанске одговорности подударају се са свештеничким кључевима, које су обновили Мојсије, Илија и Илија пророк, забележеним у 110. одсеку Учења и завета,3 и са другом великом заповести коју нам је дао Исус Христ, да љубимо ближњег као самога себе.4 Налазе се на прве две странице ажурираног приручника General Handbook, доступне свим члановима.
Ако се деси да када чујете речи „General Handbook” или „божански одређене одговорности” задрхтите у страху од сложености или заплета, молимо вас немојте. Ове одговорности су једноставне, надахњујуће, мотивишуће и изводљиве. Ево их:
-
Живети по Јеванђељу Исуса Христа
-
Бринути за оне у потреби
-
Позивати све да приме Јеванђеље
-
Сјединити породице за вечност
Можете их посматрати као и ја: као мапу пута за повратак нашем брижном Небеском Оцу.
Јеванђеље је јасно, драгоцено и једноставно
Речено је да је Јеванђеље Исуса Христа „једноставно дивно, и дивно једноставно”.5 Свет није. Компликован је, сложен и испуњен превирањима и свађама. Благословени смо што се трудимо да не дозволимо да сложеност, толико уобичајена у свету, уђе на пут на ком примамо и примањујемо Јеванђеље.
Председник Оукс је приметио: „У Јеванђељу Исуса Христа учимо се многим малим и једноставним стварима. Морамо се подсетити да у целини и током значајног временског периода из тих наизглед малих ствари проистичу велике.” 6 Сам Исус Христ описује да је Његов јарам благ, и Његово бреме лако.7 Сви би требало да тежимо да Јеванђеље сачувамо једноставним – у нашим животима, у нашим породицама, у нашим разредима и већима, и у нашим одељењима и кочићима.
Док будете слушали следеће приче које ћу поделити са вама, запазите да су пажљиво одабране да са једне стране надахну а са друге информишу. Поступци сваког од ових светаца последњих дана постају узор за свакога од нас, примењујући Јеванђеље на јасне, драгоцене и једноставне начине, испуњавајући једну од божански одређених одговорности.
Живети по Јеванђељу Исуса Христа
Прва, живот по Јеванђељу Исуса Христа. Јенс из Данске свакодневно се моли да живи по Јеванђељу и примети подстицаје Светог Духа. Научио је да делује брзо када осети да га Дух води.
Јенс је поделио следеће:
„Живимо у идиличној малој брвнари са сламнатим кровом у центру малог пријатног села, у близини сеоског језерцета.
„Те ноћи са најлепшим данским летњим временом које се може замислити, врата и прозори су били отворени и све је одисало миром и тишином. Због наших блиставо светлих и дугих летњих ноћи нисам журио да заменим прегорелу сијалицу у нашој помоћној просторији.
Одједном ме је обузео снажан осећај да је морам одмах заменити! У исто време, чуо сам своју супругу, Маријан, како дозива мене и децу да оперемо руке јер је вечера спремна!
У браку сам довољно дуго да знам да ово није тренутак да почнем да радим било шта друго осим прања руку, али сам чуо себе како дозивам Маријан да ћу само навратити у продавницу да купим нову сијалицу. Осетио сам снажан подстицај да одмах одем.
Само што је продавница мешовите робе била са друге стране језера. Обично смо ишли пешке, али данас сам зграбио свој бицикл. Док сам возио поред језера, крајичком ока приметио сам малог дечака, старог око две године, како хода сам, близу ивице језера, врло близу воде – и одједном је упао! Једног минута је био ту – а следећег је нестао!
Нико није видео да се ово догодило осим мене. Бацио сам бицикл на тло, потрчао и скочио у језеро до појаса. Површина воде одмах се затворила травом, па је било немогуће видети кроз воду. Тада сам осетио покрет на једној страни. Спустио сам руку у воду, зграбио за мајицу и извукао малог дечака. Почео је дахтати, кашљати и плакати. Убрзо после тога дечак се поново срео са родитељима.”
Док се брат Јенс сваког јутра моли за помоћ да препозна подстицаје Светог Духа, чак и нешто толико необично да одмах промени сијалицу, он се такође моли да може бити од користи као оруђе за благосиљање Божје деце. Јенс живи по Јеванђељу тражећи божанско вођство свакога дана, трудећи се да буде достојан, а онда дајући најбоље од себе како би следио то усмеравање када дође.
Бринути за оне у потреби
Ево примера бриге о онима у потреби. Једног дана председник кочића Кукута, у Колумбији, отишао је са председницом Младих жена да посети две од њених младих жена – и њиховог старијег брата адолесцента – које су пролазиле кроз неке ужасне проблеме. Отац им је недавно преминуо, а мајка годину дана раније. Троје браће и сестара сада су остали сами у свом малом, скромном уточишту. Зидови су били направљени од сировог дрвета обложеног пластичним кесама, а валовити лимени кров покривао је само простор на ком су спавали.
