Нада у Христу
Чезнемо да помогнемо свима који се осећају усамљено или не осећају припадност. Поменуо бих посебно оне који су тренутно самци.
Браћо и сестре, у време овог Васкрса усредсређени смо на славно васкрсење нашег Господа и Спаситеља, Исуса Христа. Памтимо Његов брижни позив: „Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Јер jе jарам моj благ, и бреме jе моjе лако.”1
Спаситељев позив да му дођемо је позив свима да, не само дођу к Њему, већ и да припадају Његовој Цркви.
У стиху који претходи овом брижном позиву, Исус поучава како се то чини настојањем да Га следимо. Изјавио је: „Нико не зна сина до отац; нити оца ко зна до син и ако коме син хоће казати.”2
Исус жели да знамо да је Бог брижни Небески Отац.
Сазнање да нас наш Небески Отац воли, помоћи ће нам да знамо ко смо и да припадамо Његовој великој вечној породици.
Клиника Мејо је недавно саопштила: „Веома је важно осећати припадност… Готово сваки аспект нашег живота организован је на темељу припадности нечему.” У том извештају се додаје: „Не можемо одвојити важност осећаја припадности од свог физичког и менталног здравља”3–а ја бих додао, свог духовног здравља.
Уочи своје патње у Гетсеманији и смрти на крсту, Спаситељ се састао са својим ученицима на Тајној вечери. Рекао им је: „У свету ћете имати невољу али не бојте се, јер ја надвладах свет.”4 Следећег дана, пре заласка сунца, Исус Христ је патио и „умро [на крсту] за грехе наше”.5
Питам се колико су се верне жене и мушкарци који су Га следили осећали усамљено у Јерусалиму кад је зашло сунце и обузели их тама и страх.6
Попут ових древних ученика пре скоро две хиљаде година, многи од вас се, такође, могу с времена на време осећати усамљено. Ту усамљеност сам доживљавао од смрти своје драгоцене супруге, Барбаре, пре више од две и по године. Знам шта значи бити окружен члановима породице, пријатељима и сарадницима, али и даље се осећати усамљено – јер љубав мог живота више није ту поред мене.
Пандемија КОВИД-19 је код многих истакла овај осећај изолације и усамљености. Ипак, упркос изазовима са којима се суочавамо у животу, попут тог првог васкршњег јутра, можемо се пробудити у новом животу у Христу са новим и дивним могућностима и новом стварношћу док се окрећемо ка Господу ради наде и припадања.
Лично осећам бол због оних којима недостаје осећај припадности. Док гледам вести из целог света, видим многе који, чини се, доживљавају ту усамљеност. Мислим да се многи осећају тако зато што можда не знају да их воли Небески Отац и да сви припадамо Његовој вечној породици. Веровање да нас Бог воли и да смо Његова деца је утешно и уверљиво.
Будући да смо духовна деца Божја, свако има божанско порекло, природу и потенцијал. Свако од нас је „вољени духовни син или вољена ћерка небеских родитеља”.7 То је наш идентитет! То је ко смо ми заправо!
Наш духовни идентитет се побољшава када схватимо своје бројне смртничке особености, укључујући етничко, културно или национално наслеђе.
Тај осећај духовне и културне особености, љубави и припадности може надахнути наду и љубав према Исусу Христу.
О нади у Христа не говорим као о пожељном размишљању. Уместо тога, о нади говорим као о очекивању које ће се остварити. Таква нада је од суштинског значаја за превазилажење недаћа, јачање духовне отпорности и снаге и сазнање да нас наш Вечни Отац воли и да смо Његова деца која припадају Његовој породици.
Када полажемо наду у Христа, сазнајемо да се преко Њега могу испунити наше најлепше жеље и снови.
Веће дванаесторице апостола се заједно саветовало у духу молитве и са жељом да разумеју како да помогну свима који се осећају усамљено или не осећају припадност. Чезнемо да помогнемо свима који се тако осећају. Поменуо бих посебно оне који су тренутно самци.
Браћо и сестре, више од половине одраслих у Цркви данас су удовци, разведени или још увек нису у браку. Неки се питају о својим приликама и месту у Божјем плану и у Цркви. Треба да разумемо да вечни живот није само питање тренутног брачног стања, већ учеништва и „храбр[ости] у сведочанству о Исусу”.8 Нада свих самаца је иста као и свих чланова Господње обновљене Цркве - приступ благодати Христовој кроз „послушност законима и обредима Јеванђеља”.9
Истакао бих да постоје нека важна начела која треба да разумемо.
