Узвишенија радост
Нека сви тражимо и пронађемо вишу радост која долази од посвећења наших живота нашем Небеском Оцу и Његовом љубљеном Сину.
Већ три деценије имам велики благослов да говорим на генералној конференцији. Током тог времена, многи широм света су ми постављали питања у вези са овим порукама. У последње време стално се поставља једно посебно питање. Обично иде отприлике овако: „Старешина Ухдорф, пажљиво сам слушао ваш последњи говор, али [пауза] … нисам чуо ништа о авијацији?”
Па, после овог данас, можда нећу чути то питање неко време.
О „Узбурканој радости облака раздељених сунчевим зрацима”
Тешко је поверовати да је то било пре само 120 година када су Вилбур и Орвил Рајт први пут полетели и прелетели пешчане дине Кити Хока, у Северној Каролини. Четири кратка лета тог децембарског дана променила су свет и отворила врата једном од највећих изума у историји света.
Летење је било ризично у то време. Браћа су то знала. А знао је то и њихов отац, Милтон. У ствари, толико се плашио губитка оба сина у авионској несрећи да су му обећали да никада неће летети заједно.
И нису никада – са једним изузетком. Седам година након тог историјског дана у Кити Хоку, Милтон Рајт је коначно дао пристанак и посматрао како Вилбур и Орвил први пут лете заједно. Након слетања, Орвил је убедио свог оца да уђе на свој први и једини лет, да лично види како је то.
Док се авион подизао са земље, 82-годишњи Милтон је био толико захваћен узбуђењем због лета да га је сав страх напустио. Орвил се радовао док је његов отац одушевљено викао: „Више, Орвиле, више!”
То је био човек по мојој мери!
Можда је разлог што повремено говорим о авијацији тај што познајем нешто од онога што су Рајтови осећали. И ја сам „скинуо неугодне окове Земље и заплесао небом са осмехом на сребреним крилима”.
Први лет браће Рајт, који се догодио само 37 година пре мог рођења, отворио је врата авантуре, чуда и чисте радости у мом животу.
Па ипак, колико год та радост била невероватна, постоји још виша врста радости. Данас, у духу одушевљеног поклича Милтона Рајта: „Више, Орвиле, више”, желео бих да говорим о овој вишој радости – одакле долази, како улази у наша срца и како је можемо доживети у већој мери.
Потпуна сврха људског постојања
Вероватно се подразумева да сви желе да буду срећни. Ипак, такође се подразумева да нису сви срећни. На жалост, чини се да је за многе људе тешко да пронађу срећу.
Зашто је то тако? Ако је срећа једина ствар коју ми људи највише желимо, зашто смо тако неуспешни да је пронађемо? Да парафразирам кантри песму, можда смо тражили радост само на погрешним местима.
Где можемо пронаћи срећу?
Пре него што разговарамо о томе како пронаћи радост, дозволите ми да признам да су депресија и други тешки ментални и емоционални изазови стварни, а одговор није једноставан: „Покушајте да будете срећнији”. Моја намера данас није да умањујем или банализујем проблеме менталног здравља. Ако се суочите са таквим изазовима, саосећам са вама и подржавам вас. За неке људе, проналажење радости може укључивати тражење помоћи од обучених стручњака за ментално здравље, који свој живот посвећују примени своје веома важне уметности. Требали бисмо бити захвални на таквој помоћи.
Живот није бесконачан низ емоционалних успона. „Јер свакако мора бити да постоји супротност у свему.” А ако сам Бог плаче, као што Света писма потврђују да Он плаче, онда ћемо наравно и ви и ја плакати. Осећање туге није знак слабости. У овом животу, у најмању руку, радост и туга су нераздвојни сапутници. Као и сви ви, осетио сам свој део разочарања, бола, туге и кајања.
Међутим, и сâм сам доживео величанствено свитање које испуњава душу толиком радошћу да се једва може обуздати. Лично сам открио да ово мирно поуздање долази када следимо Спаситеља и ходамо Његовим путем.
Мир који нам Он даје није као оно што свет даје. Бољи је. Значајнији је и светији. Исус је рекао: „Ја дођох да имаjу живот и изобиље.”
Јеванђеље Исуса Христа је заиста „велик[а] радост”! То је порука неупоредиве наде! Порука ношења јарма и подизања терета. Сабирања светлости. Небеске наклоности, вишег разумевања, светијих завета, вечне сигурности и вечне славе!
Радост је саставни део Божјег плана за Његову децу. То је оно за шта сте створени – „да би[сте] радост имали”! За то сте саздани!
Отац наш небески није сакрио пут до среће. Он није тајновит. Доступан jе свима!
Обећао ју је онима који иду путем учеништва, следе учења и пример Спаситеља, држе Његове заповести и поштују завете које склапају са Богом. Какво дивно обећање!
Бог има још нешто да понуди
Сви знамо људе који кажу да им Бог не треба да би били срећни, да су довољно срећни и без религије.
Признајем и поштујем ова осећања. Наш љубљени Отац на Небу жели да сва Његова деца имају што је могуће више среће, па је испунио овај свет лепим, здравим задовољствима и посластицама, „да задовољи око и обрадује срце”. Мени је летење донело велику срећу. Други је налазе у музици, уметности, хобијима или у природи.
