Божанска љубав у Очевом плану

председник Далин Х. Оукс

први саветник у Првом председништву

Сврха учења и правила ове обновљене Цркве је да припреми Божју децу за спасење у целестијалном царству и за узвишење у његовом највишем степену.

Јеванђеоски план показује љубав нашег Небеског Оца за сву Његову децу. Да бисмо то разумели, морамо настојати да разумемо Његов план и Његове заповести. Он толико воли своју децу да је дао свог Јединородног Сина, Исуса Христа, да нам буде Спаситељ и Откупитељ, да пати и умре за нас. У обновљеној Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, имамо јединствено разумевање плана нашег Небеског Оца. То нам даје прилику да другачије сагледамо сврху смртног живота, божански суд који ће уследити и коначну славну судбину све Божје деце.

Волим вас, моја браћо и сестре. Волим сву Божју децу. Када су питали Исуса: „Коjа jе заповест највећа у закону?” Он је поучио да је љубав према Богу и ближњима прва од великих Божјих заповести.¹ Те заповести су прве јер нас позивају да духовно напредујемо трудећи се да опонашамо љубав коју Бог има према нама. Волео бих да сви боље разумемо учења и правила испуњена љубављу која су наш Небески Отац и Његов Син, Исус Христ, успоставили у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Оно што овде говорим има за циљ да разјасни како Божја љубав објашњава та учења и надахнута правила Цркве.

I

Уобичајено погрешно схватање пресуде која на крају долази после смртничког живота је да добри људи одлазе на место које се зове рај, а лоши људи иду на вечно место које се зове пакао. Ова погрешна претпоставка о само две крајње дестинације подразумева да ће они који не могу да се придржавају свих заповести потребних за рај нужно бити предодређени за пакао.

Небески Отац пун љубави има бољи план за своју децу. Откривено учење обновљене Цркве Исуса Христа поучава да ће сва деца Божја – са изузецима који су сувише опширни да би се овде разматрали – коначно завршити у неком царству славе.² „Многи су станови у кући Оца мог”,³ поучио је Исус. Из савременог откривења знамо да се ти станови налазе у три различита царства славе. На последњем суду сваком од нас биће суђено према нашим делима и жељама нашег срца.⁴ Пре тога, мораћемо да патимо за своје непокајане грехе. Света писма су јасна о томе.⁵ Тада ће нам наш праведни Судија дати пребивалиште у једном од тих царстава славе. Дакле, као што знамо из савременог откривења, свима „ће се судити… , и свако ће примити према делима својим, сопствену власт своју, у становима који су припремљени”.⁶

Господ је одлучио да открије релативно мало тога о два од ових царстава славе. Насупрот томе, Господ је открио много тога о највишем царству славе, које Библија описује као „слава сунцу”.⁷

У „целестијалној” слави⁸ постоје три степена или нивоа.⁹ Највиши од њих је узвишење у целестијалном царству, у коме можемо постати као наш Отац и Његов Син, Исус Христ. Да би нам помогао да развијемо божанске особине и промене у природи неопходне да остваримо свој божански потенцијал, Господ је открио учења и установио заповести засноване на вечном закону. То је оно чему поучавамо у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана јер је сврха учења и правила ове обновљене Цркве да припреми Божју децу за спасење у целестијалној слави и, тачније, за узвишење у њеном највишем степену .

Склопљени завети и благослови обећани вернима у храмовима Божјим су кључни. Ово објашњава нашу изградњу храмова широм света, о којој је хор тако лепо певао. Неки су збуњени због тога, не схватајући да нас храмски завети и обреди воде ка постизању узвишења. Tо се може схватити само у контексту откривене истине о три степена славе. Због велике љубави нашег Небеског Оца према свој својој деци, Он је обезбедио друга царства славе – као што је старешина Квентин Л. Кук – која су сва много дивнија него што можемо замислити.¹⁰

Помирење Исуса Христа све то чини могућим. Он је открио да „прославља Оца, и спашава сва дела руку својих.”¹¹ То спасење се дарује у различитим царствима славе. Из савременог откривења знамо да „свим царствима је дат закон”.¹² Значајно је:

„Онај који не може да се придржава закона целестијалног царства не може поднети целестијалну славу.

И онај који не може да се придржава закона терестријалног царства не може поднети терестријалну славу.

А онај који не може да се придржава закона телестијалног царства не може поднети телестијалну славу.”¹³

Другим речима, царство славе које примамо на последњем суду одређено је законима које бирамо да се придржавамо у плану љубави нашег Небеског Оца. Према том плану постоји више царстава тако да сва Његова деца могу примити царство које могу „подносити”.

II

Учења и правила Господње обновљене Цркве примењују ове вечне истине на начин који се може у потпуности разумети само у контексту плана пуног љубави нашег Небеског Оца за сву Његову децу.

