Генерална конференција
Одбрана нашег божански надахнутог устава
Априлска генерална конференција 2021.


Одбрана нашег божански надахнутог устава

Наше веровање у божанско надахнуће даје свецима последњих дана јединствену одговорност да подржавају и бране Устав Сједињених Америчких Држава и начела уставности.

У овом немирном времену осетио сам да треба да говорим о надахнутом уставу Сједињених Америчких Држава. Овај устав је од посебне важности за наше чланове у Сједињеним Америчким Државама, али је, такође, заједничко наслеђе устава широм света.

I

Устав је темељ државе. Пружа структуру и ограничења за вршење владиних овлашћења. Устав Сједињених Америчких Држава је најстарији писани устав који је и данас на снази. Иако га је првобитно усвојио само мали број колонија, убрзо је постао модел широм света. Данас су сви народи, осим три, усвојили писане уставе.1

У овим напоменама не залажем се ни за једну политичку странку или другу групацију. Говорим у име Устава Сједињених Америчких Држава, који сам проучавао више од 60 година. Говорим из свог искуства правног референта врховног судије Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Говорим као неко ко је 15 година професор права и три и по година као судија Врховног суда Јутe. Што је најважније, говорим као неко ко 37 година служи као апостол Исуса Христа, одговоран за проучавање значаја божански надахнутог Устава Сједињених Америчких Држава, који се односи на деловање Његове обновљене Цркве.

Устав Сједињених Америчких Држава јединствен је јер је Бог открио да га је „успостави[о]” „ради права и заштите сваког тела” (Учење и завети 101:77; видети такође 80. стих). Због тога је овај устав од посебне важности за Цркву Исуса Христа светаца последњих дана широм света. Да ли, или на који начин, његова начела треба примењивати међу другим народима света је њихова одговорност.

Која је била Божја намера у успостављању Устава Сједињених Америчких Држава? Видимо то у учењу о моралној слободи избора. У првој деценији обновљене Цркве, њени чланови на западној пограничној области трпели су лични и јавни прогон. Делимично је то било због њиховог противљења ропству које је тада постојало у Сједињеним Америчким Државама. У тим несрећним околностима, Бог је преко пророка Џозефа Смита открио вечне истине о свом учењу.

Бог је својој деци дао морални избор – моћ одлучивања и деловања. Најпожељнији услов за примену тог избора је максимална слобода да мушкарци и жене поступају у складу са својим личним изборима. Затим, откривење објашњава да „би свако био одговоран за своје сопствене грехе на дан суда” Учење и завети 101:78 „Зато”, открио је Господ, „није исправно да било ко буде у ропству некоме другом” Учење и завети 101:79 То очигледно значи да је ропство погрешно. И према истом начелу погрешно је да грађани немају глас при избору својих владара или доношењу својих закона.

II

Наше уверење да је Устав Сједињених Америчких Држава божански надахнут не значи да је божанским откривењем навођена свака реч и фраза, као што су одредбе којима се додељује број представника из сваке државе или минимална старост сваког од њих.2 Устав није био „потпуно развијен документ”, рекао је председник Ј. Рубен Кларк. „Супротно томе”, објаснио је, „ми верујемо да мора расти и развијати се како би удовољио променљивим потребама света који напредује”.3 На пример, надахнути амандмани укинули су ропство и дали женама право гласа. Ипак, не уочавамо надахнуће у свакој одлуци Врховног суда који тумачи устав.

Верујем да устав Сједињених Америчких Држава садржи најмање пет божански надахнутих начела.4

Прво начело је да је народ извор државне моћи. У време када се сматрало да суверена моћ потиче од божанског права краљева или од војне моћи, приписивање суверене моћи народу било је револуционарно. Филозофи су заступали то становиште, али га је Устав Сједињених Америчких Држава први применио. Суверена моћ народа не значи да руље или друге групе људи могу да интервенишу како би застрашиле или присилиле државу на деловање. Устав је успоставио уставну демократску републику, где народ врши своју власт путем изабраних представника.

