Због храмских завета све ће бити добро
Нема ничег важнијег од поштовања завета које сте склопили или ћете склопити у храму.
Моја вољена браћо и сестре, ово заседање генералне конференције је за мене свето време. Захвалан сам на задужењу да се обратим милионима светаца последњих дана и нашим пријатељима широм света. Волим вас и знам да вас Господ воли.
Пре више од 50 година, имао сам повластицу да служим као председник Ricks College-а, у Рекбургу, у Ајдаху. Ујутро 5. јуна 1976. моја супруга Кети и ја смо се одвезли из Рексбурга у храм Ајдахо Фолс да бисмо присуствовали печаћењу блиског пријатеља. Наравно, са четворицом дечака у нашем дому у то време, наш храмски пут је био могућ само уз помоћ храбре дадиље! Препустили смо своју драгоцену децу њеној бризи и упутили се на кратку, 30-минутну вожњу.
Наше искуство у храму тог дана је било дивно, као и увек. Међутим, по завршетку храмског печаћења – и док смо се спремали за повратак кући – приметили смо многе храмске раднике и посетиоце како нервозно разговарају у предворју храма. За неколико тренутака, један од храмских радника нас је обавестио да се новоизграђена брана Титон, у источном Ајдаху, срушила! Више од 300 милиона кубика воде је потекло кроз брану у оближње долине површине 775 квадратних километара. Већи део града Рексбурга био је под водом, а куће и возила однеле су поплавне воде. Две трећине од 9.000 становника одједном је остало без крова над главом.
Као што можете замислити, наше мисли и бриге су се одмах окренуле према безбедности наше драге деце, стотинама студената и професора и заједници коју смо волели. Били смо на мање од 50 км од куће, а ипак тог дана, много пре доступних мобилних телефона и слања текстуалних порука, нисмо имали како да одмах ступимо у контакт са својом децом, нити смо могли да се возимо од Ајдахо Фолса назад до Рексбурга, пошто су сви путеви били затворени.
Наше једино решење је било да преноћимо у локалном мотелу у Ајдахо Фолсу. Кети и ја смо клекнули заједно у нашој мотелској соби и понизно се молили Небеском Оцу за безбедност наше драге деце и за хиљаде других који су били погођени тим трагичним догађајем. Сећам се Кетиног узнемиреног хода у раним јутарњим сатима, због бриге за своју децу. Упркос сопствене забринутости, успео сам да се смирим и на крају заспим.
Убрзо ме је моја драга вечна сапутница пробудила и рекла: „Хал, како можеш да спаваш у оваквом тренутку?”
Ове речи су ми тада јасно урезале у срце и ум. Рекао сам својој супрузи: „Кети, без обзира на исход, због храма ће све бити добро. Склопили смо завете са Богом и запечаћени смо као вечна породица.”
У том тренутку, као да је Дух Господњи потврдио у нашим срцима и умовима оно што смо обоје већ знали да је истина: обреди печаћења, који се налазе само у дому Господњем и којима управља одговарајућа свештеничка власт, повезали су нас заједно као мужа и жену, а наша деца су била запечаћена за нас. Заиста није било разлога за страх, и били смо захвални када смо касније сазнали да су наши дечаци безбедни.
Можда ова изјава председника Томаса С. Монсона најбоље описује шта смо Кети и ја осећали те незаборавне ноћи. „Када идемо у храм, у њему можемо искусити осећај духовности и мира… Схватићемо прави смисао Спаситељевих речи када је рекао: ‘Мир вам остављам, мир свој дајем вам; да се не плаши срце ваше и да се не боjи. [Јован 14:27]’”
Благословен сам да осећам тај мир сваки пут када уђем у свети храм. Сећам се првог дана када сам ушао у Храм Солт Лејк. Био сам младић.
Погледао сам горе у висок плафон који је просторију чинио толико светлом да је изгледало као да је отворена према небу. И у том тренутку, јасно су ми на ум дошле речи: „Био сам на овом светлом месту раније.” Али убрзо после тога на ум су ми дошле, не мојим гласом, и ове речи: „Не, никада пре ниси био овде. Сећаш се тренутка пре него што си се родио. Био си на оваквом светом месту где је Господ могао долазити.”
Браћо и сестре, понизно сведочим да, када идемо у храм, можемо се подсетити вечне природе нашег духа, нашег односа са Оцем и Његовим божанским Сином и наше узвишене жеље да се вратимо у свој небески дом.
