Бићете избављени
Исус Христ је светло које треба да подигнемо чак и у мрачним временима свог смртничког живота.
Моја драга браћо и сестре, захвалан сам за прилику да вам се обратим из Африке. Благослов је што имамо технологију данас и користимо је на најефикаснији начин да бисмо допрли до вас где год да се налазите.
Док смо служили као вође мисије Мериленд Балтимор, у септембру 2019, сестра Мутомбо и ја смо имали повластицу да посетимо нека историјска места у Палмири, у Њујорку, када смо присуствовали семинару за вође мисије. Завршили смо своју посету у Светом шумарку. Наша намера обиласка Светог шумарка није била да бисмо имали посебну објаву или визију, али смо осећали Божје присуство на овом светом месту. Наша срца су била испуњена захвалношћу за пророка Џозефа Смита.
На повратку, док сам возио, сестра Мутомбо је уочила да сам имао широк осмех на лицу, па је упитала: „Који је разлог твог узбуђења”?
Одговорио сам: „Драга моја Натали, истина ће увек победити заблуду и захваљујући обновљеном Јеванђељу Исуса Христа нестаће тама са земље.
Бог Отац и Исус Христ посетили су младог Џозефа Смита како би се обелоданило оно што је скривено, како бисмо примили „знање о ономе што јесте, и што беше и што ће [бити]” (Учење и завети 93:24).
Након скоро двеста година, многи још увек траже истине потребне да би се ослободили неких традиција и лажи које непријатељ шири широм света. Многи су „заслепљени препреденим лукавством човечјим” (Учење и завети 123:12). У својој посланици Ефесцима, Павле је поучавао: „Устани, ти који спаваш, и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос” (Ефесцима 5:14). Спаситељ је обећао да ће бити видело свима који слушају Његове речи (видети 2 Нефи 10:14).
Пре тридесет пет година, моји родитељи су, такође, били заслепљени и очајнички су настојали да сазнају истину. Нису знали где да се окрену да је потраже. Оба моја родитеља су рођена на селу, где је традиција била заиста укорењена у животима појединаца и породица. Обоје су у младости напустили своје село и дошли у град, у потрази за бољим животом.
Венчали су се и засновали своју породицу у веома скромним условима. Било је нас је осморо у малој кући – моји родитељи, две моје сестре и ја и рођак који је некад живео са нама. Питао сам се да ли смо заиста породица, пошто нам није било дозвољено да вечерамо за истим столом са својим родитељима. Када би се отац вратио са посла, чим би ушао у кућу, рекли би нам да одемо напоље. Наше ноћи су биле веома кратке, јер нисмо могли да спавамо због недостатка склада и истинске љубави у браку наших родитеља. Наш дом није био мали само по величини, већ је био и мрачно место. Пре него што смо се срели са мисионарима, посећивали смо различите цркве сваке недеље. Било је јасно да наши родитељи трагају за нечим што свет не може обезбедити.
То се тако одвијало док нисмо срели старешину и сестру Хачингс, први брачни пар мисионара позваних да служе у Заиру (данас ДР Конго или Конго-Киншаса). Када смо почели да се састајемо са овим дивним мисионарима, који су били попут анђела од Бога, запазио сам да је нешто почело да се мења у нашој породици. Након нашег крштења, заиста смо почели постепено да усвајамо нови начин живота захваљујући обновљеном Јеванђељу. Христове речи почеле су да увећавају наше душе. Почеле су да просветљавају наше разумевање и биле нам изврсне, као што су и истине које смо примили биле јасне а могли смо видети светло, и то светло је свакодневно постајало све светлије и светлије.
То разумевање питања „зашто” у Јеванђељу нам је помогло да постанемо више попут Спаситеља? Величина нашег дома се није променила; нити наш економски положај. Али сам се осведочио у промену срца својих родитеља док смо се свакодневно молили, ујутро и увече. Проучавали смо Мормонову књигу; држали смо породично кућно вече; заиста смо постали породица. Сваке недеље смо без негодовања устајали у 6 сати ујутро да бисмо се припремили за одлазак у Цркву, и путовали смо сатима сваке недеље да бисмо присуствовали црквеним састанцима. Било је то дивно искуство. Ми, који смо претходно ходали у тами, отерали смо таму из своје присутности (видети Учење и завети 50:25) и видели смо „светлост велику” (2 Нефи 19:2).
