„Будите мирни и познајте да сам ја Бог”
Можемо бити мирни и знати да је Бог наш Небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ наш Спаситељ.
Током недавног дана отворених врата и дана медија за нови дом Господњи, водио сам групу новинара у обилазак тог светог здања. Описао сам сврху храмова у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана и одговорио на њихова многобројна одлична питања.
Пре него што сам ушао у целестијалну собу, објаснио сам да та просторија у дому Господњем симболично представља мир и лепоту небеског дома у који се можемо вратити након овог живота. Наговестио сам нашим гостима да нећемо разговарати док смо у целестијалној соби, али ћу радо одговорити на сва питања након што пређемо на следећу тачку обиласка.
Након што смо изашли из целестијалне собе и док смо се окупљали на следећем месту, питао сам наше госте да ли имају нека запажања која желе да поделе. Један од новинара је са снажном емоцијом рекао: „Никада у свом животу нисам доживео тако нешто. Нисам знао да таква тишина постоји на свету; једноставно нисам веровао да је таква тишина могућа.”
Био сам запањен и искреношћу и дубокоумношћу изјаве ове особе. А новинарева реакција је истакла један важан вид мира – превазилажење и занемаривање метежа нашег спољашњег окружења.
Док сам касније размишљао о коментару новинара и о често ужурбаном темпу нашег модерног живота – заузетости, буци, разоноди, препрекама и заобилазним путевима који тако често захтевају нашу пажњу – пао ми је на памет стих: „[Будите мирни] и познајте да сам ја Бог”
Молим се да Свети Дух просветли сваког од нас док разматрамо вишу и светију димензију мира у нашим животима – унутрашњем духовном миру душе који нам омогућава да сазнамо и запамтимо да је Бог наш небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ је наш Спаситељ. Овај изузетан благослов доступан је свим члановима Цркве који се верно труде да постану „заветни народ Господњи”.
Будите мирни
Године 1833. свеци у Мисурију били су мета интензивног прогона. Руља их је протерала из њихових домова у округу Џексон, а неки чланови Цркве покушали су да се настану у другим оближњим окрузима. Али прогон се наставио, а претње смрћу су биле бројне. У овим изазовним околностима, Господ је открио следеће упутство пророку Џозефу Смиту у Киртланду, у Охају:
„Зато, нека се срца ваша утеше по питању Сиона; јер је свако тело у рукама мојим; будите мирни и знајте да сам ја Бог.”
Верујем да Господња опомена „будите мирни” подразумева много више од једноставног непричања или мировања. Можда је Његова намера да се сећамо и да се ослањамо на Њега и Његову моћ „у свим временима и у свему, и на свим местима где ће[мо] можда бити”. Дакле, налог „будите мирни” може бити начин да нас подсети да се непогрешиво усредсредимо на Спаситеља као на крајњи извор духовног мира душе који нас јача да чинимо и превазилазимо оно што је тешко.
Градите на стени
Истинска вера се усредсређује на Господа Исуса Христа – на Њега као божанског и Јединорођеног Сина Очевог и на Њега и откупљујућу мисију коју је испунио.
„Јер Он испуни сврху закона и полаже право на све оне који имају веру у Њега. А они који имају веру у Њега приањаће уз све што је добро. Стога Он заступа дело деце човечје и вечно пребива на небесима.”
Исус Христ је наш Спаситељ, наш Посредник, и наш Заступник са Вечним Оцем и стеном на којој треба да градимо духовни темељ свог живота.
Хелеман је објаснио: „Сетите се, сетите да морате сазидати темељ свој на стени, Откупитељу нашем, који је Христ, син Божји, да када ђаво пошаље своје снажне ветрове, да, своје стреле у вихору, да, када сав град његов и снажна олуја његова ударе на вас, не могу имати никакве моћи над вама да вас повуку доле у бездан беде и бескрајног јао, због стене на којој сте сазидани, која је темељ сигуран, темељ на коме људи не могу пасти ако на њему граде.
Симболика Христа као „стене” на којој треба да градимо темељ свог живота је веома поучна. Имајте на уму у овом стиху да Спаситељ није темељ. Уместо тога, опоменути смо да градимо свој лични духовни темељ на Њему.
Темељ је део грађевине који је повезује са земљом. Снажан темељ пружа заштиту од природних катастрофа и многих других, разорних сила. Одговарајући темељ такође распоређује тежину конструкције на велику површину како би се избегло преоптерећење темељног тла и обезбедила равна површина за изградњу.
Јака и поуздана веза између тла и темеља је неопходна да би структура остала чврста и стабилна током времена. А за одређене врсте конструкција, арматура и челичне шипке могу се користити за причвршћивање темеља зграде на „основну стену”, тврду, чврсту стену испод површинских материјала као што су земља и шљунак.
