Свако од нас има своју причу
Молим вас дођите да пронађете чланове своје породице, из свих својих поколења и вратите их кући.
Пријатељи, браћо и сестре, свако од нас има своју причу. Док откривамо своју причу, повезујемо се, осећамо припадност, постајемо.
Моје име је Герит Волтер Гонг. Герит је холандско име, Волтер (име мог оца) је америчко име, а Гонг је наравно кинеско презиме.
Стручњаци процењују да је на Земљи живело 70–110 милијарди људи. Можда се само једна особа звала Герит Волтер Гонг.
Свако од нас има своју причу. Волим стихове „the rain on my face and the wind as it rushes by” (киша на мом лицу и ветар док дува).1 Гегам се са пингвинима на Антарктику. Дајем сирочади у Гватемали, деци са улице у Камбоџи, Масаи женама у Афричкој Мари њихову прву личну фотографију.
Чекам у болници док се свако од моје деце рађа – када ми доктор указује помоћ.
Имам поверења у Бога. Верујем да „[ми] јес[мо] да [бисмо] радост имали”,2 да за све под небом постоји време и годишње доба.3
Да ли знате своју причу? Шта значи ваше име? Светска популација је са 1,1 милијарду људи 1820. порасла на скоро 7,8 милијарди 2020.4 Чини се да је 1820. година прекретница у историји. Многи рођени после 1820. имају живе успомене и записе за идентификацију неколико генерација у породици. Можете ли да се сетите посебне, драге успомене са баком и дедом или другим чланом породице?
Колики год да је укупан број појединаца који су живели на земљи, он је коначан, пребројив, једна по једна особа. Ви и ја, сви смо важни.
И молим вас да размислите о овоме: без обзира да ли их познајемо или не, сви смо рођени од мајке и оца. И свака мајка и отац рођени су од мајке и оца.5 По рођењу или по лози усвојитеља, сви смо ми на крају повезани у Божју и у људску породицу.
Рођен 837. године нове ере, мој прадеде 30. коленo, Први Змај Гонг, основао је наше породично село у јужној Кини. Када сам први пут посетио село Гонг, људи су рекли: „Wenhan huilaile” (Герит се вратио”).
Са мајчине стране, наше породично стабло живих рођака укључује на хиљаде породичних имена, и нека која тек треба открити.6 Свако од нас има чланове шире породице са којом се можемо повезати. Ако мислите да је ваша даља прабаба завршила све ваше породично родословље, пронађите своје ближе и даље рођаке. Повежите породична имена по сећању живих сродника са 10 милијарди имена која се могу претраживати онлајн у FamilySearch-у сада, и са 1,3 милијарде појединаца у Family Tree (Породичном стаблу) FamilySearch-a.7
Замолите пријатеље или породицу да нацртају стабло живих особа. Као што je председник Расел М. Нелсон поучио, живо дрвеће има корење и гране.8 Било да сте прва или десета позната генерација, повежите јуче са сутра. Повежите корење и гране у свом живом породичном стаблу.9
Питање: „Одакле си?” односи се на лозу, родно место, домовину. Глобално, 25 одсто нас води порекло из Кине, 23 одсто из Индије, 17 одсто из других делова Азије и Пацифика, 18 одсто из Европе, 10 одсто из Африке и 7 одсто из Америке.10
Питање: „Одакле си?” такође нас позива да откријемо свој божански идентитет и духовну сврху у животу.
Свако од нас има своју причу
Породица коју познајем повезала је пет генерација фамилије када je посетилa свој стари дом у Винипегу у Канади. Тамо је деда испричао својим унуцима о дану када су двојица мисионара (назвао их је анђелима са неба) донела обновљено Јеванђеље Исуса Христа, заувек променивши њихову породицу.
Једна мајка коју познајем позвала је своју децу и њихове рођаке да питају своју прабаку о искуствима из детињства. Прабакине авантуре и животне лекције сада су драгоцена породична књига која уједињује генерације.
Младић кога познајем саставља „Татин дневник”. Пре доста година, аутомобил је ударио и усмртио његовог оца. И да би упознао свог оца, овај храбри младић чува успомене из детињства и приче које је сазнао од породице и пријатеља.
На питање шта је најважније у животу, већина људи породицу ставља на прво место.11 У њу спадају живи и преминули чланови породице. Наравно, када умремо, не престајемо да постојимо. Настављамо да живимо са друге стране вела.
Будући да су и даље живи, наши преци заслужују да их се сећамо.12 Памтимо своје наслеђе захваљујући усменом предању, племенским записима и породичним причама, успоменама или местима сећања, и прославама са фотографијама, храном или предметима који нас подсећају на вољене.
Размишљајте о месту на коме живите – зар није дивно како ваша земља и заједница памте и поштују претке, породицу, друге који су служили и жртвовали се? На пример, у знак сећања на јесењу жетву у Јужном Моултону, у Девонширу, у Енглеској, сестра Гонг и ја смо желели да пронађемо малу цркву и заједницу у којој су живеле генерације наших предака из Баудена. Одајемо почаст нашим прецима тако што отварамо небеса радом на храмском делу и породичној историји13 и тако што постајемо везивна карика 14 у ланцу наших генерација.15
У овом добу, у коме преовладава став „Најважнији/најважнија сам ја”, друштва имају користи када се генерације повезују на значајан начин. Потребни су нам корени да бисмо имали крила – стварни односи, значајно служење, живот изван лажног сјаја на друштвеним мрежама.
