Срца повезана
Када се опходите љубазно, пажљиво и саосећајно, обећавам да ћете подићи руке малаксале и исцелити срца.
Увод
Није ли фасцинантно како су значајна научна открића понекад надахнута једноставним догађајима попут јабуке која пада са дрвета?
Данас бих поделио са вама откриће до кога је дошло захваљујући експерименту са групом зечева.
Седамдесетих година прошлог века истраживачи су спровели експеримент како би испитали утицај исхране на здравље срца. Током неколико месеци, хранили су контролну групу зечева храном са високим уделом масти и пратили су им крвни притисак, пулс и холестерол.
Као што се и очекивало, код многих зечева су се показале накупљене масне наслаге у артеријама. Ипак, то није било све! Истраживачи су открили нешто што је имало баш мало смисла. Иако су сви зечеви имали масне наслаге, изненађујуће је да је једна група имала чак 60 посто мање од осталих. Као да су посматрали две различите групе зечева.
Овакви резултати код научника могу изазвати несаницу. Како је то могуће? Сви зечеви су били исте расе са Новог Зеланда, из готово идентичног генског фонда. Сваки је добијао једнаку количину исте хране.
Шта би то могло да значи?
Да ли су ови резултати учинили истраживање неважећим? Да ли је било пропуста у планирању експеримента?
Научници су се мучили да схвате овај неочекивани исход!
На крају су усмерили пажњу на истраживачко особље. Да ли је могуће да су истраживачи чинили нешто што је утицало на резултате? Бавећи се тиме, открили су да је сваки зец са мање масних наслага био под надзором једног истог истраживача. Она је хранила своје зечеве истом храном као и сви остали. Али, како је известио један научник, „била је необично љубазна и брижна особа”. Када је хранила зечеве, „причала им је, мазила их и тепала им… Није могла да одоли томе. Просто је била таква.”1
Давала је зечевима више од саме хране. Пружала им је љубав!
На први поглед чинило се мало вероватним да би то могао бити разлог драматичне разлике, али истраживачки тим није видео другу могућност.
Стога су поновили експеримент – овог пута строго контролишући све друге елементе. Када су анализирали резултате, догодило се исто! Зечеви под надзором истраживача који су показивали љубав имали су знатно боље здравствене резултате.
Резултате овог истраживања научници су објавили у престижном часопису Science.2
Годинама касније, налази овог експеримента и даље су значајни у медицинском кругу. Последњих година, др Кели Хардинг објавила је књигу под називом Eфекат зеца која је своје име добила по експерименту. Њен закључак: „Узмите зеца са нездравим животним навикама. Причајте му. Држите га. Покажите му наклоност… Такав однос је имао велики утицај… На крају, закључује она, „оно што најзначајније утиче на наше здравље веома је повезано са тиме како се односимо једни према другима, како живимо и како размишљамо о томе шта значи бити човек”.3
У секуларном свету мостови који повезују науку са јеванђеоским истинама понекад се чине малобројнима и удаљенима. Ипак, као хришћанима, следбеницима Исуса Христа, свецима последњих дана, резултати овог научног истраживања су више природни него запањујући. За мене је то још једна цигла у темељу доброте као основног исцелитељског јеванђеоског начела – oног који може исцелити срца емоционално, духовно и, као што је овде изложено, и физички.
Срца повезана у јединству
Када су Га питали: „Учитељу, коjа jе наjвећа заповест?” Спаситељ је одговорио: „Љуби Господа Бога свог свим срцем својим”, a после тога: „Љуби ближњега свога као самога себе.”4 Спаситељев одговор подстиче нашу небеску дужност. Древни пророци су заповедили „да не буде међусобних сукоба, већ да сви једним оком напред гледају… имајући срца своја повезана у јединству и узајамној љубави”.5 Даље смо поучени да „моћ или утицај… би требало да се одржавају… благошћу и кроткошћу… добротом … без преваре”.6
Верујем да ово начело има универзалну примену код свих светаца последњих дана: одраслих, младих и деце.
Са тим на уму, на тренутак бих се директно обратио вама, деци узраста Школице.
