Устани; зове те
Јеванђеље није начин да се избегну изазови и проблеми, већ решење како да увећамо своју веру и научимо како да се носимо са њима.
Пре неког времена питао сам супругу: „Можеш ли ми рећи зашто, колико се сећам, никада у животу нисмо имали већих проблема?”
Погледала ме је и рекла: „Наравно. Рећи ћу ти зашто никада нисмо имали већих проблема; зато што имаш врло кратко памћење!”
Њен брз и паметан одговор ме је натерао да још једном схватим да живљење по Јеванђељу Исуса Христа не уклања бол и искушења, који су неопходни за напредак.
Јеванђеље није начин да се избегну изазови и проблеми, већ решење за повећање наше вере и учење како да се носимо са њима.
Имао сам осећај да је ово истина пре неколико месеци, када сам једног дана ходао, и одједном ми је вид постао замагљен, помрачен и треперав. Уплашио сам се. Тада су ми доктори рекли: „Ако одмах не почнете са лечењем, можете изгубити вид чак и за неколико недеља.” Још више сам се уплашио.
А онда су рекли: Потребне су вам интравитреалне инекције – инекције право у око, широм отворено око – на сваке четири недеље, до краја живота.”
То је био неугодан позив на буђење.
Затим је дошло размишљање у облику питања. Рекао сам себи: „У реду! Мој физички вид није добар, али шта је са мојим духовним видом? Да ли ми за њега треба било какво лечење? И шта значи имати јасну духовну визију?”
Размишљао сам о причи о слепом човеку по имену Вартимеј, описаној у Јеванђељу по Марку. Света писма говоре: „И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: сине Давидов Исусе! Помилуј ме!”
Технички, у очима многих, Исус је био само Јосифов син, па зашто га је Вартимеј назвао „син[ом] Давидов[им]”? Једноставно зато што је препознао да је Исус заиста Месија, за кога је проречено да ће се родити као Давидов потомак.
Занимљиво је да је овај слепи човек, који није имао физички вид, препознао Исуса. Он је духовно видео оно што физички није могао да види, док су многи други могли да виде Исуса физички, али су били потпуно духовно слепи.
Из ове приче сазнајемо више о јасној духовној визији.
Читамо: „И прећаху му многи да ућути, а он још већма викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
Сви око њега су му говорили да ућути, али он је вапио још више јер је знао ко је Исус заиста. Занемарио је те гласове и вриснуо још јаче.
Он је деловао, уместо да чека да други делују за њега. Упркос ограниченим околностима, користио је своју веру да превазиђе своја ограничења.
Дакле, прво начело које учимо је да одржавамо јасну духовну визију када се усредсређујемо на Исуса Христа и останемо одани ономе што знамо да је истина.
Браћо и сестре, да бисмо сачували свој духовни вид нетакнутим, треба да одлучимо да не слушамо гласове света око себе. У овом збуњујућем и збрканом свету, морамо остати верни ономе што знамо, верни својим заветима, верни у држању заповести, и поново потврдити своја уверења, још јаче, као што је то учинио овај човек. Морамо још јаче да узвикујемо свету наше сведочанство о Господу. Овај човек је познавао Исуса, остао је веран ономе у шта је веровао и нису га ометали гласови око њега.
Данас има много гласова који покушавају да стишају наше гласове као ученика Исуса Христа. Гласови света покушавају да нас ућуткају, али управо зато своје сведочанство о Спаситељу морамо проглашавати гласније и снажније. Међу свим гласовима света, Господ рачуна на мене и вас да објављујемо своја сведочанства, да подигнемо свој глас и да постанемо Његов глас. Ако то не учинимо, ко ће сведочити о Исусу Христу? Ко ће изговарати Његово име и објављивати Његову божанску мисију?
Имамо духовну дужност која долази из нашег знања о Исусу Христу.
Али шта је Вартимеј урадио после тога?
По Господњој заповести да устане, поново је деловао у вери.
Света писма говоре: „А он збацивши са себе хаљине своје, устаде, и дође к Исусу”.
Овај скромни и верни човек схватио је да може да устане за бољи живот по Исусовој заповести. Знао је да је бољи од својих околности, и прво што је урадио када је чуо да га Исус зове било је да збаци своју просјачку одећу.
