Супротност у свему
Да бисмо могли да користимо своју слободу избора, морамо да размотримо супротстављене опције.
Недавно сам, возећи се непознатим градом, нехотице скренуо у погрешну страну, што је мене и супругу довело до брзог аутопута где километрима није било могућности да се окренемо и вратимо. Примили смо љубазан позив да посетимо пријатеља и бринули смо се да ли ћемо сада стићи много касније него што се очекивало.
Док сам био на том аутопуту и поново очајнички тражио излаз, кривио сам себе што нисам посветио више пажње навигационом систему. То искуство ме је навело да размишљам о томе како у нашим животима понекад доносимо погрешне одлуке и како морамо да живимо са последицама понизно и стрпљиво док не будемо у стању да поново променимо смер.
Суштина живота је доношење одлука. Наш Небески Отац нам је дао божански дар слободе избора управо зато да бисмо могли да учимо из својих избора – из исправних и из погрешних. Своје погрешне изборе исправљамо када се покајемо. Тако се дешава напредак. План Небеског Оца за све нас је учење, развој и напредак ка вечном животу.
Откако су моју жену и мене поучавали мисионари и када смо се прикључили Цркви пре много година, увек сам био одушевљен дубоким учењима којима је Лехи поучио свог сина Јакова у Мормоновој књизи. Поучио га је да „Господ Бог даде човеку да он сам делује” и да „мора бити да постоји супротност у свему”. Да бисмо могли да користимо своју слободу избора, морамо да размотримо супротстављене опције. Чинећи то, Мормонова књига нас такође подсећа да смо „довољно поучени” и да се „Дух Христов” даје сваком „да би распознавао добро од зла”.
У животу се стално суочавамо са многим важним изборима. На пример:
-
Бирање да ли ћемо следити Божје заповести.
-
Бирање да имамо веру и препознамо чуда када се десе или да сумњичаво чекамо да се нешто догоди пре него што одлучимо да поверујемо.
-
Бирање да развијемо поверење у Бога или са страхом очекујемо још један изазов следећег дана.
Као када сам погрешно скренуо на том аутопуту, патња од последица сопствених лоших одлука често може бити посебно болна јер можемо да кривимо само себе. Ипак, увек можемо изабрати да примимо утеху кроз божански процес покајања, исправимо погрешке, и тако научимо неке лекције које мењају живот.
Понекад можемо доживети супростављење и искушења због нечега ван наше контроле, као што су:
-
Тренуци здравља и периоди болести.
-
Времена мира и рата.
-
Сати дана и ноћи и годишња доба лета и зиме.
-
Времена рада после времена одмора.
Иако обично не можемо да бирамо између оваквих ситуација јер се једноставно десе, и даље смо слободни да бирамо како да реагујемо на њих. То можемо чинити са позитивним или песимистичним ставом. Можемо настојати да учимо из искуства и да тражимо помоћ и подршку нашег Господа, или можемо мислити да смо сами у овом искушењу и да морамо да трпимо сами. Можемо „прилагодити своја једра” новој стварности, или можемо одлучити да ништа не мењамо. У тами ноћи можемо да упалимо светла. Током хладне зиме бирамо да носимо топлу одећу. У време болести можемо тражити медицинску и духовну помоћ. Ми бирамо како да реагујемо на ове околности.
Прилагодити, учити, тражити, бирати, све су глаголске радње. Упамтите да смо ми субјекти а не објекти. Немојмо никада заборавити да је Исус обећао да ће „преузети на себе боли и болести свога народа… да може… да помогне” или нас подржи када Му се обратимо. Можемо изабрати да градимо свој темељ на стени која је Исус Христ, тако да када дођу вихори „не могу имати никакве моћи над [нама]”. Обећао је да ће „ко год дође к [Њему], [примиће] га. А благословени су они који к [Њему] дођу”.
