Бити једно са Христом
Љубављу и вером уједињени смо у Исусу Христу и Његовом помирењу. Суштина истинског припадања је бити једно са Христом.
Дубоко сам осећао помирење Исуса Христа још од малена, али стварност Спаситељевог помирења схватио сам када сам имао 25 година. Тек сам дипломирао права на Стенфорду и учио сам за правосудни испит у Калифорнији. Моја мајка је назвала и рекла да је мој деда Крозије Кимбал, који је живео у Јути, на самрти. Рекла је да ако желим да га видим, боље да дођем кући. Мој деда је имао 86 година и био је веома болестан. Била је то дивна посета. Био је веома срећан што ме види и поделио је своје сведочанство са мном.
Када је Крозије имао само три године, његов отац, Дејвид Патен Кимбал, умро је у 44. години. Крозије се надао да ће његов отац и деда, Хибер С. Кимбал, бити задовољни његовим животом и осећати да је веран свом наслеђу.
Главни савет мог деде био је да избегавам било какав осећај права или повластице због ових верних предака. Рекао ми је да треба да се усредсредим на Спаситеља и Спаситељево помирење. Рекао је да смо сви деца Небеског Оца који нас воли. Без обзира ко су наши земаљски преци, свако од нас ће поднети извештај Спаситељу о томе колико смо добро држали Његове заповести.
Деда је Спаситеља називао „чувар[ом] врата”, што се односи на 2. Нефија 9:41. Рекао ми је да се нада да се довољно покајао да буде достојан Спаситељеве милости.
Био сам дубоко дирнут. Знао сам да је праведан човек. Био је патријарх и служио је неколико мисија. Научио ме је да се нико не може вратити Богу само кроз добра дела без помоћи Спаситељевог помирења. До данас се сећам велике љубави и захвалности коју је деда имао за Спаситеља и Његово помирење.
Током 2019. године на задужењу у Јерусалиму, посетио сам горњу собу, која је можда била близу места где је Спаситељ опрао ноге својим апостолима пре свог распећа. Био сам духовно дирнут и помислио сам на то како је Он заповедио својим апостолима да воле једни друге.
Присетио сам се Спаситељеве посредничке молитве за нас. Ова молитва се догодила буквално у последњим сатима Његовог смртног живота, као што је забележено у Јеванђељу по Јовану.
Та молитва је упућена Христовим следбеницима, укључујући све нас. У Спаситељевој молитви свом Оцу, рекао је: „Да сви једно буду, као ти, оче што си у мени и ја у теби; да и они у нама једно буду.” Спаситељ затим наставља: „И славу коју си ми дао ја дадох њима; да буду једно као ми што смо једно”. Јединство је оно за шта се Христ молио пре него што је издат и разапет. Јединство са Христом и нашим Небеским Оцем може се стећи Спаситељевим помирењем.
Господња спасоносна милост не зависи од порекла, образовања, економског статуса или расе. Заснива се на једнству са Христом и Његовим заповестима.
Пророк Џозеф Смит и Оливер Каудери примили су откривење о црквеној организацији и управљању 1830. године, недуго након успостављања Цркве. Оно што је сада познато као 20. одсек пророк Џозеф је прочитао на првој црквеној конференцији и било је прво откривење одобрено заједничком сагласношћу.
Садржај овог откривења је заиста изузетан. Учи нас значају и улози Спаситељa и како да приступимо Његовој моћи и благословима кроз Његову помирбену благодат. Пророк Џозеф је имао 24 године и већ је примио бројна откривења и завршио превод Мормонове књиге даром и моћу Божјом. И Џозеф и Оливер су представљени као заређени апостоли, и тако су имали власт да председавају Црквом.
Стихови од 17 до 36 садрже сажетак основних црквених учења, укључујући истинитост Бога, стварање људског рода, пад и план спасења Небеског Оца кроз помирење Исуса Христа. 37. стих садржи основне услове за крштење у Цркви Господњој. Стихови од 75. до 79. износе причесне молитве које користимо сваког Шабата.
Учења, начела, причест и обичаји које је Господ успоставио преко Џозефа Смита, пророка обнове, заиста су од суштинског значаја.
Захтеви за крштење, иако темељни, јединствено су једноставни. Они првенствено укључују понизност пред Богом, срце скрушено и дух раскајан, покајање за све грехе, преузимање на себе имена Исуса Христа, истрајавање до краја и показивање својим делима да смо примили Духа Христовог.
Значајно је да су сви услови за крштење духовни. Није потребно неко друштвено и економско достигнуће. За сиромашне и богате су исти духовни захтеви.
Не постоје захтеви на основу расне, полне, или етничке припадности. Мормонова књига јасно показује да су сви позвани да узму удела у Господњој доброти: „[и] црн[ац] [и] бел[ац], [и] [роб] [и] слобод[ан], [и] мушко [и] женско; … сви су пред Богом једнаки”. „Сви [су] људи повлашћени, једни као и други, и ником није забрањено”.
С обзиром на нашу „једнакост” пред Богом, нема смисла наглашавати разлике међу нама. Неки су нас погрешно охрабривали „да замислимо да су људи много другачији од нас самих и једни од других него што заправо јесу. [Неки] узимају стварне, али мале разлике, и претварају их у јазове”.
Поред тога, неки су погрешно претпоставили да зато што су сви људи позвани да приме Његову доброту и вечни живот, не постоје захтеви за одређено понашање.
