Али, ми се не обазирасмо на њих
Завети и обреди усмеравају нас и помажу нам да се увек сећамо наше везе са Господом Исусом Христом док напредујемо дуж заветног пута.
Моја жена, Сузан, наша тројица синова и њихове жене, сва наша унучад, и старешина Квентин Л. Кук, мој колега у Већу дванаесторице скоро 15 година, сви ће спремно потврдити чињеницу да не певам лепо. Али упркос недостатку вокалног талента, волим да певам химне о обнови. Комбинација надахнутих текстова и величанствених мелодија помаже ми да научим суштинска јеванђеоска начела и надахњује моју душу.
Химна која је благословила мој живот на изузетан начин је „Напред кренимо сви”. Недавно сам размишљао и учио о одређеној фрази у рефрену те химне. „Не слушајмо шта говоре зли, Господу бићемо послушни.”1
Не слушајмо.
Док певам „Напред кренимо сви”, често размишљам о људима у Лехијевој визији, који се гурају напред на путу који је водио до дрвета живота, који се нису само „ухватили” 2 него су се „непрестано чврсто држ[али] за шипку гвоздену, све док не стигоше и не попадаше и узеше плод са дрвета”.3 Лехи је описао мноштво у великој и пространој згради које је уперило „презриво прстом на [њега] и на оне… који беху јели плод”.4 Његов одговор на подсмех и увреде је величанствен и незабораван: „Али ми се не обазирасмо на њих”.5
Молим се да Свети Дух благослови и просветли сваког од нас док заједно разматрамо како можемо бити ојачани да се „не обазиремо” на зле утицаје и подругљиве гласове савременог света у коме живимо.
Не обазирите се.
Реч обазирати се сугерише да се обрати пажња на некога или нешто. Стога нас стихови химне „Напред кренимо сви” опомињу да донесемо чврсту одлуку да не обраћамо пажњу на оно „шта говоре зли”. А Лехи и народ са њим који је узимао плод са дрвета дају снажан пример необазирања на ругање и презир који тако често долазе из велике и простране зграде.
Христово учење написано „Духом Бога Живога… на месним даскама [наших срца]”6 повећава нашу способност да „се не обазиремо” на многа ометања, исмејавања и скретања у нашем палом свету. На пример, вера усмерена ка Господу Исусу Христу и на Њега јача нас духовном снагом. Вера у Откупитеља је начело деловања и моћи. Док се понашамо у складу са истинама из Његовог Јеванђеља, благословени смо духовном способношћу да напредујемо кроз изазове смртног живота док смо усредсређени на радости које нам Спаситељ нуди. Заиста, „страху нема места док верни смо ми. Господ, наша помоћ, крај нас ће бити”.7
Лична веза преко завета
Ступање у свете завете и достојно примање свештенства ујармљују нас са Господом Исусом Христом и Небеским Оцем и везује нас за Њих.8 То једноставно значи да се уздамо у Спаситеља као свог заступника9 и посредника10 и да се ослањамо на Његове заслуге, милост и благодат11 током животног пута. Док смо постојани у доласку Христу и ујармљени смо са Њим, примамо благослове очишћења, исцељења и јачања Његовим бесконачним и вечним помирењем.12
Животне и заветне обавезе стварају везу са Господом која је дубоко лична и духовно моћна. Док поштујемо услове светих завета и обреда, ми се постепено и појачано приближавамо Њему13 и доживљавамо утицај Његове божанске природе и живе стварности у нашим животима. Исус тада постаје много више од централног лика у светим причама; Његов пример и поуке утичу на сваку нашу жељу, мисао и поступак.
Искрено, немам способност да на адекватан начин опишем прецизну природу и моћ наше заветне везе са васкрслим и живим Сином Божјим. Али сведочим да су везе са Њим и Небеским Оцем стварне и да су крајњи извори сигурности, мира, радости и духовне снаге који нам омогућавају да се „не бој[имо], противник док руга се”.14 Као ученици Исуса Христа који склапају завете и који их се држе, можемо бити благословени да преузмемо „храброст, јер са нама Господ је”15 и да не обраћамо пажњу на зле утицаје и световне подсмехе.
Док посећујем чланове Цркве широм света, често им постављам ово питање: шта вам помаже да „се не обазирете” на световне утицаје, исмевање и презир? Њихови одговори су најпоучнији.