Већ разумете колико је љубазност важна. Рефрен једне од ваших песама у Школици, „Трудим се да будем као Исус”, поучава:
Волите једни друге као што Исус воли вас.
Трудите се да будете љубазни у свему.
Будите благи и брижни делом и мислима,
Јер Исус је то поучавао.7
Ипак ће вам и даље понекад бити тешко. Ево приче о дечаку из Школице по имену Минкан Ким из Јужне Кореје која вам може бити од помоћи. Његова породица се прикључила Цркви пре отприлике шест година.
„Једног дана у школи, неколико мојих школских другара исмевало је другог ученика називајући га различитим именима. Изгледало је забавно, па сам им се током неколико недеља придружио.
Неколико недеља касније, дечак ми је рекао, иако се претварао да га није брига, да га наше речи вређају и да плаче сваке ноћи. Скоро сам заплакао кад ми је рекао. Било ми је веома жао и желео сам да му помогнем. Следећег дана пришао сам му и обгрлио га око рамена и извинио му се рекавши: ‘Заиста ми је жао што сам те исмевао.’ Климнуо је главом на моје речи, а очи су му се напуниле сузама.
Али друга деца су га и даље исмевала. Тада сам се сетио онога што сам научио на часу Школице, да бирам исправно. Стога сам замолио другаре из разреда да престану. Већина је одлучила да не одустане и наљутили су се на мене. Али један од осталих дечака рекао је да му је жао, и нас тројица смо постали добри другари.
Иако се још неколико њих и даље подсмевало, осећао се боље јер је имао нас.
Изабрао сам исправно тако што сам помогао другару у невољи.”8
Није ли ово добар пример вама да покушате да постанете попут Исуса?
Дакле, млади мушкарци и младе жене, током вашег одрастања, подсмевање другима може изазвати опасне последице. Анксиозност, депресија и још горе ствари честа су последица малтретирања. „Иако малтретирање није ништа ново, друштвени медији и технологија довели су малтретирање на нови ниво. Оно постаје стална, увек присутна претња – малтретирање преко интернета.”9
Јасно је да га противник користи да би наудио вашој генерацији. Нема му места у вашем онлајн простору, комшилуку, школама, већима или разредима. Молим вас да учините све што можете да та места учините пријатнијима и сигурнијима. Ако пасивно посматрате ишта од тога или учествујете у томе, не знам за бољи савет од онога који је раније дао старешина Дитер Ф. Ухдорф:
„Када је реч о мржњи, оговарању, игнорисању, исмевању, вређању или жељи да се некоме науди, молим вас да урадите следеће:
Престаните!”10
Да ли сте чули? Престаните! Када се опходите љубазно, пажљиво и саосећајно, чак и преко интернета, обећавам да ћете подићи руке малаксале и исцелити срца.
Будући да сам говорио деци из Школице и младима, сада се обраћам одраслима у Цркви. Наша главна одговорност је да заузмемо став и будемо пример и узор доброте, укључености и уљудности – да непрестано поучавамо христоликом понашање генерацији у успону у ономе што говоримо и како поступамо. То је посебно важно када примећујемо изразити друштвени помак ка политичким поделама, друштвеном раслојавању и готово свим другим разликама које је човек измислио.
Председник М. Расел Балард такође је поучио да свеци последњих дана морају бити љубазни, не само једни према другима, већ и према свима око себе. Напоменуо је: „Повремено чујем за чланове који вређају оне других вера, ниподаштавају их и не маре за њих. То се посебно може догодити у заједницама у којима су наши чланови већина. Чуо сам за ускогрудне родитеље који деци говоре да се не могу играти са одређеним дететом у комшилуку само зато што његова породица не припада нашој Цркви. Такво понашање није у складу са учењима Господа Исуса Христа. Не могу да схватим зашто би било који члан наше Цркве дозволио тако нешто… Никада нисам чуо да се чланови ове Цркве позивају да буду било шта друго осим да буду брижни, љубазни, пуни разумевања и добродушни према нашим пријатељима и комшијама других вера.”11
Господ очекује од нас да научимо да је прихватање позитивно средство ка јединству а да одбацивање води подели.