Поново, деловао је уместо да чека да други делују за њега.
Можда је помислио: „Ово ми више не треба, сада када је Исус дошао у мој живот. Ово је нови дан. Завршио сам са овим бедним животом. Са Исусом могу започети нови живот среће и радости у Њему, са Њим и кроз Њега. Није ме брига шта свет мисли о мени. Исус ме зове и Он ће ми помоћи да живим новим животом.”
Која невероватна промена!
Када је збацио своју просјачку одећу, ослободио се свих изговора.
А ово је друго начело: Ми одржавамо јасну духовну визију када оставимо природног човека иза себе, покајемо се и започнемо нови живот у Христу.
Начин да се то уради је склапањем и држањем завета да се уздигнемо до бољег живота кроз Исуса Христа.
Кад год тражимо изговоре зашто да сажаљевамо себе, жалимо се због својих околности и проблема и због свега лошег што се дешава у нашем животу, па чак и на све лоше људе за које мислимо да нас чине несрећнима, држимо просјачку одећу на раменима. Истина је да нас људи понекад, свесно или не, повређују. Али треба да одлучимо да делујемо са вером у Христа тако што ћемо уклонити менталну и емоционалну одећу коју би још увек могли да носимо да сакријемо изговоре или грех, и одбацимо је, знајући да Он може и да ће нас исцелити.
Никада не постоји добар изговор да се каже: „Ја сам такав какав јесам због неких несрећних и непријатних околности. И не могу да се променим, и ја сам оправдан.”
Када тако размишљамо одлучили смо да се на нама делује.
Задржавамо просјачку одећу.
Деловати у вери значи ослонити се на нашег Спаситеља, верујући да се кроз Његово помирење можемо уздићи изнад свега, по Његовој заповести.
Треће начело је у последње четири речи: „[он] дође к Исусу”.
Како је могао да дође к Исусу кад је био слеп? Једини начин је био да хода ка Исусу слушајући Његов глас.
А ово је треће начело: Ми одржавамо јасну духовну визију када слушамо глас Господњи и дозвољавамо Му да нас води.
Као што је овај човек подигао свој глас над гласовима око себе, могао је да слуша глас Господњи усред свих других гласова.
Та иста вера је омогућила Петру да хода по води све док је одржавао своју духовну усредсређеност на Господа и нису га ометали ветрови око њега.
Затим се прича о овом слепом човеку завршава речима „И одмах прогледа и оде путем за Исусом”.
Једна од најважнијих лекција у овој причи је да је овај човек показао праву веру у Исуса Христа и примио чудо јер је тражио са правом намером, стварно правом намером да Га следи.
И ово је крајњи разлог што примамо благослове у свом животу, а тај је зато што следимо Исуса Христа. Ради се о препознавању Њега, склапању и држању завета са Богом због Њега, мењању саме наше природе кроз Њега и истрајавању до краја следећи Њега.
За мене, одржавање јасне духовне визије значи усредсредити се на Исуса Христа.
Дакле, да ли ће се мој духовни вид побољшати, ако добијем ињекцију за око? Ко сам ја да кажем? Али сам захвалан на ономе што видим.
Јасно видим руку Господњу у овом светом делу и у свом животу.
Видим веру многих где год да одем, који јачају моју веру.
Видим анђеле око себе.
Видим веру многих који не виде Господа физички, али Га препознају духовно, јер Га блиско познају.
Сведочим да је ово Јеванђеље решење за све, јер је Исус Христ решење за све. Захвалан сам на ономе што могу да видим док следим свог Спаситеља.
Обећавам да ћемо бити благословени јасном визијом, духовним разумевањем и миром у срцу и уму, када слушамо Господњи глас и допуштамо Му да нас води на Спаситељевом заветном путу.
Узвикујмо своје сведочанство о Њему, гласније од гласова око нас, у свету који треба да чује више о Исусу Христу, а не мање. Скинимо просјачки одећу коју можда још увек носимо и уздигнимо се изнад света, до бољег живота у Христу и кроз Христа. Ослободимо се свих изговора да не следимо Исуса Христа и нађимо све добре разлоге да Га следимо, док слушамо Његов глас. То је моја молитва у име Исуса Христа, амен.