Гроб не односи победу
Преко откупљујућег Помирења и славног Васкрсења Исуса Христа, сломљена срца могу се исцелити, немир може постати мир, и очај може постати нада.
Ове величанствене васкршње недаље, наша деца радосно певају: „ У злаћано пролећно време, Исус Христ се пробуди и изађе из гробнице где беше положен; ланце смрти он покида”.1
Захвални смо што знамо за Васкрсење Исуса Христа. А ипак, некада у нашем животу, осећаћемо се скрхано након што изгубимо некога кога волимо. Током тренутне глобалне пандемије, многи од нас су изгубили своје вољене – чланове породице или пријатеље.2 Молимо се за оне који су у жалости због свог губитка.
Председник Расел М. Нелсон је рекао:
„Невезано за године, ми оплакујемо вољене и оне које смо изгубили. Оплакивање је једно од најдубљих осећања којим изражавамо чисту љубав…
Штавише, не можемо касније у потпуности ценити радосна окупљања без садашњег раздвајања у сузама. Једини начин како да одвојимо жалост од смрти је да одвојимо љубав од живота”.3
Можемо замислити како су се Исусови пријатељи, који су Га следили и служили Му,4 осећали осведочивши се у Његову смрт.5 Знамо да они „плакаху и ридаху”.6 На дан распећа, не знајући шта ће се догодити у недељу, мора да су били скрхани болом, питајући се како ће наставити без свог Господа. Ипак, наставили су да Му служе и у смрти.
Јосиф из Ариматеје је преклињао Пилата да му преда Исусово тело. Узео је тело, увио у фину ланену тканину, положио га у своју нову гробницу, и наместио велики камен на врата гробнице.7
Никодим је донео смирну и алоју. Помогао је Јосифу да узме тело и увије га у ланену тканину са мироносним биљкама.8
Марија Магдалина и друге жене следиле су Јосифа и Никодима, виделе су где су положили Исусово тело, и припремиле су мироносне биљке и уља да би га помазале.9 Према строгим законима тог времена, чекале су да припреме и помажу тело јер је субота била дан Шабата.10 Онда су рано ујутру у недељу отишле до гробнице. Након што су схватиле да се Спаситељево тело не налази тамо, отишле су да то кажу ученицима, који су били Исусови апостоли. Апостоли су са њима дошли до гробнице и видели да је празна. Сви сем Марије Магдалине су на крају отишли, питајући се шта се догодило са Спаситељевим телом.11
Марија Магдалина је остала сама код гробнице. Само два дана пре тога видела је трагичну смрт свог пријатеља и Учитеља. Сада је Његова гробница празна, а она није знала где се Он налази. Било је веома тешко да то поднесе, и плакала је. У том тренутку васкрсли Спаситељ је дошао до ње и упитао је зашто плаче и кога тражи. Мислећи да вртлар разговара са њом, упитала га је да ли је он узео Господово тело, да јој каже где је како би га узела.12
Замишљам да је Господ можда допустио Марији Магдалини да буде жалосна и да изрази своју бол.13 Онда ју је позвао по имену, и она Му се окренула и препознала Га. Видела је васкрслог Христа и била сведок Његовог славног Васкрсења.14
Попут вас, на неки начин и ја могу саосећати са болом коју су осећали Марија Магдалина и њени пријатељи када су били у жалости због смрти свог Господа. Са осам година, изгубила сам свог старијег брата током разорног земљотреса. С обзиром да се то догодило изненада, требало ми је неко време да се суочим са стварношћу онога што се догодило. Срце ми је било сломљено жалошћу, и питала сам се: „Шта се догодило мом брату? Где је? Где је отишао? Хоћу ли га икада више видети?”
Тада још увек нисам знала о Божјем плану спасења, а имала сам жељу да сазнам одакле смо дошли, која је сврха живота, и шта се са нама догађа након смрти. Немамо ли сви овакве жеље када изгубимо вољеног или кад пролазимо кроз тешкоће у свом животу?
Неколико година касније, почела сам да размишљам о свом брату на посебан начин. Замишљала бих га да нам куца на врата. Отворила бих врата, он би стајао тамо, и рекао би ми: „Нисам мртав. Жив сам. Не могу ти доћи, али ћу бити са тобом и никад више нећу отићи.” То замишљање, скоро као сан, помогло ми је да пребродим бол коју сам осећала због његовог губитка. Мисао да ће бити са мном често ми је падала на памет. Понекад бих чак зурила у врата, надајући се да ће покуцати и да ћу га поново видети.
Четрдесет година касније, у време Васкрса, размишљала сам о Васкрсењу Исуса Христа и почела да мислим о свом брату. Тог тренутка, нешто ми је синуло у уму. Сетила сам се како сам замишљала да долази да ме види.
Тог дана, схватила сам да ми је Дух пружио утеху у тешко време. Примила сам сведочанство да дух мога брата није мртав; жив је. Он и даље напредује у свом вечном постојању. Знам да „[мој] брат ће устати”15 у том величанственом тренутку када ћемо, због Васкрсења Исуса Христа, сви васкрснути. Уз то, омогућио нам је свима да се поново ујединимо са својим породицама и да имамо вечну радост у присуству Божјем ако одаберемо да склопимо и одржимо свете завете са Њим.
Председник Монсон је поучио:
„Смрт је неопходан саставни део нашег вечног постојања. Нико не зна када ће доћи, али је од суштинске важности за величанствени Божји план среће. Захваљујући помирењу Господњем, коначно васкрсење је реалност и вечни живот је омогућен целом људском роду…
Оплакујући љубљене које остављамо из себе … жалац смрти умирује постојана вера у Христа, савршени одсјај наде, љубав према Богу и према свим људима и дубока жеља да им се служи. Та вера, та нада, та љубав ће нас оспособити да дођемо у Божје свето присуство и, са својим вечним сапутницима и породицом, пребивамо са Њим заувек.”16
Сведочим, „да Христ не беше устао из мртвих, или не покида окове смрти како гроб не би однео победу, и да смрт жаоку нема, васкрсења не би могло бити.
Али, васкрсења има, стога гроб не односи победу, а жаока смрти у Христу је надвладана.
Он је светло и живот свету, да, бескрајно светло које се никад помрачити не може, да, и живот бескрајан, да смрти никад више не буде.”17
Исус Христ је лично рекао: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће”.18
Сведочим да се преко откупљујућег Помирења и славног Васкрсења Исуса Христа, сломљена срца могу исцелити, немир може постати мир, и очај може постати нада. Може нас пригрлити у своје наручје милости, тешећи, снажећи и исцељујући сваког од нас. У име Исуса Христа, амен.