Светлост приања уз светлост
Док увећавамо своју веру у Христа, примамо још више светлости док не распрши сву таму.
Моја драга браћо и сестре, радујем се са вама oве благословене васкршње недеље док размишљам о славној светлости која је синула на земљи Васкрсењем нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа.
За време своје смртничке службе, Исус је изјавио: „Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходати по тами, него ће имати видело живота.”1 Дух Христов „је у свему, [и] даје живот свему”.2 Побеђује таму која би нас у супротном окружила.
Пре много година, у потрази за авантуром, двојица мојих синова и ја придружили смо се групи Младих мушкараца у посети Moaning Cavern [Стењајућој пећини], названој тако по звуку који се својевремено ширио из ње. Пећина је јама у облику вертикалног пролаза која се спушта у вертикалну дворану дубоку 55 метара, највећу појединачну пећинску дворану у Калифорнији.
Постоје само два пута на доле: сигурне спиралне степенице или спуштање низ конопац до дна пећине. Мој старији син је пошао први док смо мој млађи син и ја намерно пошли последњи како бисмо се спустили заједно.
Након што су нас водичи обучили и учврстили појасевима и заштитним механизмом за снажно уже, закорачили смо уназад док нисмо стали на малу избочину и скупили своју смелост, јер је ово било последње место за окретање и последње место на коме смо могли видети било који сунчеви зрак из улаза у пећину.
Наш следећи корак уназад одвео нас је до дворане назване катедрала, тако високе и широке да би у њу могао стати цео Кип слободе. Тамо смо се полако вртели, док су нам се очи прилагођавале на релативни мрак. Како смо наставили да се спуштамо, сноп светлости осветлио је невероватан зид блиставих сталагмита и сталактита.
Без упозорења, светло се одједном угасило. Заустављени изнад понора, били смо захваћени тамом толико дубоком да нисмо могли да видимо ни руке на конопцима испред себе. Све време се чуо глас: „Тата, тата, јеси ли ту?”
„Ту сам сине, управо ту”, одговорио сам.
Неочекивани губитак светла је изазван да би се пећина приказала без њега, а тама у њој била је недокучива. Успело је; „осетили” смо таму. Када се светлост вратила, тама се одједном повукла, као што се тама мора увек повући, и то пред и најмањим светлом. Моји синови и ја смо запамтили таму коју до тада нисмо упознали, научили да ценимо светло које нећемо никада заборавити, и стекли уверење да никада нисмо потпуно сами у мраку.
Наше спуштање у ту пећину је некако паралела са нашим путовањем кроз смртни живот. Напустили смо славну светлост на небу и спустили се кроз вео заборава у замрачени свет. Наш Небески Отац нас није препустио тами већ нам је обећао светлост на нашем путовању преко свог љубљеног Сина, Исуса Христа.
Знамо да је сунчева светлост неопходна за сав живот на земљи. Подједнако неопходна за наш духовни живот је светлост која долази од Исуса Христа. У својој савршеној љубави, Бог дарује светлом Христовим свакога „који дође на овај свет”3 да би „распознава[ли] добро од зла”4 и били подстакнути да „непрестано чин[е] добро”.5 Та светлост, која се открива кроз оно што често називамо савешћу, позива нас на деловање и да будемо бољи, да будемо најбољи што можемо.
Док увећавамо своју веру у Христа, примамо још више светлости док не распрши сву таму која нас окружује. „Оно што је од Бога, светлост је; а онај који прими светлост, и настави у Богу, прима још светлости; а та светлост постаје све светлија и светлија све до дана савршеног”.6
Светлост Христова нас припрема да примимо послужујући утицај Светог Духа, који је „моћ Божј[а] за уверавање … истине Јеванђеља”.7 Трећи члан Божанства, Свети Дух „је особа духовна”.8 Највећи извор светлости који вам Небески Отац даје у смртном животу долази преко Светог Духа, чији утицај „ће просветлити ум твој, [и] који ће испунити душу твоју радошћу”. 9
У Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, преко обновљене свештеничке власти, крштени сте урањањем за опрост греха. Онда су вам руке положене на главу и удељен вам је овај диван „неописиви дар”10 Светог Духа.
После тога, када су ваше жеље и поступци усредсређени на заветни пут, Свети Дух ће, као светлост у вама, открити и сведочити о истини,11 упозоравати о опасности, тешити12 и прочистити,13 и обезбедити мир14 вашој души.
Због тога што „светлост приања уз светлост”,15 стално дружење са Светим Духом водиће вас до избора који ће вас држати у светлости; обрнуто, избори донети без утицаја Светог Духа водиће вас у сенке и таму. Старешина Роберт Д. Хејлс је поучавао: „Када је светлост присутна, тама се потчињава и мора да оде… Када је присутна духовна светлост Светог Духа, тама Сотоне одлази”.16
Могу ли вам предложити да се, можда сада, запитате: Имам ли те светлости у свом животу? Ако немам, када сам је последњи пут имао?
Баш као што сунчева светлост свакодневно обасјава земљу да обнови и подржи живот, можете свакодневно увећавати светлост у себи када одлучите да следите Њега – Исуса Христа.