У недавним обраћањима на конференцији, председник Расел М. Нелсон је поучио:
„Најсигурније место за духовност је живот у складу са својим храмским заветима.”
„Све у шта верујемо и свако обећање које је Бог дао свом заветном народу спајају се у храму.”
„Свака особа која склапа завете у… храмовима – и држи их се – има већи приступ моћи Исуса Христа.”
Такође, поучио је да „када склопимо завет са Богом, заувек напуштамо неутрално тло. Бог неће прекинути свој однос са онима који су успоставили такву везу са Њим. У ствари, сви они који су склопили завет са Богом имају приступ посебној врсти љубави и милости.”
Под надахнутим вођством председника Нелсона, Господ је убрзао и наставиће да убрзава изградњу храмова широм света. То ће свој Божјој деци дати прилику да приме обреде спасења и узвишења и да склопе и држе свете завете. Завредити склапање светих завета није једнократни напор него модел за читав живот. Господ је рекао да ће нам требати пуно срце, моћ, ум и снага.
Често учествовање у храмским обредима може створити образац оданости Господу. Када држите своје храмске завете и памтите их, призивате сарадништво Светог Духа да вас ојача и прочисти.
Тада ћете можда доживети осећај светлости и наде који сведоче да су обећања истинита. Сазнаћете да је сваки завет са Богом прилика да се приближите Њему, што ће онда у вашем срцу створити жељу да се држите храмских завета.
Обећано нам је: „Због нашег завета са Богом, Он се никада неће уморити у својим напорима да нам помогне, а ми никада нећемо исцрпети Његово милостиво стрпљење са нама.”
Заветима печаћења у храму можемо примити уверење у постојање брижних породичних веза које се настављају после смрти и трају вечно. Поштовање брачних и породичних завета склопљених у храмовима Божјим обезбедиће заштиту од зла себичности и гордости.
Доследна брига браће и сестара једних за друге ће се остварити само уз упорне напоре да своју породицу водите Господњим путем. Дајте деци прилику да се моле једни за друге. Брзо уочите почетке неслоге и позитивно препознајте дела несебичног служења, посебно једних другима. Када се браћа и сестре моле једни за друге и служе једни другима, срца ће им омекшати и окренуће се једни другима и својим родитељима.
Делимично, то је оно што описује Малахија када је прорекао долазак пророка Илије: „Усадиће он у срца деце обећања дата очевима њиховим, и срца деце ће се окренути к очевима њиховим. Ако тако не би било, цела земља би била потпуно уништена при доласку Његовом.”
Искушења, изазове и жалост сигурно ће искусити свако од нас. Нико од нас није имун на „жалац у месо”. Ипак, када идемо у храм и сећамо се својих завета, можемо се припремити да примимо лично упутство од Господа.
Када смо се Кети и ја венчали и запечатили у Храму Логан Јута, тада старешина Спенсер В. Кимбал је вршио печаћење. У неколико речи које је изговорио, дао је овај савет: „Хал и Кети, живите тако да када позив стигне, можете брзо да кренете”.
У почетку нисмо разумели шта тај савет значи за нас, али смо дали све од себе да живимо свој живот тако да будемо спремни да служимо Господу када позив стигне. Након што смо били у браку скоро 10 година, примили смо неочекивани позив од комесара за црквено образовање, Нила А. Максвела.
Савет пун љубави који је дао председник Кимбал у храму да будемо спремни „да брзо кренемо” се остварио. Кети и ја смо примили позив да напустимо оно што је изгледало као идеална породична ситуација да бисмо служили на месту о коме ништа нисам знао. Међутим, наша породица је била спремна да оде јер је пророк, у светом храму, месту откривења, видео будући догађај за који смо тада били припремани.
Моја драга браћо и сестре, сведочим да нема ничег важнијег од поштовања завета које сте склопили или ћете склопити у храму. Без обзира где се налазите на заветном путу, позивам вас да завредите и стекнете право да идете у храм. Идите онолико често колико вам околности дозвољавају. Склопите и држите свете завете са Богом. Уверавам вас у исту истину коју сам поделио са Кети усред ноћи пре скоро пет деценија у мотелској соби у Ајдахо Фолсу: „Без обзира на исход, због храмских завета ће све бити добро”.
Дајем вам своје сигурно сведочанство да Исус јесте Христ. Он живи и усмерава своју Цркву. Храмови су домови Господњи. Председник Расел М. Нелсон је Божји живи пророк на земљи. Волим га, и волим сваког од вас. У свето име Исуса Христа, амен.