Не као што свет даје
Инструменти који су нам потребни за стварање светлије будућности и раста економије истинске доброте у друштву обилно су обезбеђени у Јеванђељу Исуса Христа.
Пре тог првог Васкрса, док је Исус завршавао нови причесни обред који је послужио Дванаесторици, започео је свој величанствени опроштајни говор и кренуо ка Гетсеманији, издаји и распећу. Међутим, осећајући забринутост, а можда и очигледни страх који су неки од тих мушкараца сигурно испољили, Он им је рекао (а каже и нама):
„Да се не плаши срце ваше: верујте Бога, и мене верујте…
Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама…
Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свет даје; Да се не плаши срце ваше и да се не боjи.”1
У овом смртничком свету појављују се изазовна времена, укључујући и вернима, али Христова охрабрујућа порука је да иако ће Он, пасхално јагње, отићи као „овца нема пред оним који је стриже”2 ипак ће устати, као што је псалмиста рекао, да буде „[наше] уточиште и сила, [наш] помоћник, који се у [време] невољ[е] брзо налази”.3
Схвативши какви тешки сати очекују Христа док се кретао према крсту као и Његове ученике док буду проносили свету Његово Јеванђеље у зениту времена, размотримо заједно повезану поруку упућену члановима Спаситељеве Цркве у последњим данима. Она се налази у запањујућем броју стихова у Мормоновој књизи посвећених једној или другој врсти сукоба, од вечно напорног понашања Ламана и Лемуила до завршних битака у којима су учествовале стотине хиљада војника. Један од очигледних разлога за скретање пажње на то је тај што су нас, без обзира на чињеницу да је Мормонова књига написана за оне који ће живети у последњим данима, ови аутори (који су и сами искусили толико ратова) пророчки упозоравали да ће насиље и сукоб бити карактеристични за односе у последњим данима.
Наравно, моја теорија о препиркама последњих дана није баш оригинална. Пре две хиљаде година, Спаситељ је упозорио да ће последњих дана бити „ратов[а], и гласин[а] о ратовима”,4 касније рекавши да ће „мир бити одузет са земље”.5 Кнез мира, који је недвосмислено поучавао да је препирка од ђавола,6 сигурно заједно са својим Божанским Оцем данас оплакује оне у људској породици који су „безосећајни” и не могу да схвате како да живе заједно у љубави.7
Браћо и сестре, видимо превише сукоба, гнева и свеопшту неуљудност око себе. Срећом, садашња генерација није имала Трећи светски рат, нити смо доживели глобални економски крах попут оног 1929. године који је довео до Велике депресије. Међутим, суочавамо се са неком врстом Трећег светског рата који није борба за сламање непријатеља, већ регрутовање Божје деце да више брину једни о другима и да помогну у зацељивању рана у свету пуном сукоба. Велика депресија са којом се сада суочавамо има мање везе са губитком наше уштеђевине а више са губитком нашег самопоуздања, са стварним мањком вере, наде и милосрђа око нас. Али оруђа која су нам потребна за стварање светлије будућности и раст економије истинске доброте у друштву обилно су предвиђена у Јеванђељу Исуса Христа. Не смемо дозволити – о овај свет не сме дозволити – наш неуспех да ове јеванђеоске концепте и утврђујуће завете не искористимо у потпуности, лично и јавно.
Дакле, у свету „кој[и] ветар размеће, кој[и] [је] без утехе”, како је Јахве рекао да ће бити, како да пронађемо оно што је назвао „завет… мира”? Проналазимо га окретањем Ономе који је рекао да ће нам се смиловати „у благости вечној” и подарити мир нашој деци.8 Стога, упркос застрашујућим пророчанствима и узнемирујућим стиховима у Светим писмима који кажу да ће мир бити узет са целе земље, пророци, укључујући нашег вољеног Расела М. Нелсона, поучили су да то не значи да ће бити узет од нас лично!9 Стога, овог Васкрса потрудимо се да успоставимо мир на лични начин, примењујући благодат и исцелитељски мелем Помирења Господа Исуса Христа на себе и своје породице, и све оне у нашем окружењу до којих можемо да допремо. Срећом, чак и запањујуће, тај умирујући мелем нам је доступан „без новца и без наплате”.10
Таква помоћ и нада су нам преко потребни јер се данас у овој светској црквеној заједници налази много људи који се боре са ко зна колико изазова – физичким или емоционалним, социјалним или финансијским или бројним другачијим проблемима. Али нисмо довољно јаки да многе од њих сами решимо, јер помоћ и мир који су нам потребни нису онакви какве „свет даје”.11 Не, за заиста тешке проблеме нам је потребно оно што Света писма називају „небеским моћима”, а да бисмо приступили тим моћима морамо живети према ономе што та иста Света писма називају „начелима праведности”.12 Дакле, разумевање везе између начела и моћи је она лекција коју људска породица изгледа никада неће моћи да научи, тако каже Бог неба и земље!13
А која су то начела? Она се стално понављају у Светом писму, увек се поучавају на оваквим конференцијама, а у нашем раздобљу пророк Џозеф Смит је поучен њима у одговору на своју верзију вапаја „Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио?”14 У хладном, немилосрдном затвору у Либертију, поучен је да начела праведности укључују врлине као што су стрпљење, трпељивост, благост и искрена љубав.15 Без тих начела било је сигурно да ћемо се на крају суочити са неслагањем и непријатељством.
