Благосиљајте у Његово име
Сврха нашег примања свештенства је да нам омогући да благосиљамо људе за Господа, чинећи то у Његово име.
Драга моја браћо, слуге Божјег свештенства, част ми је што могу да вам се обратим вечерас. Имате моје најдубље поштовање и захвалност. Када разговарам са вама и чујем за вашу велику веру, верујем да у свету постоји све већа моћ свештенства, са све јачим већима и све вернијим носиоцима свештенства.
У ових неколико тренутака са вама вечерас, причаћу онима који желе да буду још делотворнији у својој личној свештеничкој служби. Знате за задужење да треба да величате свој позив у служењу.1 Али можда се питате шта величање вашег позива може значити за вас.
Започећу са најновијим ђаконима, јер ће се они највероватније осећати несигурно у вези са тим шта значи величати своју службу у свештенству. Новопостављене старешине ће, такође, можда желети да слушају. Могао би бити заинтересован и бискуп у својим првим недељама службе.
Поучно ми је да се осврнем на време када сам био ђакон. Волео бих да ми је неко рекао оно што ћу сада предложити. Могло је да помогне у свим свештеничким задацима који су ми додељивани од тада – чак и онима које добијам данас.
За ђакона сам био постављен у тако малом огранку да сам био једини ђакон, а мој брат, Тед, једини учитељ. Били смо једина породица у огранку. Цео огранак се састајао у нашем дому. Вођа свештенства за мог брата и мене био је новообраћеник који је тек примио свештенство. Веровао сам да је моја једина свештеничка дужност да послужујем причест у својој трпезарији.
Када се моја породица преселила у Јуту, нашао сам се у великом одељењу са много ђакона. На свом првом тамошњем причесном састанку, посматрао сам како се ђакони крећу прецизно док су послуживали причест као обучена екипа.
Следеће недеље, отишао сам рано у зграду одељења да бих био сам, када ме нико не може видети. Сећам се да је то било одељење Јеилкрест, у Солт Лејк Ситију и имало је статуу на поду. Отишао сам иза ње и усрдно се молио за помоћ да бих знао како да не доживим неуспех кадa будем заузимао своје место у послуживању причести. Та молитва је услишена.
Али сада знам да постоји бољи начин за молитву и размишљање док покушавамо да напредујемо у својој свештеничкој служби. Дошло је са разумевањем зашто се појединцима даје свештенство. Сврха нашег примања свештенства је да нам омогући да благосиљамо људе за Господа, чинећи то у Његово име.2
Много година након што сам био ђакон заиста сам научио шта то значи. На пример, као високи свештеник, било ми је додељено да посетим причесни састанак у старачком дому. Замолили су ме да послужим причест. Уместо размишљања о процесу или прецизности начина на који сам послуживао причест, гледао сам у лица сваке старије особе. Видео сам многе од њих како плачу. Једна дама ме је ухватила за рукав, подигла поглед и гласно рекла: „Ох, хвала, хвала.”
Господ је благословио моју службу, обављену у Његово име. Тог дана сам се молио за такво чудо, уместо да се молим за то да добро одрадим свој део. Молио сам се да људи осете Господњу љубав кроз моју службу љубави. Научио сам да је то кључ служења и благосиљања других у Његово име.
Недавно сам чуо за искуство које ме је подсетило на такву љубав. Када су сви црквени састанци обустављени због пандемије КОВИД-19, један брат послужитељ је прихватио задатак од свог председника већа старешина да благослови и послужи причест сестри којој послужује. Када ју је позвао да јој понуди да послужи причест, она је невољно прихватила, мрзећи чињеницу да ће га због тога одвући из сопственог дома у тако опасном времену, такође верујући да ће се ствари брзо вратити у нормалу.
Када је те недеље ујутро стигао код ње у кућу, имала је молбу. Да ли би могли да одшетају до суседне куће и имају обред причести са њеном 87-годишњом комшиницом? Уз одобрење бискупа, пристао је.
Много, много недеља, и уз врло пажљиво социјално дистанцирање и друге мере безбедности, ова мала група светаца, окупљала се сваке недеље ради једноставног послуживања причести. Само неколико комадића ломљеног хлеба и чашица воде – али много суза проливених због доброте брижног Бога.
