Постојани у олујама
Када дођу олује у животу, можете бити постојани јер стојите на стени своје вере у Исуса Христа.
Моја драга браћо и сестре, данас смо били благословени да чујемо како надахнуте слуге Божје дају саветe и охрабрење. Сви ми, где год да смо, знамо да живимо у све опаснијим временима. Моја је молитва да вам помогнем да, са миром у срцу, останете постојани у олујама са којима се суочавамо.1
На почетку да се сетимо да је свако од нас љубљено Божје дете и да Он има надахнуте слуге. Те слуге Божје су предвиделе време у ком живимо. Апостол Павле је писао Тимотију: „Али ово знај да ће у последње дане настати времена тешка.”2
Свако ко има очи да види знаке времена и уши да чује речи пророка зна да су истините. Највеће опасности долазе до нас од сила опакости. Те силе јачају. И тако ће постати теже, а не лакше, поштовати завете које морамо да склопимо и држимо да бисмо живели по Јеванђељу Исуса Христа.
За нас који смо забринути за себе и за оне које волимо, постоји нада у обећању које је Бог дао о месту сигурности у олујама које су пред нама.
Ту је опис овог места. Често су га описивали живи пророци. На пример, као што је забележено у Мормоновој књизи, надахнути отац пун љубави рекао је својим синовима како да се ојачају како би остали постојани у олујама које су пред њима: „А сада, синови моји, сетите се, сетите да морате сазидати темељ своj на стени, Откупитељу нашем коjи jе Христ, Син Божjи, да када ђаво пошаље своjе снажне ветрове, да, своjе стреле у вихору, да, кад сав грaд његов и снажна олуjа ударе на вас, не могу имати никакве моћи над вама да вас повуче доле у бездан беде и бескраjног jао, због стене на коjоj сте сазидани, коjа jе темељ сигуран, темељ на коме људи не могу пасти ако на њему граде.”3
Беда и бескрајно јао о којима је говорио су страшне последице грехова не покајемо ли се у потпуности за њих. Нарастајуће олује су искушења и све већи насртаји Сотоне. Никада није било важније да разумете како градити на сигурном темељу. За мене нема бољег места за гледање него у последњој беседи цара Венијамина, такође забележеној у Мормоновој књизи.
Пророчке речи цара Венијамина се односе и на нас данас. Он је из сопственог искуства познавао ратне страхоте. Бранио је свој народ у борби, ослањајући се на моћ Божју. Јасно је видео ужасне Луциферове моћи да искушава, покушава да надвлада и обесхрабри Божју децу.
Позвао је свој народ и нас да градимо на јединој сигурној стени, а то је Спаситељ. Он је јасно ставио до знања да смо слободни да бирамо између исправног и погрешног и да не можемо да избегнемо последице наших избора. Говорио је директно и оштро јер је знао каква ће туга задесити оне који можда неће чути и послушати његова упозорења.
Ево како је описао последице које прате наш избор било да следимо подстицај Духа или да следимо зле поруке које долазе од Сотоне, чија је намера да нас искуша и уништи:
„Јер гле, јао се изриче ономе који изабере да слуша тог духа, јер уколико изабере да слуша њега и остане и умре у гресима својим, тај проклетство пије сопственој души својој, јер за плату своју прима вечну казну, преступивши закон Божји противно сопственом знању…
Стога, не покаје ли се тај човек и остане и умре као непријатељ Богу, захтеви божанске правде подстичу у његовој бесмртној души живи осећај сопствене кривице, а то је разлог да устукне пред присуством Господњим, и то му груди испуњава кривицом, и болом, и јадом, што је попут неугасивог огња чији се пламен уздиже у веке векова.”
Цар Венијамин је наставио: „О, сви ви старци, а и ви младићи и ви дечице која можете разумети речи моје, јер вам јасно говорах да бисте разумели, молим се да пробудите сећање на страшно стање оних који падоше у преступ.”4
За мене, снага тог упозорења да се покајем формира у мом уму слику сигурног времена, када ћемо ви и ја стати пред Спаситеља после овог живота. Свим срцем желимо да не устукнемо, већ да погледамо горе у Њега, да га видимо како се осмехује и да чујемо како говори: „Добро, слуго добри и верни!… уђи [у] радост господара свог.”5
Цар Венијамин јасно даје до знања како можемо добити наду да чујемо те речи ако пронађемо начин у овом животу да се наша природа промени кроз помирење Исуса Христа. Само тако можемо градити на сигурном темељу и тако стајати чврсто током олуја искушења и изазова који су пред нама. Цар Венијамин описује ту промену у нашој природи предивном метафором која ме је увек погађала у срце. Користили су је пророци хиљадама година и сам Господ. Гласи овако: морамо постати као дете – мало дете.
