Позовите Исуса Христа да буде аутор ваше приче

Камил Н. Џонсон

врховна председница Школице

Нека ваша прича буде прича вере, слеђења вашег Узора, Спаситеља Исуса Христа.

Почињем постављањем неколико питања у циљу преиспитивања.

Какву личну животну причу пишете?
Да ли је пут који описујете у својој причи раван?
Да ли се ваша прича завршава тамо где је почела, у вашем небеском дому?
Постоји ли неки узор у вашој причи – и да ли је то Спаситељ Исус Христ?

Сведочим да је Спаситељ аутор и довршитељ наше вере.¹ Да ли ћете Га позвати да буде аутор и довршитељ ваше приче?

Он од почетка зна крај. Он је био Творац неба и земље. Жели да се вратимо кући Њему и нашем Небеском Оцу. Све је уложио у нас и жели да успемо.

Шта мислите, шта нас спречава да своје приче препустимо Њему?

Можда ће вам ова илустрација помоћи у самопроцени.

Добар судски бранилац зна да током унакрсног испитивања ретко треба да постави сведоку питање на које сам не зна одговор. Постављање таквог питања позива сведока да каже вама – и судији и пороти – нешто што не знате. Можда ћете добити одговор који ће вас изненадити и који је у супротности са причом коју сте развили за свој случај.

Иако постављање питања сведоку на које сам не зна одговор углавном није паметно за судског браниоца, у нашем случају је супротно. Можемо постављати питања нашем брижном Небеском Оцу, у име нашег милостивог Спаситеља, а сведок који одговара на наша питања је Свети Дух, који увек сведочи о истини.² Пошто Свети Дух ради у савршеном јединству са Небеским Оцем и Исусом Христом, знамо да су објаве од Светог Духа поуздане. Зашто се, онда, понекад опиремо да тражимо такву небеску помоћ, истину коју нам објављује Свети Дух? Зашто одлажемо постављање питања на које не знамо одговор када сведок не само што је пријатељски настројен, него ће увек говорити истину?

Можда зато што немамо вере да прихватимо одговор који бисмо можда примили. Можда зато што се природни човек у нама опире да све у потпуности преда Господу и у потпуности Му верује. Можда смо зато изабрали да се држимо приче коју смо сами написали, угодне верзије наше приче коју није уредио Велики аутор. Не желимо да поставимо питање и добијемо одговор који се баш не уклапа у причу коју сами пишемо.

Искрено, мало нас би вероватно у своје приче записало искушења која нас усавршавају. Али зар не волимо величанствени врхунац приче коју читамо када главни јунак победи у борби? Искушења су елементи заплета који наше омиљене приче чине уверљивим, ванвременским, промотерима вере и вреднима да се испричају. Прелепе борбе записане у нашим причама су оно што нас приближава Спаситељу и оплемењује, чинећи нас сличнијима Њему.

Да би дечак Давид савладао Голијата, морао је да се бори против џина. Лагана прича за Давида била би повратак чувању оваца. Али уместо тога, он се сетио свог искуства у спасавању јагњади од лава и медведа. И надовезујући се на те херојске подвиге, стекао је веру и храброст да дозволи Богу да напише његову причу, рекавши: „Господ који ме је сачувао од лава и медведа, Он ће ме сачувати и од овог Филистејина.”³ Са жељом да дозволи Богу да превлада, са ухом за Светог Духа и са вољом да Спаситељ буде аутор и довршитељ његове приче, дечак Давид је победио Голијата и спасао свој народ.

Наравно, узвишено начело слободе избора нам омогућава да сами напишемо своје приче – Давид је могао да оде кући, да чува овце. Али Исус Христ је спреман да нас употреби као божанско оруђе, наоштрене оловке у руци, за писање ремек-дела! Он је милостиво вољан да користи мене, танку оловку, као оруђе у својим рукама, ако имам вере да Му то допустим, ако Му дозволим да напише моју причу.