Друго надахнуто начело је подела делегиране власти међу народом и његовим конститутивним државама. У нашем савезном систему ово начело без преседана понекад је мењано надахнутим амандманима, попут оних, раније поменутих, који укидају ропство и проширују гласачка права на жене. Значајно је то што Устав Сједињених Америчких Држава ограничава државну власт на вршење овлашћења која су јој изричито или подразумевано додељена, а сва остала државна овлашћења задржава за „сваку државу посебно или народ”.5

Још једно надахнуто начело је подела власти. Више од једног века пре Уставне конвенције 1787. године, енглески парламент је предводио раздвајање законодавне и извршне власти, када су одузели одређене надлежности краљу. Надахнуће са америчке конвенције било је делегирање независних извршних, законодавних и судских овлашћења како би ове три гране могле вршити међусобну контролу.

Четврто надахнуто начело је у групи неопходних гаранција индивидуалних права и посебних ограничења извршних власти преко Bill of Rights (сета закона о правима), усвојеног само три године пошто је устав ступио на снагу. Сет закона о правима није био новина. Овде је надахнуће било у практичној примени начела покренутих у Енглеској, почев са Magna Carta (великом повељом). Писци устава били су упознати са њима јер су неке колонијалне повеље имале такве гаранције.

Без сета закона о правима Америка не би могла бити држава у којој би се могла извршити Обнова Јеванђеља, која је започела само три деценије касније. У првобитној одредби постојало је божанско надахнуће да не би требало да постоји верска подобност за јавне функције,6 али су додавање верских слобода и гаранција о непропагирању државне религије у Првом амандману биле суштинске. Такође видимо божанско надахнуће у Првом амандману о слободи говора и штампе и у личним заштитама оличеним у другим амандманима, попут кривичног гоњења.

Слика
Ми, народ

Пето и последње, божанско надахнуће видим у суштинској сврси целог Устава. Треба да нас води закон а не појединац и наша лојалност уставу и његовим начелима и процесима, а не било ком носиоцу функције. На овај начин, све особе треба да су једнаке пред законом. Ова начела спречавају ширење аутократских амбиција које су исквариле демократију у неким земљама. Она, такође, значе да ниједна од три гране власти не би требало да буде доминантна над осталима или да спречава остале да обављају своје одговарајуће уставне функције да се међусобно проверавају.

III

Упркос божански надахнутим начелима устава Сједињених Америчких Држава, како су их примењивали несавршени смртници, нису увек постизани његови очекивани резултати. Важне предмете при доношењу закона, попут неких закона који уређују породичне односе, од држава је преузела федерална власт. Гаранција Првог амандмана за слободу говора понекад је ослабљена сузбијањем непопуларног говора. Начело поделе власти увек је било под притиском мањег или већег утицаја једне гране власти која врши или кочи овлашћења додељена другој.

Постоје и друге претње које подривају надахнута начела устава Сједињених Америчких Држава. Значај Устава умањује се напорима да се замене тренутни друштвени токови као разлог његовог оснивања, уместо слободе и самоуправе. Ауторитет устава се умањује када кандидати или званичници игноришу његова начела. Достојанство и снагу устава умањују они који се према њему односе као према тесту лојалности или према политичком слогану, уместо његовом високом стаусу овлашћења и ограничења државне власти.

IV

Наше веровање у божанско надахнуће даје свецима последњих дана јединствену одговорност да подржавају и бране Устав Сједињених Америчких Држава и начела уставности где год да живимо. Требало би да верујемо у Господа и имамо веру у будућност овог народа.

Шта још верни свеци последњих дана треба да чине? Морамо се молити Господу да води и благосиља све народе и њихове вође. То је део нашег чланка вере. Подложност председницима или владарима7 свакако не представља препреку нашим супротстављеним појединачним законима или правилима. То захтева да свој утицај вршимо цивилно и у миру, у оквиру наших устава и важећих закона. Што се тиче спорних питања, требало би да тежимо модернизовању и обједињавању.

Постоје и друге дужности које су део подржавања надахнутог устава. Треба да упознамо и заступамо надахнута начела устава. Треба да тражимо и подржавамо мудре и добре особе које ће подржавати та начела у свом јавном деловању.8 Треба да будемо упућени грађани који су активни у стварању свог утицаја у цивилним пословима.

