Исус Христ је средиште наших живота
Дубока питања душе, она која избијају на површину у нашим најмрачнијим часовима и највишим искушењима, решавају се непоколебљивом љубављу Исуса Христа.
Док путујемо кроз смртни живот, понекад смо оптерећени искушењима: тешким болом због губитка вољених, мукотрпном борбом против болести, жаоком неправде, мучним искуством узнемиравања или злостављања, сенком незапослености, породичним невољама, тихим вапајем због усамљености, или узнемиравајућим последицама оружаних сукоба. У таквим тренуцима наше душе жуде за уточиштем. Усрдно настојимо да сазнамо: Где можемо наћи мелем мира? Коме да укажемо своје поверење да нам помогне са самопоуздањем и снагом да савладамо ове изазове? Ко поседује стрпљење, свеобухватну љубав и свемоћну руку да нас уздигне и подржи?
Дубока питања душе, она која избијају на површину у нашим најмрачнијим часовима и највишим искушењима, решавају се непоколебљивом љубављу Исуса Христа. У Њему, и захваљујући обећаним благословима Његовог обновљеног Јеванђеља, налазимо одговоре које тражимо. Кроз Његово бесконачно помирење нуди нам се немерљиви дар – дар наде, исцељења и уверења у Његово стално, трајно присуство у нашим животима. Овај дар је доступан свима који се ослањају на веру, прихватајући мир и откупљење које Он тако безрезервно пружа.
Господ пружа Своју руку сваком од нас, потез који је сама суштина Његове божанске љубави и доброте. Његов позив нама превазилази једноставан позив; то је божанска молба, ојачана трајном моћу Његове благодати. У Светим писмима, Он нас с љубављу уверава:
„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене; jер сам jа кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.
Јер jе jарам моj благ, и бреме jе моjе лако.”
Јасноћа Његовог позива „Ходите к мени” и „Узмите јарам мој” потврђује узвишену природу Његовог обећања – обећања тако огромног и потпуног да отелотворује Његову љубав, пружајући нам значајно уверење: „Наћи ћете покој”.
Када марљиво тражимо духовно вођство, упуштамо се у дубоко преображујућу одисеју која јача наша сведочанства. Када схватимо величину савршене љубави нашег Небеског Оца и Исуса Христа, наша срца су испуњена захвалношћу, понизношћу и обновљеном жељом да наставимо путем учеништва.
Председник Расел М. Нелсон је поучио да „када је усмерење нашег живота на Божјем плану спасења… и Исусу Христу и Његовом Јеванђељу, можемо осетити радост без обзира на оно што се догађа или не догађа у нашим животима. Радост долази од Њега и због Њега.”
Алма је, обраћајући се свом сину Хеламану, изјавио: „И ево, о сине мој Хеламане, гле, у младости си својој и стога те преклињем да послушаш речи моје и учиш од мене, јер знам да ће ко год на Бога ослони уздање своје бити подржан у тешкоћама својим и бригама својим и невољама својим, и биће уздигнут у последњи дан.“
Хеламан је, у обраћању својим синовима, поучавао о овом вечном начелу стављања Спаситеља у средиште наших живота: „Сетите се, сетите да морате сазидати темељ свој на стени – Откупитељу нашем који је Христ, Син Божји.”
У Матеју 14, сазнајемо да је Исус након што је чуо за смрт Јована Крститеља тражио да се осами. Међутим, за Њим је кренуло велико мноштво. Покренут саосећањем и љубављу, и не дозвољавајући да га његова туга одврати од Његове мисије, Исус их је дочекао, исцељујући болесне међу њима. Како се вече приближавало, ученици су се суочили са застрашујућим изазовом: мноштво људи са мало хране. Предложили су да Исус пошаље народ да набави храну, али је Исус, са великом љубављу и великим очекивањима, замолио ученике да их уместо тога они нахране.
Док су ученици били заокупљени непосредним изазовом, Исус је показао своје поверење и љубав према свом Оцу, заједно са непоколебљивом љубављу према људима. Упутио је мноштво да седне на траву, и узевши само пет хлебова и две рибе, изабрао је да изрази захвалност свом Оцу, признајући Божју способност да их намири поврх Његове власти и моћи.