С тим у вези, желео бих кратко да говорим о одсуству тих начела праведности у неким областима у наше време. По правилу сам оптимистична, радосна особа и у нашем свету постоји толико тога доброг и лепог. Имамо више материјалних благослова него било која генерација у историји, али у култури 21. века уопште и пречесто у Цркви и даље видимо животе који су у невољи, са одлукама које резултирају бројним прекршеним заветима и превеликим бројем сломљених срца. Размислите о грубом речнику који иде руку под руку са сексуалним преступима, а и једно и друго је свеприсутно у филмовима или на телевизији, или обратите пажњу на сексуално узнемиравање и друге облике непримерености на радном месту о којима толико читамо ових дана. По питању заветне чистоће, свето се пречесто своди на уобичајено, а посвећено пречесто на световно. Поручујем свима који су у искушењу да ходају или говоре или се понашају на тај начин – „као што свет даје”, да се тако изразим – не очекујте да ћете искусити мир; уверавам вас, у име Господње, да нећете. „Опакост никад није била срећа”,16 рекао је некад један древни пророк. Кад се игранка заврши, музичар увек мора бити плаћен, и то најчешће валутом суза и жаљења.17
Или можда видимо друге облике злостављања или понижавања. Као ученици Господа Исуса Христа, морамо бити посебно опрезни да не учествујемо у било ком таквом понашању. Ни у ком случају не смемо бити криви за било који облик злостављања или неправедне владавине или неморалне принуде – ни физичке или емоционалне, ни свештеничке или било које друге врсте. Сећам се жара председника Гордона Б. Хинклија када се једном са ове говорнице обратиомушкарцима у Цркве у вези са онима који су „тирани у својим домовима”:18
„Колико је трагична и крајње одвратна појава злостављање супруге”, рекао је. „Сваки мушкарац у овој Цркви који злоставља своју жену, који је омаловажава, вређа је, и неправедно јој наређује, недостојан је да буде свештеник… [Он] је недостојан храмске препоруке.”19 Подједнако је ужасан, рекао је, сваки облик злостављања деце – или било која друга врста злостављања.20
У превише случајева, иначе верни мушкарци, жене, па и деца могу бити криви за нељубазно охођење, па и пакосне речи упућене онима са којима су вероватно запечаћени светим обредом у храму Господњем. Сви имају право да буду вољени, осећају мир и налазе сигурност код куће. Молим вас да се потрудимо да одржимо такву атмосферу у њој. Обећање тога да ћете бити миротворац је да ћете имати Светог Духа за свог сталног сапутника и благослови ће вам тећи „без принудних мера” заувек.21 Нико не може користити оштар речник или нељубазне речи па и даље „певат[и] песму о откупљујућој љубави”.22
Завршио бих тамо где сам почео. Сутра је Васкрс, време да праведна начела Јеванђеља Исуса Христа и Његовог помирења премосте сукобе и препирке, премосте очајање и преступе, и на крају смрт. Време је да се, речју и делом, заложимо за потпуну оданост Јагњету Божјем, који „болести наше носи и немоћи наше узе”23 у својој одлучности да због нас изврши дело спасења.
Упркос издаји и болу, малтретирању и суровости, док је подносио нагомилане грехе целокупне људске породице, Син Живог Бога осврнуо се на дуг пут смртничког живота, видео нас овог викенда и рекао: „Мир вам остављам, мир свој дајем вам: не дајем вам га као што свет даје; Да се не плаши срце ваше и да се не боjи.”24 Желим вам благословен, радостан, миран Васкрс. За његове неизрециве могућности већ је платио Кнез мира, чија је ово Црква, кога волим свим својим срцем и о коме недвосмислено сведочим, управо о Господу Исусу Христу, амен.