За неке то неће бити лако прихватљиво. Већина нас жели да буде јака. Бити као дете можемо видети као слабост. Већина родитеља ишчекује дан када ће се њихова деца понашати мање детињасто. Али цар Венијамин, који је као и сваки смртник разумео шта значи бити човек снаге и храбрости, јасно ставља до знања да бити као дете не значи бити детињаст. То значи бити попут Спаситеља, који се молио свом Оцу за снагу да буде у стању да изврши вољу свог Оца и откупи грехе све деце Његове, а затим је то и учинио. Наша природа се мора променити да бисмо постали као дете, да бисмо стекли снагу коју морамо имати да стојимо постојано и у миру у временима опасности.
Ево узбудљивог описа цара Венијамина о томе како долази до те промене: „Јер природан човек је непријатељ Богу и тако је од пада Адамовог, и биће у веке векова, не одазове ли се позивима Светог Духа, и не остави природног човека и не постане светац кроз Помирење Христа Господа, и не постане попут детета, послушан, кротак, понизан, стрпљив, пун љубави, вољан да се покори свему што Господ сматра прикладним да му наметне, као што се дете покорава оцу своме.”6
Вршимо ту промену када склапамо и обнављамо завете са Богом. На тај начин моћ Христовог помирења омогућава промену у нашим срцима. Можемо то осетити сваки пут када узмемо причест, извршимо храмски обред за преминулог претка, сведочимо као Спаситељев сведок или бринемо о некоме у потреби као Христов ученик.
У тим искуствима, временом постајемо попут детета са способношћу да волимо и да се покоравамо. Дошли смо да стојимо на сигурним темељима. Наша вера у Исуса Христа доводи нас до покајања и држања Његових заповести. Послушни смо и добијамо моћ да се одупремо искушењу, и добијамо обећано друштво Светог Духа.
Наша природа се мења на начин да постајемо као мало дете, послушно Богу и са још више љубави. Та промена ће нас оспособити да уживамо у даровима који долазе преко Светог Духа. Дружење са Духом ће нас утешити, водити и ојачати.
Сазнао сам нешто од тога шта је цар Венијамин мислио када је рекао да можемо постати као мало дете пред Богом. Из многих искустава сам научио да Свети Дух најчешће говори тихим гласом, који се најлакше чује када је нечије срце кротко и покорно, као дечје. У ствари, молитва која делује је „Желим само оно што Ти желиш. Само ми реци шта је то. Ја ћу то урадити.”
Када дођу олује у животу, можете бити постојани јер стојите на стени своје вере у Исуса Христа. Та вера ће вас водити до свакодневног покајања и доследног држања завета. Тада ћете Га се увек сећати. И кроз олује мржње и опакости, осећаћете се постојано и пуни наде.
Поврх тога, наћи ћете се у ситуацији да пружате руку како бисте уздигли друге на стену сигурности са вама. Вера у Исуса Христа увек води ка већој нади и осећању милосрђа према другима, што је права Христова љубав.
Износим своје свечано сведочанство да вам је Господ Исус Христ упутио позив: „Дођите мени”.7 Он вас позива, из љубави према вама и онима које волите, да дођете к Њему ради мира у овом животу и вечног живота у будућем. Он савршено познаје олује са којима ћете се суочити у својим искушењима као део плана среће.
Молим вас да прихватите Спаситељев позив. Као кротко дете пуно љубави, прихватите Његову помоћ. Склопите и држите завете које Он нуди у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана. Они ће вас ојачати. Спаситељ познаје олује и безбедна места на путу кући, к Њему и нашем Небеском Оцу. Он познаје пут. Он је Пут. Тако сведочим у свето име Исуса Христа, амен.