Пошто је захвалио, Исус је преломио хлеб, а ученици су га поделили људима. Зачудо, хране не само да је било довољно, већ ју је било у изобиљу, са 12 корпи које су преостале. Нахрањено мноштво укључивало је 5.000 људи, заједно са женама и децом.
Ово чудо нас поучава мудрој лекцији: када се суочимо са изазовима, лако је бити заокупљен личним потешкоћама. Међутим, Исус Христ је илустровао моћ ослањања на свог Оца, пружајући захвалност и признајући да решења за наша искушења не лежи увек у нама самима, већ се налази у Богу.
Када наиђемо на потешкоће, природно смо склони да се концентришемо на препреке са којима се суочавамо. Наши изазови су опипљиви и привлаче нашу пажњу, али начин њиховог превазилажења нас заокупира. Постављањем Христа у срж наших мисли и дела, усклађујемо се са Његовим погледом и снагом. Ово прилагођавање не прекида нашу борбу; уместо тога, помаже нам да се крећемо кроз њу под божанским вођством. Као резултат, откривамо решења и подршку који произилазе из вишње мудрости. Усвајање овог становишта усредсређености на Христа даје нам снагу и пружа разумевање како да своја искушења преокренемо у победе, подсећајући нас да са Спаситељем оно што изгледа као велики проблем може постати пут ка већем духовном напретку.
Прича о Алми млађем у Мормоновој књизи представља упечатљиву причу о откупљењу и дубоком утицају усмеравања нечијег живота према Христу. У почетку је Алма стајао као противник Господње Цркве, одводећи многе са пута праведности. Међутим, божанска интервенција, обележена посетом анђела, учинило га је свесним његових недела.
У свом најмрачнијем часу, измучен кривицом и очајан да пронађе излаз из своје духовне муке, Алма се сетио учења свог оца о Исусу Христу и моћи Његовог помирења. Са срцем жељним да се искупи, искрено се покајао и усрдно молио за Господњу милост. Овај кључни тренутак потпуне предаје, стављањем Христа у први план у својим мислима, када је Алма усрдно тражио Његову милост, покренуо је изузетан преображај. Тешки ланци кривице и очаја су нестали и замењени су неодољивим осећајем радости и мира.
Исус Христ је наша нада и решење за највеће животне боли. Својом жртвом, Он је платио за наше грехе и преузео на себе сву нашу патњу – бол, неправду, тугу и страх – и Он нам опрашта и исцељује нас када се уздамо у Њега и тражимо да променимо своје животе набоље. Он је наш исцелитељ, даје утеху и обнавља наша срца својом љубављу и моћу, баш као што је исцелио многе док је био на земљи. Он је жива вода, која својом непрестаном љубављу и добротом испуњава најдубље потребе наших душа. Ово је попут обећања које је дао Самарјанки на бунару, нудећи „ извор воде која тече у живот вечни”.
Износим свечано сведочанство да Исус Христ живи, да Он председава овом, Његовом светом Црквом, Црквом Исуса Христа светаца последњих дана. Сведочим да је Он Спаситељ света, Кнез мира, Цар над царевима, Господ над господарима, Откупитељ света. Са сигурношћу потврђујем да смо увек присутни у Његовом уму и срцу. Као сведочанство о томе, Он је обновио своју Цркву у овим последњим данима и позвао је председника Расела М. Нелсона као свог пророка и председника Цркве у ово време. Знам да је Исус Христ дао свој живот да бисмо имали живот вечни.
Када настојимо да Га ставимо у средиште својих живота, примамо откривења, Његов дубоки мир нас обавија, а Његово бесконачно Помирење доноси нам опроштај и исцељење. У Њему откривамо снагу да победимо, храброст да истрајемо и мир који превазилази свако разумевање. Трудимо се сваког дана да се приближимо Њему, извору свега што је добро, светионику наде на нашем путу назад у присуство нашег Небеског Оца. У свето име Исуса Христа, амен.