Позивањем свакога и дељењем Спаситељеве добре вести о великој радости, не одбацујемо ниједан од ових извора радости. Ми једноставно кажемо да Бог има нешто више да нам дâ. Вишу и испуњенију радост – радост која превазилази све што овај свет нуди. То је радост која подноси сломљено срце, растерује тугу и умањује усамљеност.
Насупрот томе, световна срећа не траје. Не може трајати. Природа је свих земаљских ствари да остаре, пропадају, истроше се или постану устајале. Али божанска радост је вечна, јер је Бог вечан. Исус Христ је дошао да нас подигне из онога што је световно и замени распаднуто оним што је нераспадљиво. Само Он има ту моћ, и само је Његова радост вечна.
Ако осећате да би могли имати још овакве радости у вашем животу, позивам вас да кренете на путовање слеђења Исуса Христа и Његовог пута. То је путовање живота – а и након њега. Дозволите ми да предложим неколико почетних корака на овом вредном путовању откривања чисте радости.
Приближите се Богу
Да ли се сећате жене у Новом завету која је боловала од крварења 12 година? Потрошила је све што је имала на лекаре, али ствари су се само погоршавале. Чула је за Исуса; Његова моћ исцељења била је добро позната. Али да ли је Он могао да је исцели? И како је уопште могла да Му се приближи? Према Мојсијевом закону њена болест ју је учинила „нечистом”, па је стога морала да се држи подаље од других.
Отворено Му приступити и тражити исцељење чинило се да не долази у обзир.
Ипак, помислила је: „Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу”.
Коначно, њена вера је победила њен страх. Успротивила се забранама других и упутила се ка Спаситељу.
Коначно, била је на дохват руке. Пружила је руку.
И била је исцељена!
Зар нисмо сви помало као ова жена?
Можда постоји много разлога због којих оклевамо да се приближимо Спаситељу. Можемо се суочити са исмевањем или осудом других. У свом поносу, можемо одбацити могућност да нешто тако једноставно има толику вредност. Можемо помислити да нас наше стање на неки начин искључује од Његовог исцељења – да је удаљеност превелика или да су наши греси превелики.
Попут ове жене, научио сам да ако се приближимо Богу и пружимо руку да Га додирнемо, заиста можемо пронаћи исцељење, мир и радост.
Тежите томе
Исус је поучавао: „Тражите, и наћи ћете.”
Верујем да ова једноставна реченица није само духовно обећање; то је потврда чињенице.
Ако тражимо разлоге да се љутимо, да сумњамо, да будемо огорчени или сами, наћи ћемо их.
Међутим, ако тражимо радост – ако тражимо разлоге за радовање и да срећно следимо Спаситеља, наћићемо их.
Ретко налазимо нешто што не тражимо.
Да ли тражите радост?
Тражите, и наћи ћете.
Носите бремена једни другима
Исус је поучавао: „Много је блаженије давати неголи узимати”.
Може ли бити да је, у нашој потрази за радошћу, најбољи начин да је пронађемо да доносимо радост другима?
Браћо и сестре, и ви и ја знамо да је то истина! Радост је као брашно у бачви или уље у тегли који се никада неће потрошити. Права радост се множи када се дели.
Не захтева ништа велико или сложено.
Можемо чинити мале ствари.
Као што је молитва за некога од свег срца.
Давање искреног комплимента.
Помагање некоме да се осећа добродошлим, поштованим, цењеним и вољеним.
Дељење омиљеног стиха из Светих писама и онога што нам он значи.
Или чак само слушањем.
„Када сте у служби ближњему своме, само сте Богу у служби” и Бог ће узвратити великодушно на вашу љубазност. . Радост коју пружате другима вратиће вам се у „мер[и] добр[ој] и набијен[ој] и стресен[ој] и препун[ој]”.
„Шта ћемо дакле чинити?”
Током наредних дана, недеља и месеци, могу ли да вас позовем да:
-
Проводите време да се пуног срца и у искреном настојању приближите Богу.
-
Марљиво тражите свакодневне тренутке наде, мира и радости.
-
Уносите радост међу људе око вас.
Моја драга браћо и сестре, драги пријатељи, када будете тражили реч Божју за дубље разумевање Божјег вечног плана, прихватали ове позиве и настојали да ходате Његовим путем, искусићете „мир Божји, који превазилази сваки ум”, чак и усред туга. Осетићете већу меру Божје ненадмашне љубави како буја у вашем срцу. Зора небеске светлости ће продрети у сенке ваших искушења, и почећете да кушате неизрециву славу и чуда невидљиве, савршене, небеске сфере. Осетићете како се ваш дух удаљава од тежишта овог света.
И попут доброг Милтона Рајта, можда ћете подићи свој глас од радости и викнути: „Више, Оче, више!”
Нека сви тражимо и пронађемо вишу радост која долази од посвећења наших живота нашем Небеском Оцу и Његовом љубљеном Сину. То је моја усрдна молитва и благослов у свето име Исуса Христа, амен.