Сећам се једног дана, када нисам желео да устанем рано ујутро за нашу породичну молитву, промрмљао сам својој сестри: „Заиста не постоји ништа друго што бисмо радили у овој кући, осим да се молимо, молимо и молимо”. Мој отац је чуо мој коментар. Сећам се његове реакције када ме је са љубављу али и чврстим убеђењем поучио: „Све док си у овој кући, наставићемо да се молимо, молимо и молимо”.
Речи мог оца одзвањају у мојим ушима свакодневно. Шта мислите да сестра Мотумбо и ја радимо са својом децом данас? Молимо се, молимо, и молимо. То је наша заоставштина.
Човек који је рођен слеп и што га је Исус Христ исцелио, после притисака којима је био изложен од стране својих ближњих и фарисеја, рекао је:
„Човек који се зове Исус начини као, и помаза моје очи, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах…
… Само знам да бејах слеп а сад [могу да] видим” (Јован 9:11, 25).
И ми смо били слепи а сада видимо. Обновљено Јеванђеље је од тада утицало на нашу породицу. Разумевање питања „зашто” у Јеванђељу, благословило је три генерације моје породице и наставиће да благосиља многе генерације које ће доћи.
Исус Христ је Светло које сија у тами. Они који иду за Њим „неће ходити по тами, него ће имати видело живота”.(Јован 8:12).
Готово годину дана 2016. и 2017. године, народ региона Касаи суочавао се са ужасном трагедијом. Био је то мрачан период за народ због конфликта између традиционалне групе бораца и владиних снага. Насиље се ширило из градова у покрајини Касаи Централ, на шири регион Касаи. Много људи је напустило своје домове ради сигурности и сакривало се међу грмљем. Нису имали хране ни воде, стварно ничега, а међу њима било је неких чланова Цркве Исуса Христа светаца последњих дана из области Кананга. Неке чланове Цркве је убила милиција.
Брат Хоноре Мулумба из одељења Нганца у Кананги и његова породица били су неки од неколицине који су остали скривени у својим кућама, не знајући где да пођу јер су све улице биле попришта размене ватре. Једног дана милиција из комшилука је уочила присуство брата Мулумба и његове породице, кад су једне вечери изашли покушавајући да пронађу нешто поврћа за јело у породичној башти. Група милиције је дошла код њих кући, извела их и рекла им да одлуче да ли ће се повиновати правилима милиције или ће их убити.
Брат Мулумба им је храбро рекао: „Ја сам члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Моја породица и ја прихватили смо Исуса Христа и имамо веру у Њега. Остаћемо верни својим заветима и прихватамо да умремо”.
Рекли су им: „Пошто сте изабрали Исуса Христа, пси ће прождирати тела ваша” и обећали су да ће се вратити. Никада се нису вратили, а породица је остала тамо два месеца и никада их поново није видела. Брат Мулумба и његова породица држали су бакљу своје вере упаљеном. Сећали су се свог завета и били су заштићени.
Исус Христ је светло које треба да подигнемо чак и у мрачним временима свог смртничког живота (видети 3 Нефи 18:24). Када одлучимо да следимо Христа, одлучили смо да се променимо. Онај који је промењен у Христу биће предвођен Христом, и ми ћемо упитати попут Павла: „Господе! Шта хоћеш да учиним”? (Дела апостолска 9:6). Ми ћемо „и[ћи] Његовим трагом” (1 Петрова 2:21). Ми ћемо „хо[дити] како је Он ходио” (1 Јованова 2:6). (Видети Ezra Taft Benson, „Born of God”, Tambuli окт. 1989. стр. 2, 6.)
Сведочим да је умро, био сахрањен и поново устао трећег дан и да се узнео на небо како бисмо ви и ја могли примити благослове вечног живота и узвишења. Он је „светло, … живот, и истина” (Етер 4:12). Он је противотров и лек за збрку у свету. Он, Исус Христ, пример је беспрекорности неопходне за узвишење. У име Исуса Христа, амен.