Временом су се брат послужитељ, његова породица и сестра којој послужује могли вратити у цркву. Али 87-годишња удовица, због великог опреза, морала је да остане код куће. Брат послужитељ – сетите се да се његов задатак односио на њену комшиницу, а не на ту стару сестру – он и дан-данас тихо одлази у њен дом сваке недеље, са Светим писмима и комадићем хлеба у руци, да би послужио причест Господње вечере.
Његова служба свештенства, попут моје оног дана у старачком дому, пружа се из љубави. У ствари, брат који јој послужује је недавно упитао свог бискупа да ли у одељењу има још оних о којима може да брине. Његова жеља да велича своју свештеничку службу је порасла док је служио у Господње име и на начин који је скоро искљчиво припадао Њему. Не знам да ли се овај брат послужитељ молио као што сам и ја, да они којима служи спознају Господњу љубав, али због тога што је његова служба била у име Господње, резултат је био исти.
Једнако диван резултат долази када се молим за то пре него што дам свештенички благослов некоме ко је болестан или у тренуцима оскудице. Десило се једном у болници када ме је нестрпљиви доктор пожуривао–више него пожуривао–наредио ми–да пожурим и склоним се како би они могли да раде свој посао, уместо да ми омогуће прилику да дам свештенички благослов. Остао сам и дао благослов. И живела је она девојчица коју сам тог дана благословио, а за коју су лекари мислили да ће умрети. Тога дана сам био захвалан што нисам дозволио сопственим осећањима да се испрече, али сам осетио да је Господ желео да та девојчица добије благослов. И знао сам какав је благослов: благословио сам је да оздрави. И она је оздравила!
То се догодило много пута док сам благосиљао некога ко је очигледно био близу смрти, док су чланови породице стајали око кревета, надајући се благослову исцељења. Чак и ако имам само тренутак, молим се да знам какав благослов има Господ који могу да пружим у Његово име. И тражим да знам како Он жели да благослови ту особу, а не оно што желимо ја или људи који стоје у близини. Моје искуство је да чак и када благослов није оно што други желе за себе или за своје ближње, Дух додирује срца како би доживели прихватање и утеху, а не разочарање.
Исто надахнуће долази када патријарси посте и моле се за смернице да дају благослов који Господ има за неку особу. Још једном, чуо сам благослове који су изненадили не само мене, већ и особу која је примала благослов. Јасно је да је благослов био од Господа – упозорења која садржи, и обећања дата у Његово име. Господ је наградио молитву и пост патријарха.
Као бискуп, док сам водио разговоре о достојности, научио сам да се молим Господу да ми допусти да осетим шта Он жели за ту особу, старајући се да на било какво надахнуће од Њега не утичем сопстевним судом. То је тешко ако Господ из љубави можда жели да некога благослови кориговањем. Потребан је напор да увидимо разлику између онога што Господ жели, од онога што можда желите ви и друга особа.
Верујем да своју службу свештенства можемо величати током свог живота, а можда и даље. Зависиће од наше марљивости у покушају да спознамо Господњу вољу и наших напора да чујемо Његов глас како бисмо могли боље да знамо шта Он жели од особе којој служимо Њега ради. То величање ће доћи ситним корацима. Можда ће доћи полако, али ће доћи. Бог нам ово обећава:
„Јер сви који су верни и примају ова два свештенства о којима говорах, и величају свој позив, посвећени су Духом како би обновили своја тела.
Постају синови Мојсијеви и Аронови и семе Аврамово, и црква и царство, и изабраници Божји.
А такође сви они који приме ово свештенство, мене примају, говори Господ.”3
Моје сведочанство је да су кључеви свештенства обновљени Џозефу Смиту. Слуге Господње појавиле су се са неба да би обновиле свештенство за велике догађаје који су се одвијали и који предстоје нама. Израел ће бити сакупљен. Господњи народ ће бити спреман за Његов славни Други долазак. Обнова ће се наставити. Господ ће открити још више своје воље својим пророцима и слугама.
Можда се осећате малима у поређењу са великим замахом онога што ће Господ учинити. Ако је тако, позивам вас да са молитвом питате како Господ гледа на вас. Он вас лично познаје, доделио вам је свештенство, а ваш раст и величање свештенства су Му важни јер вас воли и има поверења у вас да ћете у Његово име благосиљати људе које Он воли.
Благосиљам вас сада да можете да осетите Његову љубав и Његово поверење, у име Исуса Христа, амен.