Као следбеници Исуса Христа, згрожени смо кад чујемо како се Божја деца малтретирају на основу њихове расе. Срце ме је заболело када смо чули за недавне нападе на људе који су Црнци, Азијати, Латиноамериканци или припадници било које друге групе. Предрасудама, расној напетости или насиљу никада не сме бити место у нашем комшилуку, заједницама или у Цркви.
Нека свако од нас, без обзира на године, настоји да буде најбољи што може.
Волите своје непријатеље
Док се трудите да показујете љубав, поштовање и љубазност, несумњиво је да ћете бити повређени или негативно погођени лошим изборима других. Како тада поступамо? Следимо Господњу опомену: „Љубите непријатеље своје… и молите се Богу за оне који вас вређају.”12
Чинимо све што можемо да бисмо превазишли недаће које нам се нађу на путу. Настојимо да издржимо до краја, стално се молећи да Господња рука промени наше околности. Показујемо захвалност за оне које нам постави на пут да нам помогну.
Дирнут сам примером тога из ране историје наше Цркве. Током зиме 1838, Џозеф Смит и друге вође Цркве били су у затвору у Либертију када су свеци последњих дана насилно истерани из својих домова у држави Мисури. Свеци су били сиромашни, без пријатеља и тешко су патили од хладноће и недостатка средстава. Становници Квинсија, у држави Илиноис, видели су очајничку невољу и показали су саосећање и пријатељство.
Вандл Мејс, становник Квинсија, присетио се касније како је то било када је први пут видео свеце поред реке Мисисипи у импровизованим шаторима: „Неки су разапели чаршаве како би се мало заштитили од ветра, … деца су дрхтала око ватре око које се ковитлао ветар тако да им није била од неке велике користи. Јадни свеци су страховито патили.”13
Видевши невоље светаца, становници Квинсија окупили су се да помогну, неки чак помажући у превозу својих нових пријатеља преко реке. Мејс је наставио: „[Давали] су великодушно, трговци су се утркивали ко ће више помоћи… у брашну, свињетини… шећеру, чизмама, ципелама и одећи, свему ономе што је тим сиромашним изгнаницима било потребно.”14 Убрзо су избеглице бројно надмашиле становнике Квинсија, који су отворили домове и поделили своја оскудна средства уз велику личну жртву.15
Многи свеци преживели су сурову зиму само због саосећања и великодушности становника Квинсија. Ови земаљски анђели отворили су своја срца и домове, пружајући спасоносну храну, топлину и – можда најважније – руку пријатељства напаћеним свецима. Иако је њихов боравак у Квинсију био релативно кратак, свеци никада нису заборавили дуг захвалности према вољеним комшијама, а Квинси је постао познат као „град уточишта”.16
Када нас недаће и невоље задесе због критичних, негативних, па и подлих поступака, људи можемо изабрати да имамо наду у Христа. Та нада потиче од Његовог позива и обећања: „Развеселите се, јер ћу вас ја водити”17 и да ће Он посветити ваше невоље за ваше добро.18
Добри пастир
Завршимо тамо где смо започели: са саосећајном неговатељицом која је дала део себе у љубазности са духом брижности и неочекиваним исходом – сцељењем срца животиња о којима је водила рачуна. Зашто? Зато што је била таква!
Док гледамо кроз јеванђеоска сочива, препознајемо да смо и ми под надзором саосећајног неговатеља, који се даје у доброти и духу брижности. Добри Пастир познаје свакога од нас по имену и „лично је заинтересован за нас”.19 Сам Господ Исус Христ је рекао: „Ја сам пастир добри и знам [овце] своје… и душу своју полажем за овце.”20
Овог светог васкршњег викенда проналазим трајни мир знајући да „Господ је пастир мој”20 и да свакога од нас Он познаје и да смо под Његовим будним оком. Када се суочимо са животним ветром и кишним олујама, болестима и ранама, Господ – наш Пастир, наш Неговатељ – неговаће нас љубављу и добротом. Исцелиће нам срца и обновити душе.
Сведочим о томе – и о Исусу Христу као нашем Спаситељу и Откупитељу – у име Исуса Христа, амен.