Међутим, Света писма потврђују да се од свих урачунљивих особа тражи да се покају за грехе и држе Његове заповести. Господ јасно даје до знања да сви имају моралну слободу избора и „слободни су да изаберу слободу и вечни живот, по великом Посреднику свих људи, … и [да] верни [буду] речима Његовим, и изабер[у] вечни живот”. Да бисмо примили благослове Спаситељевог помирења, морамо са уверењем примењивати своју моралну слободу да одаберемо Христа и покоравамо се Његовим заповестима.
Током свог живота, значење „слободе избора” и „слободне воље” се анализирало и о њему расправљало. Било је и има много интелектуалних дебата о овим темама.
На недавној насловници велике универзитетске публикације, истакнути професор биологије тврди: „Нема места за слободну вољу”. Није изненађујуће што је професор у чланку цитиран како каже: „Не постоји нешто као што је Бог, … и нема слободне воље, а ово је огромана, неутралана, празна васиона.” Не могу а да се најснажније не супротставим.
Основно учење наше вере јесте да ми имамо моралну слободу избора, која укључује слободну вољу. Слобода избора је могућност да бирамо и делујемо. Она је од суштинског значаја за план спасења. Без моралне слободе избора, не бисмо могли да учимо, напредујемо или бирамо да будемо једно са Христом. Због слободе избора, „слободни с[мо] да изабер[емо] слободу и вечни живот”. У предсмртном савету на небу Очев план је укључивао слободу избора као суштински елемент. Луцифер се побунио и „настојаше да уништи човекову слободу избора”. Сходно томе, повластица да има смртно тело била је ускраћена Сотони и онима који су га следили.
Други духови у предсмртном животу су искористили своју моћ да следе план Небеског Оца. Духови благословени рођењем у овом смртном животу и даље имају слободу избора. Слободни смо да бирамо и делујемо, али не контролишемо последице. „Бирање добра и праведности води до среће, мира и вечног живота, док бирање греха и зла на крају доводе до туге и јада. Као што је Алма рекао: „Опакост никад није била срећа”.
У овом изузетно конкурентном свету постоји стални напор за истицањем. Настојање да будемо најбољи што можемо је праведно и вредно труда. То је у складу са Господњим учењем. Напори да се други унизе или омаловажавају или да се спречи њихов успех супротни су Господњем учењу. Не можемо кривити околности или друге за одлуку да поступамо супротно Божјим заповестима.
У данашњем свету, лако је усредсредити се на материјални и професионални успех. Неки губе из вида вечна начела и изборе који имају вечни значај. Било би мудро да следимо савет председника Расела М. Нелсона да „мисли[мо] целестијално”.
Најзначајније одлуке може доносити скоро свако, без обзира на таленте, способности, могућности или економске околности. Истицање породичних избора је од суштинског значаја. Ово је јасно у свим Светим писмима. Размислите о запису у 1. Нефију где Лехи „оде у пустињу. И остави дом свој и земљу баштине своје и злато своје и сребро своје и драгоцености своје, и са собом не узе ништа осим породице своје и намирница и шатора, и отпутова у дивљину.”
Када се суочавамо са животним перипетијама, дешавају се многи догађаји над којима имамо малу или никакву контролу. Здравствени изазови и несреће очигледно се могу уклопити у ову категорију. Недавна пандемија КОВИД-19 озбиљно је утицала на људе који су радили све како треба. За најважније изборе имамо контролу. Када се сетим својих мисионарских дана, старешина Мерион Д. Хенкс, наш председник мисије, натерао је све нас да научимо напамет део песме Еле Вилер Вилкокс:
Што се тиче начела, понашања, верских обичаја и праведног живота, ми имамо контролу. Наша вера и слављење Бога Оца и Његовог Сина, Исуса Христа, је наш избор.
Молим вас да разумете да не заступам мање интересовање за образовање или занимање. Оно што хоћу да кажем је да када се напори у вези са образовањем и занимањем уздигну изнад породице или јединства са Христом, нежељене последице могу бити значајно штетне.
Јасна и једноставна учења изложена у Учењу и заветима 20 су упечатљива и убедљива јер проширују и појашњавају света духовна начела. Она поучавају да спасење долази када Исус Христ оправдава и посвећује покајане душе због Спаситељеве благодати. Она поставља сцену за врхунску улогу Његовог помирења.
Ми треба да настојимо да укључимо друге у свој круг јединства. Ако желимо да следимо савет председника Расела М. Нелсона да сабирамо расејани Израел са обе стране вела, морамо да укључимо и друге у свој круг јединства. Као што је председник Нелсон тако лепо поучио: „На сваком континенту и преко морских острва, верни људи се сабирају у Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. Разлике у култури, језику, полу, раси и националности постају безначајне када верници крену заветним пут и дођу нашем вољеном Откупитељуˮ.
Уједињени смо у љубави и вери у Исуса Христа и као деца Небеског Оца који нас воли. Суштина истинског припадања је бити једно са Христом. Обреди крштења и причести изложени у Учењу и заветима 20, заједно са нашим храмским заветима, уједињују нас на посебне начине и омогућавају нам да будемо једно на сваки вечно значајан начин и да живимо у миру и складу.
Износим своје сигурно и неоспорно сведочанство да Исус Христ живи, и да због Његовог помирења можемо бити једно са Христом. У свето име Исуса Христа, амен.