Е сад, постоји још једно начело које је посебно важно. Лехи је рекао да „мора бити… супротност[и] у свему.” То значи да супротности не постоје одвојено једна од друге. Чак могу да се допуњују. Не бисмо могли да препознамо радост осим да у неком тренутку нисмо доживели и тугу. Осећај глади повремено нам помаже да будемо посебно захвални када поново имамо довољно за јело. Не бисмо могли да препознамо истину уколико нисмо видели и лажи ту и тамо.
Све ове супротности су као две стране истог новчића. Обе стране су увек присутне. Чарлс Дикенс је дао пример тог концепта када је написао: „Била су то најбоља времена, била су то најгора времена.”
Дозволите ми да дам пример из нашег живота. Венчање, стварање породице и рађање деце донели су нам највеће тренутке радости које смо икада доживели у животу, али и најдубље тренутке бола, муке и туге када би се некоме од нас нешто догодило. Бескрајну радост и блаженство са нашом децом понекад су пратили периоди болести, хоспитализације и непроспаване ноћи испуњене жалошћу, као и проналажење олакшања у молитвама и свештеничким благословима. Ова супротстављена искуства су нас научила да никада нисмо сами у тренуцима патње, а такође су нам показала колико можемо поднети уз Господњу подршку и помоћ. Та искуства су нам помогла да се обликујемо на дивне начине, и сва су било потпуно вредна труда. Зар то није оно због чега смо дошли?
У Светим писмима такође налазимо неке занимљиве примере.
-
Лехи је поучио свог сина Јакова да су му невоље које је претрпео у пустињи помогле да спозна Божју величину и да ће „[Бог] посветити невоље [његове њему] на корист”.
-
Током окрутног заточеништва Џозефа Смита у затвору Либерти, Господ му је рекао „да ће [му] све ово искуство дати, и биће за добро [његово]”.
-
Коначно, бесконачна жртва Исуса Христа је свакако била највећи пример бола и патње икада виђена, али је такође донела дивне благослове Његовог помирења свој Божјој деци.
Тамо где има сунца, мора бити и сенки. Поплаве могу донети уништење, али обично доносе и живот. Сузе туге се често претварају у сузе олакшања и среће. Осећај туге када вољени оду касније се надокнађује радошћу због поновног сусрета. У периодима рата и разарања, многа мала дела љубазности и љубави дешавају се и онима који имају „очи да виде и уши да чују”.
Наш данашњи свет често карактеришу страх и анксиозност – страх од тога шта би нам будућност могла донети. Али Исус нас је поучио да верујемо и „има[мо] [Га] на уму непрестано; не сумњај[ући], не бој[ећи] се”.
Хајде да стално улажемо веома свестан напор да видимо обе стране сваког новчића који нам је додељен у животу. Иако нам обе стране понекад можда нису одмах видљиве, треба да знамо и верујемо да су увек ту.
Можемо се одморити сигурни да нас наше тешкоће, туге, невоље и боли не одређују; него ће нам начин на који их подносимо помоћи да напредујемо и приближимо се Богу. Наши ставови и избори су ти који нас много боље одређују него наши изазови.
Када сте здрави, цените то и будите захвални на томе сваког тренутка. Када сте болесни, настојте да стрпљиво учите из тога и знајте да се то може поново променити према Божјој вољи. Када сте у тузи, верујте да је срећа иза угла; често само не можемо још увек да је видимо. Свесно померите усредсређеност и подигните своје мисли на позитивне аспекте изазова, јер су и они несумњиво увек ту! Никад не заборавите да будете захвални. Изаберите да верујете. Изаберите да имате веру у Исуса Христа. Изаберите да увек имате поверења у Бога. Изаберите да „мислите целестијално“, као што нас је недавно поучио председник Расел М. Нелсон!
Будимо увек свесни дивног плана нашег Небеског Оца за нас. Он нас воли и послао је свог Љубљеног Сина да нам помогне у нашим искушењима и да нам отвори врата за повратак Њему. Исус Христ живи и ту је сваком тренутку, и чека да ми одлучимо да Га позовемо да нам пружи помоћ, снагу и спасење. О томе сведочим у име Исуса Христа. Амен.