На сличан начин, темељ нашег живота мора бити повезан са Христовом стеном ако желимо да останемо чврсти и непоколебљиви. Свети завети и обреди Спаситељевог обновљеног Јеванђеља могу се упоредити са арматуром и челичним шипкама које се користе за повезивање грађевине са стеном. Сваки пут када верно примамо, прегледамо, сећамо се и обнављамо свете завете, наша духовна арматура се све чвршће и чвршће причвршћује за „стену” Исуса Христа.
„Стога, ко год поверује у Бога са сигурношћу се може надати бољем свету, да, и то месту здесна Богу, а та нада долази по вери, и сидро је људским душама које ће их учинити непоколебљивим и постојаним, увек обилујући добрим делима, и одвешће их да славе Бога.
Постепено и све више „током времена”, ће „честитост краси[ти] мисли [наше] непрестано, самопоуздање [наше] у присуству Божјем [ће бити све јаче и јаче]” и „Свети Дух ће бити стални сапутник [наш]”. Постајемо утемељенији, укорењенији, утврђенији и одлучнији. Пошто је темељ нашег живота изграђен на Спаситељу, ми смо благословени да „будемо мирни” – да имамо духовно уверење да је Бог наш Небески Отац, да смо ми његова деца, а да је Исус Христ наш Спаситељ.
Света времена, света места и дом
Господ обезбеђује и света времена и света места да би нам помогао да доживимо тај унутрашњи мир наших душа и учимо о њему.
На пример, шабат је Божји дан, свето време издвојено за сећање и слављење Оца у име Његовог Сина, за учешће у обредима свештенства и за примање и обнову светих завета. Сваке седмице славимо Господа током нашег проучавања у дому а и као они који „жив[е] са светима” током причести и других састанака. На Његов свети дан, наше мисли, поступци и држање су знаци које дајемо Богу и показатељ наше љубави према Њему. Сваке недеље, ако хоћемо, можемо бити мирни и знати да је Бог наш Небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ наш Спаситељ.
Суштина нашег богослужења шабатом је да „ид[емо] у дом молитве и приноси[мо] причести своје на свети дан [Господњи]”. „Дом[ови] молитве” у којима се окупљамо шабатом су састајалишта и други одобрени објекти – света места поштовања, служења Богу и учења. Свако састајалиште и објекат су посвећени од стране свештеничке власти као места где Дух Господњи може да пребива и где Божја деца могу доћи „до знања о Откупитељу своме”. Ако желимо, можемо „бити мирни” на нашим местима где служимо Богу и знати да је Бог наш Небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ наш Спаситељ.
Храм је још једно свето место посебно одвојено за слављење и служење Богу и учење вечних истина. У дому Господњем мислимо, понашамо се и облачимо се другачије од било ког другог места које посећујемо. У Његовом светом дому, ако желимо, можемо бити мирни и знати да је Бог наш Небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ наш Спаситељ.
Основна намена светог времена и светих места је потпуно иста: да стално усредсређујемо своју пажњу на Небеског Оца и Његов план, Господа Исуса Христа и Његово помирење, просветљујућу моћ Светог Духа и обећања повезана са светим обредима и заветима Спаситељевог обновљеног Јеванђеља.
Данас понављам начело које сам раније нагласио. Наши домови треба да буду коначни спој и светог времена и светог места где појединци и породице могу да „буду мирни” и да знају да је Бог наш небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ је наш Спаситељ. Одлазак из наших домова на богослужење Шабатом и у дому Господњем свакако је неопходан. Али само када се вратимо својим домовима духовно испуњени и са снагом стеченом на тим светим местима и активностима, тада можемо задржати своју пажњу на главној сврси смртничког живота и превазићи искушења која тако преовладавају у нашем палом свету.
Наша стална шабатна искуства, искуства у храму и дому треба да нас ојачају моћу Светог Духа, сталном и јачом заветном везом са Оцем и Сином, и „савршен[им] одсјај[ем] наде” у Божја вечна обећања.
Пошто су дом и Црква спојени у једно у Христу, можемо бити узнемирени са свих страна, али нећемо бити узнемирени у својим умовима и срцима. Можда смо збуњени својим околностима и изазовима, али нећемо бити у очају. Можда ћемо бити прогањани, али ћемо такође препознати да никада нисмо сами. Можемо добити духовну снагу да постанемо и останемо чврсти, постојани и одани.
Обећање и сведочанство
Обећавам да када градимо темељ свог живота на „стени” Исуса Христа, можемо бити благословени Светим Духом да примимо лични и духовни мир душе који нам омогућава да знамо и запамтимо да је Бог наш Небески Отац, ми смо Његова деца, Исус Христ је наш Спаситељ, и можемо бити благословени да чинимо и превазилазимо оно што је тешко.
С радошћу сведочим да је Бог наш Небески Отац, ми смо Његова деца, а Исус Христ је наш Откупитељ и „стена” нашег спасења. Тако сведочим у свето име Господа Исуса Христа, амен.