Храбри чланови често истичу важност призивања моћи Светог Духа у своје животе кроз важно проучавање Светих писама, искрену молитву и одговарајућу припрему за учешће у обреду причести. Такође се често помињу духовна подршка верних чланова породице и поверљивих пријатеља, виталне лекције научене кроз послуживање и служење у Господњој обновљеној Цркви и способност да се уочи потпуна празнина свега што се налази у великој и пространој згради или излази из ње.
У овим одговорима чланова приметио сам посебан образац који је посебно значајан. Прво и најважније, ови ученици имају чврста сведочанства о плану среће Небеског Оца и улози Исуса Христа као нашег Откупитеља и Спаситеља. И друго, њихово духовно знање и уверење су појединачни, лични и специфични; нису општи и апстрактни. Слушам ове одане душе како говоре о заветима који пружају снагу да се превазиђу противљења и њиховој вези са живим Господом, који их подржава у добрим и лошим временима. За ове особе, Исус Христ је заиста лични Спаситељ.
Јеванђеоски завети и обреди функционишу у нашим животима у највећој мери попут компаса. Компас је уређај који се користи за одређивање страна света: север, југ, исток и запад, за потребе навигације и географске оријентације. На сличан начин, наши завети и обреди усмеравају нас и помажу нам да се увек сећамо наше везе са Господом Исусом Христом док напредујемо дуж заветног пута.
Главни правац за све нас у смртном животу је да дођемо Христу и будемо усавршени у Њему.12 Свети завети и обреди нам помажу да задржимо фокус на Спаситељу и да тежимо, са Његовом благодаћу, 17 да постанемо сличнији Њему. Сасвим сигурно, „невидљива [моћ] помоћи ће у славном циљу истине”.18
Чврсто држати гвоздену палицу
Наша заветна веза са Богом и Исусом Христом је канал кроз који можемо добити способност и снагу да се „не обазиремо”. И ова веза је ојачана док настављамо да чврсто држимо гвоздену шипку. Али како су Нефијева браћа питала: „Шта значи гвоздена шипка коју је отац наш видео… ?
„А [Нефи] им ре[че] да је то реч Божја. И који год послушају реч Божју, и чврсто је се буду држали, неће никада страдати, нити их могу савладати и заслепити искушења и распаљене стреле противника, да их до уништења доведу.”19
Имајте на уму да је способност да се одупру искушењима и ватреним стрелама противника обећана оним појединцима који се „чврсто држе” а не само „приањају” за реч Божју.
Занимљиво је да је апостол Јован Исуса Христа описао као Реч.20
„У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог…
Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало…
И реч постаде тело, и усели се у нас, (и видесмо славу његову, славу као јединородног од оца), пуна благодати и истине.”21
Стога је једно од имена Исуса Христа „Реч”.22
Осим тога, осми чланак вере гласи: „Верујемо да је Библија реч Божја у оној мери у којој је тачно преведена; верујемо и да је Мормонова књига Реч Божја”.23
Дакле, Спаситељево учење, како је забележено у Светим писмима, такође је „реч”.
Дозволите ми да предложим да чврсто држање речи Божје подразумева (1) сећање, поштовање и јачање личне везе коју имамо са Спаситељем и Његовим Оцем кроз завете и обреде обновљеног Јеванђеља, и (2) уз молитву, озбиљно и доследно коришћење Светих писама и учења живих пророка и апостола као сигурних извора откривене истине. Пошто смо везани и „чврсто се држимо” Господа и преображени смо животом по Његовом учењу,24 обећавам да ћемо појединачно и заједно бити благословени да „[стојимо] на светим местима, и неће[мо] се померати”.25 Ако ми пребивамо у Христу, онда ће Он пребивати и ходити са нама.26 Засигурно, „у данима искушења његови свеци ће клицати и напредовати на путу истине”.27
Сведочанство
Наставите даље. Држите чврсто. Не обазирите се.
Сведок сам да нам верност заветима и обредима Спаситељевог обновљеног Јеванђеља омогућава да наставимо у Господњем делу, да се чврсто држимо Њега као Речи Божје и да се не обазиремо на завођење од стране противника. У борби за исправно, да свако од нас може руковати мачем, и то „моћним мачем истине”,28 у свето име Господа Исуса Христа, aмен.