Повезивање са нашим прецима може променити наше животе на изненађујуће начине. Из њихових искушења и достигнућа црпимо веру и снагу.16 Из њихове љубави и жртава учимо да праштамо и идемо напред. Наша деца постају отпорна. Добијамо заштиту и моћ. Везе са прецима увећавају породичну блискост, захвалност, чуда. Такве везе могу донети помоћ са друге стране вела.
Као што радости долазе у породице, тако и туге. Нико није савршен, па тако ни породица. Када нас не воле, негују и штите они који би требало, осећамо се напуштено, посрамљено, повређено. Породица може постати шупља шкољка. Ипак, уз помоћ са неба, можемо схватити своју породицу и помирити се једни са другима.17
Понекад нам непоколебљива посвећеност очувању породичних односа помаже да постигнемо тешке ствари. У неким случајевима заједница постаје породица. Изванредна млада жена, чија се проблематична породица често селила, налазила је цркву пуну љубави где год је била да прими негу и пронађе своје место. Генетика и породичне црте утичу, али нас не одређују.
Бог жели да наше породице буду срећне и да трају вечно. Вечно је предуго ако једни друге чинимо несрећнима. Срећа је прекратка ако драгоцене везе престану са овим животом. Кроз свете завете, Исус Христ нуди своју љубав, моћ и благодат да нас промене18 и исцеле наше односе. Несебична храмска служба за драге особе чини помирење нашег Спаситеља стварним за њих и нас. Посвећени, можемо се вратити кући у Божје присуство као вечно уједињене породице.19
Свака наша прича је путовање које је још увек у току, док откривамо, стварамо и постајемо неко захваљујући незамисливим могућностима.
Пророк Џозеф Смит је рекао: „Некима се може чинити да је ово о чему причамо смело учење – моћ којом се бележи или свезује на земљи и свезује на небу.”20 Тај однос који стварамо овде, може постојати са вечном славом тамо.21 Заиста, „ми без [чланова своје породице] не можемо постати савршени, нити би они без нас могли постати савршени”, то јест, у „цело и потпуно и савршено уједињење”.22
Шта ми сада можемо учинити?
Прво, замислите да се ваш лик пресликава напред-назад између два огледала вечности. У једном правцу, замислите себе као ћерку, унуку, праунуку; у другом смеру, насмејте се себи као тетка, мајка, бака. Како време лети! У сваком тренутку и улози, приметите ко је са вама. Сакупите њихове фотографије и приче; обелоданите њихова сећања. Забележите њихова имена, искуства, кључне датуме. Они су ваша породица – породица коју имате и породица коју желите.
Док обављате храмске обреде за чланове породице, дух Илије пророка, „објава Светог Духа који сведочи о божанској природи породице”,23 спојиће у љубави срца ваших очева, мајки и деце.24
Друго, нека авантура трагања за породичном историјом буде сврсисходна и спонтана. Позовите своју баку. Погледајте дубоко у очи те нове бебе. Одвојите време – откривајте вечност – у свакој фази свог путовања. Сазнајте и прихватите са захвалношћу и поштењем своје породично наслеђе. Славите и постаните позитивни и, где је потребно, понизно чините све да не пренесете негативно. Нека добре ствари почну са вама.
Треће, посетите FamilySearch.org. Преузмите доступне мобилне апликације. Бесплатне су и забавне. Откријте, повежите се, осетите припадност. Погледајте на који начин сте повезани са људима у просторији; како је лако и корисно додати имена свом живом породичном стаблу, пронаћи и благословити своје корење и гране.
Четврто, помозите да се чланови породице заувек уједине. Сетите се какав је састав душа на небу. Много их је више на другој страни вела него на овој. Како нам је све више храмова све ближе, имамо повластицу да онима који чекају на храмске обреде понудимо прилику да их приме.
Обећање за Васкрс и увек је да, преко Исуса Христа, и захваљујући Њему можемо постати актери наше најбоље приче, а наше породице могу постати срећне и вечне. У свим нашим поколењима, Исус Христ исцељује сломљена срца, избавља заробљене, ослобађа оне који су мучени.25 Завет припадности Богу и једних другима26 укључује сазнање да ће се наш дух и тело поново ујединити у време васкрсења и да се наши најдрагоценији односи могу наставити после смрти у потпуној радости.27
Свако од нас има своју причу. Дођите да откријете своју. Дођите да нађете свој глас, своју песму, свој склад у Њему. То је управо сврха због које је Бог створио небо и земљу и видео да су добри.28
Величајте Божји план среће, помирење Исуса Христа, сталну обнову у Његовом Јеванђељу и Цркви. Молим вас дођите да пронађете чланове своје породице, из свих својих поколења и вратите их кући. У посвећено и свето име Исуса Христа, амен.