Кап светлости се додаје сваки пут када Бога тражите у молитви; проучавате Света писма да испуните налог „слушај Га”;17 поступате у складу са вођством и откривењем наших живих пророка, и када поштујете и држите заповести да „ходат[е] у складу са свим обредима Господњим”.18
Призваћете духовну светлост у своју душу и мир у свом животу сваки пут када се покајете. Када сваке недеље узимате причест како бисте преузели име Спаситеља на себе, да бисте Га се увек сећали и држали се Његових заповести, Његова светлост ће сијати у вама.
Светлост је у вашој души сваки пут када поделите Јеванђеље и износите своје сведочанство. Сваки пут када попут Спаситеља служите једни другима, осетићете Његову топлину у свом срцу. Светлост Небеског Оца увек пребива у Његовом светом храму и на свима онима који су присутни у Дому Господњем. Његова светлост у вама се увећава поступцима љубазности, стрпљивошћу, покајањем, милосрђем и свакодневно се огледа на вашем срећном лицу. С друге стране, ходамо у сенци када се сувише брзо гневимо а споро праштамо. „Када држите лице према сунцу, сенке не могу а да не заостану за вама”.19
Ако живите да бисте заслужили друштво Светог Духа, заиста: „увећа[ва]те свој духовни капацитет за примање откривења.”20
У животу се дешавају изазови и неуспеси и сви се морамо суочити с мрачним данима и олујама. Кроз све то, ако „допустимо да Бог превлада у нашем животу”,21 светлост Светог Духа откриће да постоји сврха и значење у нашим искушењима и да ће нас на крају претворити у боље, потпуније појединце са чвршћом вером и светлијом надом у Христа, знајући да је Бог све време био са нама у нашим тамним тренуцима. Као што је председник Нелсон саветовао: „Растућа тама која прати невољу чини да Христова светлост заблиста још сјајније”.22
Живот ће нас некада одвести на неочекивана и нежељена места. Ако вас је грех тамо одвео, склоните завесу таме и почните сада да се понизно приближавате свом Небеском Оцу срца скрушена и духа раскајана и покајте се. Он ће чути вашу искрену молитву. Храбро данас „приближите се к [Њему] и [Он] ћ[е] се приближити к вама.”23 Никада нисте искључени примања исцељујуће моћи помирења Исуса Христа.
Потичем од добрих родитеља и верних предака који су се одазвали светлости Исуса Христа и Његовог Јеванђеља, и то је њихове животе и животе генерација након њих благословило духовном издржљивошћу. Мој отац је често говорио о свом оцу, Мајлу Т. Дајчесу, и делио је како је његова вера у Бога била њему светлост дању и ноћу. Деда је био шумар и често је јахао у планине, поверавајући свој живот беспоговорно Божјем вођству и бризи.
Једне касне јесени, деда је био сам у високим планинама. Зима је већ показала своје лице када је оседлао једног од својих омиљених коња, старог Принца и одјахао до пилане да би одмерио и измерио трупце пре него што би могли да се исеку у дрвну грађу.
У сумрак, завршио је посао и успео се у седло. До тада, температура се спустила и озбиљна зимска олуја је захватила планину. Без осветљења и без јасног пута, окренуо је Принца у смеру за који је мислио да ће га одвести назад у чуварску станицу.
Након више километара путовања у мраку, Принц је успорио, а онда се зауставио. Деда је непрестано гонио Принца напред, али је коњ одбијао. Са заслепљујућим снегом који се ковитлао око њих, деда је схватио да му је потребна Божја помоћ. Као што је чинио читавог живота, понизно „[за]иште с вером, не сумњајући ништа”.24 Тихи, благи глас је одговорио: „Мајло, уклони Принцу узде”. Деда је послушао, и док је попуштао узде, Принц се окренуо и јурнуо у другом правцу. Неколико сати касније, Принц је поново застао и спустио главу. Кроз снег деда је видео да су безбедно стигли до капије чуварске станице.
На јутарњем сунцу деда је прегледао Принчеве трагове у снегу. Дубоко је удахнуо кад је пронашао место где је Принцу попустио узду: то је био сам руб узвишене планинске литице, где би и један једини корак напред и коња и јахача стрмоглавио доле у кршевито камење.
На основу тог искуства и многих других, деда је говорио: „Отац на небу је најбољи и најпоузданији партнер кога ћете икад имати”. Када је мој отац причао дедину причу, сећам се да је цитирао Света писма:
„Уздаj се у Господа свим срцем своjим, а на своj разум не ослањаj се.
На свим путевима своjим имаj га на уму, и он ће управљати стазе твоjе.”25
Сведочим да је Исус Христ вечна Светлост које „сија у тами”.26 Не постоји тама која икада може потиснути, угасити, надвладати или победити ту Светлост. Наш Небески Отац вам бесплатно нуди ту Светлост. Никада нисте сами. Он чује и одговара на сваку молитву. Он вас „дозва из таме к чудном виделу свом”.27 Када упитате: „Оче, Оче, јеси ли ту?” Увек ће одговорити: „Ту сам сине мој, управо ту.”
Сведочим да је Исус Христ испунио план Небеског Оца као наш Спаситељ и наш Откупитељ;28 Он је наша светлост, наш живот и наш пут. Његова светлост никада неће ишчезнути;29 Његова слава никада неће престати; Његова љубав за вас је вечна – јуче, данас и заувек. У име Исуса Христа, амен.