Јестира је још један диван пример допуштања Богу да превлада. Уместо да се држи опрезне приче како би сачувала себе, она је испољила веру, потпуно се предавши Господу. Аман је планирао уништење свих Јевреја у Персији. Мардохеј, Јестирин рођак, постао је свестан завере и писао јој је, позивајући је да разговара са царем у корист свог народа. Она му је испричала да би онај ко приђе цару без позива био погубљен. Али, са ненадмашном вером, замолила је Мардохеја да окупи Јевреје и посте за њу. „И ја ћу са својим девојкама постити такође”, рекла је, „па ћу онда отићи к цару, ако и није по закону, и ако погинем, нека погинем”.⁴

Јестира је била вољна да допусти Спаситељу да напише њену причу иако је, кроз објектив смртности, крај могао бити трагичан. На срећу, цар је примио Јестиру, а Јевреји у Персији су били спашени.

Наравно, од нас се ретко тражи Јестирин ниво храбрости. Али допуштајући Богу да превлада, допуштајући Му да буде аутор и довршитељ наших прича, од нас се захтева да држимо Његове заповести и завете које смо склопили. Наше држање заповести и завета ће нам отворити линију комуникације за примање откривења преко Светог Духа. А објавама од Духа ћемо осетити Учитељеву руку како са нама пише наше приче.

У априлу 2021. године, наш пророк, председник Расел М. Нелсон, затражио је од нас да размислимо шта можемо учинити да бисмо имали више вере у Исуса Христа. Са више вере у Исуса Христа могли бисмо поставити питање на које не знамо одговор – замолити нашег Оца на Небу, у име Исуса Христа, да пошаље одговор преко Светог Духа, који сведочи о истини. Да имамо више вере, поставили бисмо питање, а затим били спремни да прихватимо одговор који примимо, чак и ако се не уклапа у нашу лагану причу. А обећани благослов који ће доћи због деловања са вером у Исуса Христа је увећање вере у Њега као нашег аутора и довршитеља. Председник Нелсон је изјавио: „Примите више радећи нешто што захтева више вере.”⁵

Дакле, пар без деце који пати од стерилитета може са вером питати да ли да усвоје дете и буду спремни да прихвате одговор, иако прича коју су сами написали укључује чудесно рођење.

Старији пар се може запитати да ли је време да служе мисију и да ли су вољни да иду, иако прича коју су сами написали укључује дужи радни век. Или ће можда одговор бити „још не”, па ће у каснијим поглављима своје приче сазнати зашто је било потребно да још мало остану код куће.

Тинејџери са вером могу питати да ли је бављење спортом, студирањем или музиком од највеће вредности и буду спремни да следе подстицаје савршеног сведока, Светог Духа.

Зашто желимо да Спаситељ буде аутор и довршитељ наших прича? Пошто Он савршено познаје наш потенцијал, одвешће нас на места на којима сами себе нисмо замишљали. Може нас учинити Давидом или Јестиром. Изложиће нас изазовима и усавршити да будемо сличнији Њему. Оно што ћемо постићи ако будемо деловали са више вере увећаће нашу веру у Исуса Христа.

Браћо и сестре, пре само годину дана наш драги пророк упитао је: „Да ли сте спремни да допустите да Бог превлада у вашем животу? … Да ли сте спремни да допустите да све оно за шта сте Му потребни има предност над сваком другом амбицијом?”⁶ Понизно додајем тим пророчким питањима: „Да ли ћете допустити Богу да буде аутор и довршитељ ваше приче?”

Из Откривења сазнајемо да ћемо стати пред Бога и да ће нам се судити из књига живота, према нашим делима.⁷

Судиће нам се по нашој књизи живота. Можемо изабрати да сами напишемо лагану причу. Или можемо дозволити Великом аутору и довршитељу да са нама напише нашу причу, допуштајући да улога у којој смо Му потребни има предност над другим амбицијама.

Нека Христ буде аутор и довршитељ ваше приче!

Нека вам Свети Дух буде сведок!

Напишите причу у којој је ваш пут раван, пут који вас води назад у ваш небески дом, да живите у Божјем присуству.

Нека недаће и невоље које су део сваке добре приче буду средства којима се приближавате Исусу Христу и постајете Му сличнији.

Испричајте причу у којој препознајете да су небеса отворена. Постављајте питања на која не знате одговор, знајући да је Бог вољан да вам обзнани своју вољу преко Светог Духа.

Нека ваша прича буде прича вере, слеђења вашег Узора, Спаситеља Исуса Христа. У име Исуса Христа, амен.