Дакле, поштујемо личну слободну вољу. Већина људи зна за велике напоре ове Цркве у промовисању верске слободе. Ови напори имају за циљ да подрже план нашег Небеског Оца. Настојимо да помогнемо свој Његовој деци, а не само члановима наше Цркве, да имају непроцењиву слободу избора.

Исто тако, понекад нас питају зашто шаљемо мисионаре у толико држава, чак и међу хришћанско становништво. Такође нас питају зашто дајемо огромну хуманитарну помоћ особама које нису чланови наше Цркве, а да то не повезујемо са нашим мисионарским напорима. То чинимо зато што нас је Господ поучио да сву Његову децу гледамо као своју браћу и сестре, и желимо да са свима поделимо своје духовно и материјално изобиље.

Вечна учења нам такође пружају посебну перспективу на децу. Из те перспективе рађање и неговање деце посматрамо као део божанског плана. То је радосна и света дужност оних којима је дата прилика да учествују. Стога нам је заповеђено да поучавамо и боримо се за начела и поступке који пружају најбоље услове за развој и срећу деце према Божјем плану.

III

И на крају, Црква Исуса Христа светаца посљедњих дана је управо позната као Црква усредсређена на породицу. Али оно што није добро схваћено је реалност да наша усредсређеност на породицу није ограничена на односе у смртном животу. Вечни односи такође су основа наше теологије. Мисија обновљене Цркве је да помогне свој Божјој деци да се оспособе за оно што Бог жели да буде њихова коначна судбина. Откупљењем које је обезбеђено Христовим помирењем, сви могу да достигну вечни живот (узвишење у целестијалном царству), што је мајка Ева изјавила: „Бог даје свима послушнима.”¹⁴ То је више од спасења. Председник Расел М. Нелсон нас је подсетио: „У Божјем вечном плану, спасење је лична ствар; [али] узвишење је породична ствар”.¹⁵

Основно за нас је Божје откривење да се узвишење може постићи само кроз верност заветима вечног брака између мушкарца и жене.¹⁶ Због тог божанског учења учимо да „пол је основна карактеристика појединачног предсмртничког, смртничког и вечног идентитета и сврхе”.¹⁷

То је такође разлог зашто је Господ захтевао од своје обновљене Цркве да се супротстави друштвеним и правним притисцима да се одустане од Његовог учења о браку између мушкарца и жене, и променама које изједначавају разлике између мушкараца и жена или се залажу за неодлучност или мењање у вези са полом.

Ставови обновљене Цркве о овим основама често изазивају противљење. Ми то разумемо. План нашег Небеског Оца дозвољава „супротност у свему”,¹⁸ а Сотонин најоштрији отпор усмерен је на оно што је најважније за тај план. Сходно томе, он настоји да се супротстави напретку ка узвишењу искривљавајући брак, обесхрабрујући рађање или збуњујући полну опредељеност. Међутим, знамо да на дуге стазе, божанска сврха и план нашег Небеског Оца пуног љубави неће бити промењени. Личне околности се могу променити, а Божји план обезбеђује да на дуге стазе верници који држе своје завете имају прилику да се оспособе за сваки обећани благослов.¹⁹

Јединствено драгоцено учење које нам помаже да се припремимо за вечни живот, „највећи од свих дарова Божјих”,²⁰ је Проглас о породици из 1995.²¹ Наравно, њени прогласи су очигледно другачији од неких тренутних закона, пракси и заступања, као што су ванбрачна заједница и истополни бракови. Они који не разумеју у потпуности Очев план пун љубави за Његову децу, могу сматрати овај проглас о породици ништа друго него изјаву о променљивим правилима. Насупрот томе, ми потврђујемо да проглас о породици, заснован на неопозивим учењима, дефинише врсту породичних односа у којима се може развијати најважнији део нашег вечног развоја.

То је контекст за јединствена учења и правила обновљене Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.

IV

У многим односима и околностима у смртничком животу морамо да живимо са разликама. Као Христови следбеници који треба да воле своје ближње, треба да живимо у миру са онима који не верују као ми. Сви смо ми деца Небеског Оца пуног љубави. За све нас, Он је одредио живот после смрти и, коначно, царство славе. Бог жели да сви ми тежимо ка Његовим највишим могућим благословима, држећи Његове највише заповести, завете и обреде, а све то кулминира подизањем Његових светих храмова широм света. Морамо настојати да ове истине о вечности делимо са другима. Али да са љубављу коју дугујемо свим нашим ближњима, увек прихватамо њихове одлуке. Као што је поучио пророк из Мормонове књиге, морамо хрлити напред, имајући „љубав према Богу и свим људима”.²²

На нашој претходној конференцији, председник Расел М. Нелсон је изјавио: „Никада у историји света није постојало време када је лично познавање нашег Спаситеља важније и значајније за сваку људску душу… Чисто учење Христово је моћно. Оно мења живот свакога ко га разуме и настоји да га примени у свом животу.”²³

Да сви можемо применити та света учења у својим животима, молим се у име Исуса Христа, амен.