Трчање ка белегу
Не ради се толико о томе кроз шта пролазимо у животу, него о томе шта постајемо.
Док читам Дела апостолска и Павлове посланице, задивљен сам како су Павла покретали љубав и захвалност у служењу, поучавању и сведочењу о Исусу Христу. Како таква особа може да служи са толико љубави и захвалности, посебно када узмемо у обзир његове велике патње? Шта је Павла мотивисало да служи? „И трчим к белези, к дару горњег звања Божијег у Христу Исусу.”1
Трчати кa белегу значи верно наставити „на тесном и узаном путу који води у вечни живот”2 са нашим Спаситељем и нашим Небеским Оцем. Павле је на своје патње гледао као на „ништа према слави која ће нам се јавити”.3 Павлово писмо Филибљанима које је написао док је био у оковима у тамници је писмо преплављујуће радости и весеља и охрабрења свима нама, посебно у овом тешком времену неизвесности. Сви треба да се угледамо на Павлову храброст: „Све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем.”4
Док гледамо на Павлову службу, надахњују нас и уздижу они који су „Павле” нашег доба, који такође са љубављу и захвалношћу служе, поучавају и сведоче усред изазова са којима се суочавају у свом животу и животима својих вољених. Искуство које сам имао пре девет година помогло ми је да схватим важност трчања ка белегу.
Године 2012. године, када сам први пут дошао на састанак вођства генералне конференције, нисам могао да се не осећам оптерећено и недорасло. У мислима сам чуо глас који је упорно понављао: „Ти не припадаш овде! Направљена је озбиљна грешка!” Баш док сам шетао покушавајући да нађем место за седење, приметио ме је старешина Џефри Р. Холанд. Пришао ми је и рекао: „Едварде, лепо је видети те овде”, и благо ме потапшао по лицу. Осећао сам се као беба! Његова љубав и загрљај су ме опустили и помогли ми да осетим дух припадности, дух братства. Следећег дана сам видео како старешина Холанд поступа исто као што је поступио према мени претходног дана, топлО потапшавши по лицу у то време старешину Далина Х. Оукса, који му је надређени!
У том тренутку осетио сам Господњу љубав преко тих мушкараца које подржавамо као пророке, видеоце и откровитеље. Старешина Холанд, својим љубазним, природним поступцима, помогао ми је да превазиђем своју усредсређеност на себе и осећање недораслости. Помогао ми је да се усредсредим на свето и радосно дело на које сам позван ￚ да приводим душе Христу. Он ми је, попут Павла из давнина, показао да трчим ка белегу.
Занимљиво је да нас Павле подстиче да хрлимо напред, док нас позива да заборавимо оно што је иза ￚ наше страхове из прошлости, нашу прошлу усредсређеност, наше прошле неуспехе и нашу прошлу тугу. Позива нас, баш као и наш драги пророк, председник Расел М. Нелсон, „на новији, светији приступ”.5 Спаситељево обећање је стварно: „Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради онај ће је сачувати”.6
У свом првом обраћању на генералној конференцији, поделио сам искуство са мајком која ме је научила да радим на нашој њиви. „Никад се не осврћи уназад”, рекла је. „Гледај напред у оно што још треба да урадимо!”7
Пред крај свог живота, док се борила са раком, мајка је живела је са Ноум и са мном. Једне ноћи чуо сам је како јеца у својој спаваћој соби. Њен бол је био интензиван, чак и након што је узела последњу дневну дозу морфијума само два сата раније.
Ушао сам у њену собу и јецао с њом. Наглас сам се молио за њу да одмах добије олакшање од бола. А онда је урадила исто што и на њиви пре много година: застала је и поучила ме лекцију. Никада нећу заборавити њено лице у том тренутку: крхко, повређено и болно, како са сажаљењем гледа свог тужног сина. Насмешила се кроз сузе, погледала ме директно у очи и рекла: „Није до вас или било кога другог, него до Бога је да ли ће ова бол престати или неће.”
Тихо сам седео. И она је седела у тишини. Живо се сећам тог призора. Те ноћи, преко моје мајке, Господ ме је поучио лекцији коју ћу заувек памтити. Док је моја мајка изражавала своје прихватање Божје воље, сетио сам се разлога због којих је Исус Христ патио у Гетсеманском врту и на крсту на Голготи. Рекао је: „Гле, дадох вам jеванђеље своjе, а ово jе jеванђеље [моје] коjе вам дадох ￚ да дођох на свет да чиним вољу Оца свога, jер ме отац моj посла”.8
Размишљам о пророчким питањима нашег драгог председника Нелсона која су нам постављена на последњој генералној конференцији. Председник Нелсон је питао: „Да ли сте ви вољни да допустите да Бог превлада у вашем животу? Да ли сте ви спремни да допустите да вам Бог буде најважнији утицај у животу? Да ли ћете дозволити да Његов глас… има предност над било којим другим? Да ли сте спремни да своју вољу подредите Његовој?9 Моја мајка би одговорила емотивним, али чврстим „да”, а и други верни чланови Цркве широм света такође би одговорили емотивним, али чврстим „да”. Председниче Нелсоне, хвала вам што сте нас надахнули и уздигли тим пророчким питањима.
Недавно сам разговарао у Преторији у Јужној Африци са бискупом који је истог дана сахранио своју жену и одраслу ћерку. Њихов живот однела је ова пандемија коронавируса. Питао сам га како је. Одговор бискупа Тедија Табетеа ојачао је моју одлучност да следим речи и савете Господњих пророка, виделаца и откровитеља. Бискуп Табете је одговорио да увек има наде и утехе у сазнању да је Спаситељ преузео на себе боли свог народа, да би знао како да нам помогне.10 Са дубоком вером сведочио је: „Захвалан сам на плану спасења, плану среће”. Затим ме је упитао: „Није ли то оно чему је наш пророк покушао да нас поучи на овој последњој конференцији?”
Иако ћемо се сви, на овај или онај начин, суочити са изазовима смртничког живота, усредсредимо се на циљ нашег „трч[ања] к белези”, који је „[дар] горњег звања Божијег”.11
Мој понизни позив свима нама је да никада не одустанемо! Позвани смо да „одбацимо свако бреме и грех који је за нас прионуо, и с трпљењем да трчимо у битку која нам је одређена, гледајући на Начелника вере и Свршитеља Исуса”.12
Не ради се толико о томе кроз шта пролазимо у животу, него о томе шта постајемо. Трчање ка белегу је радост. Сведочим да ће нам Он који је победио све помагати док гледамо ка Њему. У име Исуса Христа, амен.