Прво, Света писма и пророци последњих дана потврђују да ће свако ко је веран у држању јеванђеоских завета имати прилику за узвишење. Председник Расел М. Нелсон је поучио: „На Господњи начин и у Његово време, ниједан благослов неће бити ускраћен Његовим верним свецима. Господ ће судити и наградити сваког појединца према искреним жељама као и делима.”10
Друго, тачно време и начин на који се дају благослови узвишења нису сви откривени, али су ипак осигурани.11 Председник Далин Х. Оукс je објаснио да ће неке од околности „смртности бити исправљене у Хиљадугодишњици, што је време за испуњење свега непотпуног у великом плану среће за сву достојну децу нашег Оца”.12
То не значи да је сваки благослов одложен до Хиљадугодишњице; неки су већ примљени а други ће наставити да се примају до тада.13
Треће, чекање на Господа подразумева трајну послушност и духовни напредак према Њему. Чекање на Господа не подразумева траћење нечијег времена. Никада не треба да се осећате као да сте у чекаоници
Чекање на Господа подразумева деловање. Током година научио сам да се наша нада у Христа увећава када служимо другима. Служећи онако како је служио Исус, природно увећавамо своју наду у Њега.
Лични напредак који неко може сада постићи док чека на Господа и Његова обећања непроцењив је, свети део Његовог плана за сваког од нас. Доприноси који сада могу да помогну у изградњи Цркве на земљи и окупљању Израела су преко потребни. Брачно стање нема никакве везе са нечијом способношћу да служи. Господ поштује оне који Му служе и чекају Га стрпљиво и са вером.14
Четврто, Бог нуди вечни живот свој својој деци. Сви они који прихвате Спаситељев дар покајања и живе по Његовим заповестима примиће вечни живот, иако не достигну све његове карактеристике и савршенства у смртности. Они који се покају искусиће Господњу спремност да опрости онако како је Он потврдио: „Да, и колико год се пута мој народ покаје ја ћу им опростити преступе њихове против мене.”15
У коначној анализи, нечија способност, жеље и могућности по питању одлучивања и избора, укључујући квалификовање за вечне благослове, ствари су о којима само Господ може да суди.
Пето, наше поуздање у ова уверавања утемељено је на нашој вери у Исуса Христа, чијом се благодаћу исправља све оно што се односи на смртност.16 Сви обећани благослови омогућени су захваљујући Њему, који се својим Помирењем „спусти[о] испод свега”17 и „надвлада[о] свет.”18 Он „седе здесна Богу, да затражи од Оца права своја на милост коју има према деци човечјој [;]… стога заговара ствар деце човечје”.19 На крају, „свеци ће бити испуњени славом Његовом, и примити своју баштину”20 као „сунаследници Христови”.21
Наша жеља је да ова начела помогну свима да увећају наду у Христа и имају осећај припадности.
Никада не заборавите да сте дете Божје, нашег Вечног Оца, сада и заувек. Он вас воли, а Црква вас жели и треба. Да, потребни сте нам! Потребни су нам ваши гласови, таленти, вештине, доброта и праведност.
Годинама смо разговарали о „младим пунолетним самцима”, „самцима” и „одраслима”. Та одреднице могу понекад у административном смислу, бити корисне али могу нехотице променити начин на који доживљавамо друге.
Постоји ли начин да се избегне ова људска тенденција, која може одвојити једне од других?
Председник Нелсон је затражио да се називамо члановима Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Чини се да то покрива све нас, зар не?
Јеванђеље Исуса Христа има моћ да нас уједини. На крају, више личимо него што смо различити. Као чланови Божје породице, ми смо заиста браћа и сестре. Павле је рекао: „И [Бог] учинио је да од једне крви сав род човечји живи по свему лицу земаљскоме.”22
Вас, председнике кочића, бискупе и вође већа и сестара, молим да сваког члана свог кочића, одељења, већа или организације сматрате члановима који могу да доприносе и служе у позивима и учествују на много начина.
Сваки члан у нашим већима, организацијама, одељењима и кочићима има богомдане дарове и таленте који могу помоћи у изградњи Његовог царства сада.
Позовимо наше чланове који су самци да служе, уздижу и поучавају. Занемарите старе представе и идеје које су понекад ненамерно доприносиле њиховом осећању усамљености и како они не припадају или не могу служити.
Сведочим овог васкршњег викенда о нашем Спаситељу Исусу Христу и вечној нади коју даје мени и свима који верују у Његово име. И износим ово понизно сведочанство у Његово свето име, име Исуса Христа, амен.