Поверење у Господа
Наш однос с Богом може расти само до нивоа у којем смо ми спремни да имамо поверења у Њега.
У нашој породици понекад играмо игру коју зовемо „Вежба лудог поверења”. Можда сте је и ви играли. Две особе стоје на удаљености од једног метра, једна окренута леђима другој. На знак особе иза себе, особа испред пада уназад у наручје свог пријатеља који чека.
Поверење је основа свих односа. Питање уласка у сваку везу је: „Могу ли да имам поверења у ту особу?” Однос се формира само када су људи спремни да имају поверења једни у друге. Однос не постоји када једна особа има потпуно поверење, али друга нема.
Свако од нас је вољени духовни син или ћерка небеских родитеља који нас воле. Али док духовно родословље пружа основу, оно само по себи не ствара значајан однос са Богом. Однос се може изградити само онда када одаберемо да имамо поверења у Њега.
Небески Отац настоји да изгради близак, лични однос са свом својом духовном децом. Исус је изразио ту жељу када се молио: „Да сви једно буду, као ти, Оче што си у мени и ја у теби; да и они у нама једно буду.” Однос који Бог тражи са сваким духовним дететом је толико близак и лични да Он може да подели све што има и што јесте са њим. Таква врста дубоког, трајног односа може се развити само када се гради на савршеном, потпуном поверењу.
Са своје стране, Небески Отац је радио од почетка на томе да пренесе своје потпуно поверење у божански потенцијал свако од Његове деце. Поверење је у основи плана који је представио за наш развој и напредак пре нашег доласка на земљу. Он ће нас поучити вечним законима, створити земљу, обезбедити нам смртна тела, дати нам дар да сами бирамо, и дозволити нам да учимо и напредујемо правећи сопствене изборе. Он жели да изаберемо да следимо Његове законе и да се вратимо да уживамо у вечном животу са Њим и Његовим Сином.
Знајући да нећемо увек правити добре изборе, Он је такође припремио начин да избегнемо последице својих лоших избора. Он нам је обезбедио Спаситеља – свог Сина, Исуса Христа – да изврши помирење за наше грехе и поново нас учини чистима уз услов покајања. Позива нас да редовно користимо драгоцени дар покајања.
Сваки родитељ зна колико је тешко имати довољно поверења у детета да би му се дозволило да доноси сопствене одлуке, посебно када родитељ зна да ће дете вероватно погрешити и патити због тога. Ипак, Небески Отац нам допушта да правимо изборе који ће нам помоћи да испунимо свој божански потенцијал! Као што је старешина Дејл Г. Ренланд поучио: „Циљ [Његов] у родитељству није да Његова деца раде оно што је исправно, него да Његова деца изаберу да раде оно што је исправно и на крају постану попут Њега.”
Без обзира на Божје поверење у нас, наш однос с Њим ће расти само до нивоа у којем смо ми спремни да имамо поверења у Њега. Изазов је у томе што живимо у палом свету и сви смо искусили издају поверења као резултат непоштења, манипулације, принуде или других околности. Када смо једном издани, можемо се мучити да поново стекнемо поверење. Ова негативна искуства у вези са поверењем са несавршеним смртницима могу чак и утицати на нашу спремност да имамо поверења у савршеног Небеског Оца.
Пре неколико година, двоје мојих пријатеља, Леонид и Валентина, изразили су интересовање да постану чланови Цркве. Када је Леонид почео да проучава Јеванђеље, било му је тешко да се моли. Раније у свом животу, Леонид је трпео манипулацију и контролу од стране надређених и развио је неповерење у ауторитет. Ова искуства су утицала на његову способност да отвори своје срце и изрази лична осећања према Небеском Оцу. Временом и проучавањем, Леонид је боље разумео Божју природу и осетио Божју љубав. На крају је молитва постала природан начин да изрази захвалност и љубав коју је осећао према Богу. Његово све веће поверење у Бога на крају је довело њега и Валентину до тога да склопе свете завете како би ојачали свој однос са Богом и једно са другим.
Ако вас претходни губитак поверења спречава да се уздате у Бога, следите Леонидов пример. Стрпљиво наставите даље проучавање о Богу, Његовој природи, Његовим особинама и Његовим намерама. Тражите и бележите искуства осећања Његове љубави и моћи у свом животу. Наш живи пророк, председник Расел М. Нелсон, поучавао је да што више учимо о Богу, биће нам лакше да имамо поверења у Њега.