У Сједињеним Америчким Државама и другим демократским друштвима, политички утицај се врши кандидовањем за положај (што подстичемо), гласањем, финансијском подршком, чланством и службом у политичким странкама и сталним комуникацијама са званичницима, странкама и кандидатима. Да би све добро функционисало, демократији је потребно све ово, али ниједан савесни грађанин не треба да обезбеди све њих.

Много је политичких питања и ниједна странка, ниједна политика и ниједан појединачни кандидат не може задовољити сва лична опредељења . Стога сваки грађанин мора, у неком одређеном времену, одлучити која су му питања најважнија. Тада би чланови требало да потраже надахнуће о томе како да примене свој утицај према својим личним приоритетима. Тај процес неће бити лак. Можда ће бити потребна промена страначке подршке или избора кандидата, чак и од избора до избора.

Такви независни поступци ће понекад захтевати да гласачи подрже кандидате или политичке странке или политике чије друге ставове не могу одобрити.9 То је један од разлога због којег подстичемо своје чланове да се суздрже од међусобних осуда по политичким питањима. Никада не бисмо смели да тврдимо да верни светац последњих дана не може да припада одређеној странци, нити да гласа за одређеног кандидата. Поучавамо исправним начелима а остављамо нашим члановима да их бирају према приоритету и примењују та начела која се повремено износе. Такође, инсистирамо и тражимо од наших локалних вођа да инсистирају на томе да политички избори и припадности не буду предмет поучавања или пропагирања ни на једном од наших црквених састанака.

Црква Исуса Христа светаца последњих дана ће, наравно, искористити своје право да прихвати или се успротиви одређеним законским предлозима за које сматрамо да ће утицати на слободно изражњавање вере или на суштинске интересе црквених организација.

Сведочим о божански надахнутом Уставу Сједињених Америчких Држава и молим се да ми, који препознајемо Божанско Биће које га је надахнуло, увек подржавамо и бранимо његова дивна начела. У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Видети Mark Tushnet, „Constitution”, in Michel Rosenfeld and András Sajó, eds., The Oxford Handbook of Comparative Constitutional Law (2012), стр. 222. Три државе са неписаним систематизованим уставима су Уједињено Краљевство, Нови Зеланд и Израел. Свака од њих има јаке традиције уставности, иако одредбе којима се уређују нису сакупљене ни у једном документу.

  2. Видети Устав Сједињених Држава, члан 1, одељак 2.

  3. J. Reuben Clark Jr, „Constitutional Government: Our Birthright Threatened”, Vital Speeches of the Day, 1. јан. 1939, стр. 177, цитирано у Martin B. Hickman, „J. Reuben Clark, Jr.: The Constitution and the Great Fundamentals”, in Ray C. Hillam, ed, By the Hands of Wise Men: Essays on the U.S. Constitution (1979), стр. 53. Бригам Јанг је имао сличан став на развој устава, поучавајући да су оквири „поставили темељ, а на наредним генерацијама је да га надогради” (Discourses of Brigham Young, одабрао Џoн A. Видсоу [1954], стр. 359).

  4. Ових пет су слични али не идентични онима који су предложени у J. Reuben Clark Jr., Stand Fast by Our Constitution (1973), стр. 7; Ezra Taft Benson, “Our Divine Constitution,” Ensign, нов. 1987, стр. 4–7; и Ezra Taft Benson, “The Constitution—A Glorious Standard,” Ensign, септ. 1987, стр. 6–11. Видети, уопштено, Noel B. Reynolds, „The Doctrine of an Inspired Constitution”, у By the Hands of Wise Men, стр. 1–28.

  5. Устав Сједињених Америчких Држава, 10. амандман.

  6. Видети Устав Сједињених Америчких Држава, члан 6.

  7. Видети Чланци вере 1:12.

  8. Вудети Учење и завети 98:10.

  9. Видети David B. Magleby, „The Necessity of Political Parties and the Importance of Compromise”, BYU Studiesтом 54, бр. 4 (2015), стр. 7–23.

Одштампај