После њихове посете ове вође су знале да је потребно да помогну. Кроз савет одељења почео је да се развија план како да им се помогне. Вође одељења и кочића – Потпорно друштво, веће старешина, млади мушкарци, младе жене – и многе породице, сви су поставили себи задатак да благослове ову породицу.
Организације одељења контактирале су неколико чланова одељења који раде у грађевинарству. Неки су помагали у дизајну, други су донирали време и рад, неки су припремали оброке, а остали су донирали потребан материјал.
Када је кућица била завршена, био је то радостан дан за оне који су помогли и за троје младих чланова одељења. Ова сирочад је осећала топле и охрабрујуће везе своје oдељенске породице знајући да нису сами и да је Бог увек ту за њих. Они који су били ту за њих осетили су Спаситељеву љубав према овој породици и деловали су као Његове руке служећи им.
Позивати све да приме Јеванђеље
Мислим да ћете уживати у овом примеру позивања свих да приме Јеванђеље. Седамнаестогодишњи Клејтон са Зеленортских Острва није имао појма шта ће се догодити ако једног дана уђе на час семинара у свом одељењу. Али његов живот и животи других ће се заувек променити јер је то учинио.
Клејтон је, заједно са мајком и старијим братом, крштен у Цркви нешто раније, али је породица престала да долази. Сам његов чин похађања семинара показао се као кључна тачка за породицу.
Други млади у разреду семинара били су пријатни и предусретљиви. Учинили су да се Клејтон осећа као код куће и охрабрили га да присуствује наредној активности. Он је то учинио и ускоро је почео да посећује и друге црквене састанке. Мудри бискуп је у Клејтону видео духовни потенцијал и позвао га да му буде помоћник. „Од тог тренутка”, каже бискуп Круз, „Клејтон је постао пример и утицао је на друге младе људе”.
Прва особа коју је Клејтон позвао у цркву била је његова мајка, затим старији брат. Затим је проширио свој круг на пријатеље. Један од тих пријатеља био је младић његових година, Вилсон. Приликом првог сусрета с мисионарима, Вилсон је изразио жељу да се крсти. Мисионари су били импресионирани и запањени колико је тога Клејтон већ поделио са Вилсоном.
Клејтонови напори се нису ту зауставили. Помагао је другим мање активним члановима да се врате, поред тога што је Јеванђеље делио са пријатељима друге вере. Данас одељење има 35 активних младих људи, са успешним семинарским програмом, великим делом захваљујући Клејтоновим напорима да воли, дели и позива. Клејтон, и његов старији брат, Клејбер, припремају се за пуновремену мисију.
Сјединити породице за вечност
На крају, допустите ми да поделим лични пример сједињавања породица за вечност. Лидија из Харкова, у Украјини, први пут је сазнала за храм од мисионара. Лидија је одмах осетила жарку жељу да оде у храм, а после крштења почела је да се припрема за добијање храмске препоруке.
Лидија је ишла у храм Фрајбург Немачка да прими своје даривање, а затим је неколико дана тамо радила заступајући друге. Након посвећења храма Кијев Украјина, Лидија је чешће посећивала храм. Она и њен муж, Анатолиј, тамо су били запечаћени за вечност, а касније позвани да служе као храмски мисионари. Заједно су пронашли више од 15.000 имена предака и радили су на томе да им се обезбеде храмски обреди.
На питање о својим осећањима у вези са храмским радом, Лидија каже: „Шта сам добила у храму? Склопила сам нове завете са Богом. Моје сведочанство је ојачало. Научила сам да примам лично откривење. У стању сам да извршим спасоносне обреде за своје преминуле претке. И могу да волим друге људе и служим им.” Завршила је овом веома истинитом изјавом: „Господ жели да нас често види у храму.”
Закључак
Надахнут сам добротом ових светаца последњих дана, од којих свако има различито и разнолико порекло описано у ове четири приче. Много се може научити из чудесних резултата добијених једноставном применом једноставних јеванђеоских начела. Све што су они урадили је и нама надохват руке.
Очувајмо Јеванђеље једноставним док преузимамо на себе божански одређене одговорности: Да живимо по Јеванђељу Исуса Христа тако да будемо осетљиви на подстицаје попут Јенса из Данске. Да бринемо о онима којима су у потреби као што су показали чланови кочића Кукута у Колумбији пружањем уточишта члановима одељења без родитеља. Да позивамо све да прихвате Јеванђеље на начин на који је то учинио Клејтон са Зеленортских Острва са својим пријатељима и породицом. И на крају, да сјединимо породице за вечност, попут примера сестре Лидије из Украјине, преко сопствених храмских обреда, рада на породичној историји и служења у храму.
То ће сигурно донети радост и мир. Обећавам и сведочим о томе – и о Исусу Христу као нашем Спаситељу и Откупитељу – у име Исуса Христа, амен.