Понекад је најбољи начин да научите да имате поверења у Бога једноставно да Му верујете. Као у „Вежби лудог поверења”, понекад само треба да будемо вољни да паднемо уназад и дозволимо Му да нас ухвати. Наш смртнички живот је тест. Изазови који нас вуку ван наших сопствених способности долазе често. Када су наше сопствено знање и разумевање недовољни, природно је да тражимо изворе који ће нам помоћи. У свету засићеном информацијама, не недостаје извора који промовишу своја решења за наше изазове. Међутим, једноставан, временски испробан савет у Причама Соломуновим пружа најбољи савет: „Уздај се у Господа свим срцем својим”. Своје поверење у Бога показујемо тиме што се прво окрећемо Њему када смо суочени са животним изазовима.
Након што сам завршио правни факултет у Јути, наша породица се суочила са важном одлуком где ћемо да радимо и да изградимо свој дом. После саветовања једних са другима и са Господом, осетили смо усмерење да преселимо своју породицу на исток Сједињених Америчких Држава, далеко од родитеља и браће и сестара. У почетку је све ишло добро, и ми смо осећали потврду да смо донели добру одлуку. Онда се све променило. У адвокатској канцеларији је дошло до смањења броја запослених, а ја сам се суочио са вероватноћом да немам посао или осигурање у тренутку када се наша ћерка Дора родила са озбиљним медицинским проблемима и дугорочним посебним потребама. Док смо се суочавали са овим изазовима, добио сам позив у Цркви за који је потребно доста времена и посвећености.
Никада се нисам суочавао са таквим изазовом и био сам преоптерећен. Почео сам да доводим у питање одлуку коју смо донели и њену пратећу потврду. Имали смо поверења у Господа, и све је требало да буде успешно. Падао сам уназад, и сада је изгледало као да нико неће да ме ухвати.
Једног дана речи „Не питај зашто; питај шта желим да научиш” јасно су ушле у мој ум и срце. Тада сам још више био збуњен. У тренутку када сам се мучио са својом ранијом одлуком, Бог ме је позивао да имам још више поверења у Њега. Посматрајући уназад, ово је била критична тачка у мом животу – то је био тренутак када сам схватио да је најбољи начин да научим да имам поверења у Бога, да се просто уздам у Њега. У наредним недељама, са чуђењем сам посматрао како Господ на чудесан начин открива свој план да благослови нашу породицу.
Добри учитељи и тренери знају да се интелектуални развој и физичка снага могу постићи само оптерећењем ума и мишића. Исто тако, Бог нас позива да развијамо поверење у Његово духовно поучавање кроз искуства која напрежу душу. Стога, можемо бити сигурни да без обзира на поверење које смо показали у Бога у прошлости, још једно искуство пружања поверења тек предстоји. Бог је усредсређен на наш развој и напредак. Он је Врховни Учитељ, савршени тренер који нас увек растеже да би нам помогао да остваримо још више свог божанског потенцијала. То ће увек укључивати будући позив да имате још мало више поверења у Њега.
Мормонова књига поучава модел који Бог користи да нас растегне како би изградио јаке односе са нама. У приручнику Хајде за мном, недавно смо проучавали како је Нефијево поверење у Бога било искушано када је њему и његовој браћи било наређено да се врате у Јерусалим да би набавили месингане плоче. Након што су њихови почетни покушаји пропали, његова браћа су одустала и била спремна да се врате без плоча. Али Нефи је одлучио да своје потпуно поверење положи у Господа и успео је да добије плоче. То искуство када се његов лук сломио и породица се суочила са глађу у пустињи је вероватно ојачало Нефијево поверење у Бога. Поново, Нефи је одлучио да има поверења у Бога и породица је спасена. Ова узастопна искуства донела су Нефију још јаче поуздање у Бога за огромни задатак изградње брода, који још више јача поверење.
Кроз ова искуства, Нефи је ојачао свој однос са Богом тако што му је доследно и непрекидно веровао. Бог користи исти образац са нама. Он нам упућује личне позиве да ојачамо и продубимо своје поверење у Њега. Сваки пут када прихватимо позив и поступамо по њему, наше поверење у Бога расте. Ако занемаримо или одбијемо позив, наш напредак се зауставља док не будемо спремни да реагујемо на нови позив.
Добра вест је да без обзира на поверење које смо можда имали у Бога у прошлости, а можда и не, можемо изабрати да имамо поверења у Бога данас и сваки дан убудуће. Обећавам да ће сваки пут када то учинимо, Бог бити ту да нас ухвати, а наш однос поверења ће постајати све јачи и јачи до дана када постанемо једно са Њим и Његовим Сином. Тада можемо изјавити као Нефи: „О, Господе, у Тебе се уздах и у Тебе ћу се уздати заувек.” У име Исуса Христа, амен.