Не бој се, само веруј!
Започните своју потрагу за срећом тако што ћете прихватити обиље које смо већ примили од даваоца сваког доброг дара.
Своје напомене данас упућујем младима у Цркви, значи свима који су старосне доби председника Расела М. Нелсона или млађима. Ретко користим визуелне елементе, али не могу да одолим да не поделим овај.
Oвај cri de couer (срчани протест) долази од моје oсмогодишње пријатељице Марин Арнолд, написан када је имала седам година. Превешћу вам њен рано реформисани египатски:
Драги бискупе
генерална кофренција
је била досадна зашто
Да ли ромамо да
То радимо? кажи зашто
Поштовења, Марин
Aрнолд.1
Марин, говор који ћу одржати ће те несумњиво поново разочарати. Али када се будеш жалила свом бискупу, важно је да му напоменеш да се зовем „Кирон. Старешина Патрик Кирон.”
Скоро две године, пандемија библијских размера захватила је нашу планету, и док је та пошаст зауставила скоро све на друштвеном плану, очигледно није зауставила бруталност, насиље и окрутну агресију на политичком плану – на националном или међународном плану. Као да то није довољно, и даље се суочавамо са дугогодишњим друштвеним и културним изазовима, од економског лишавања преко скрнављења животне средине до расне неједнакости и још много тога.
Овако јаки ветрови и мрачни дани могу обесхрабрити младе међу нама, оне од којих очекујемо оптимизам и ентузијазам у погледу сутрашњице наших живота. Речено је да је „моћ младости заједничко богатство за цео свет. Млади… су лица наше… будућности”.2 Штавише, наша деца су повереници у чије руке ћемо предати судбину ове Цркве.
С обзиром на наше данашње време, разумљиво је да идеализам младих мало јењава. Др Лори Сантос, професорка на Универзитету Јејл, недавно је организовала предавање под називом Психологија и добар живот. „Прве године предавања, пријавила се скоро [једна четвртина] [целе] студентске групе.”3 Преко 64 милиона људи тада је посетило њен подкаст. Пишући о овом феномену, један новинар је приметио како је болно видети толико бистрих, младих студената – и одраслих – како очајнички „траже нешто што су изгубили” или, још горе, жуде за нечим што никада нису имали.4
Моја данашња молба нашој омладини, и вама родитељима и одраслима који их саветујете, јесте да започнете своју потрагу за срећом, прихватајући обиље коју смо већ примили од дародавца сваког доброг дара.5 Управо у тренутку када многи у свету постављају дубока питања душе, ми треба да одговоримо „добром вешћу”6 о Јеванђељу Исуса Христа. Црква Исуса Христа светаца последњих дана, која уздиже мисију и поруку Спаситеља света, нуди најзначајнији начин да се проналази и чини добро у време овакве потребе.
Председник Расел М. Нелсон је рекао да ова генерација младих поседује способност да има „више утицаја [за добро] на свет од било које претходне генерације”.7 Од свих људи, ми смо ти који треба да „пева[мо] песму о откупљујућој љубави”,8 али за то је потребна дисциплина – „учеништво”, ако хоћете – она врста која штити од негативних ставова и разорних навика које би нас одвукле од онога што је пресудно док се трудимо да певамо ту песму о вечном спасењу.
Чак и кад остајемо на „сунчаној страни улице”,9 с времена на време наиђемо на тог човека који је одлучан да пронађе нешто мрачно и туробно у свему. Знате његов мото: „Увек је најмрачније пре него што настане потпуни мрак.” Каква злоћудна визија и какво бедно постојање! Да, можда понекад желимо да побегнемо са места где смо, али свакако никада не треба да бежимо од онога што јесмо – деца живог Бога који нас воли, који је увек спреман да нам опрости и који нас никада, никада неће напустити. Ви сте Његова најдрагоценија имовина. Ви сте Његово дете, коме је дао пророке и обећања, духовне дарове и откривења, чуда и поруке, и анђеле са обе стране вела.10
Такође, дао вам је Цркву која јача породице у смртном животу и повезује их за вечност. Она има више од 31 хиљаду одељења и огранака, где се људи окупљају, певају, посте и моле се једни за друге и дају своја средства сиромашнима. Ово је место где се свакој особи зна име, води рачуна о њој и послужује јој се, и где пријатељи и комшије добровољно служе једни другима у позивима, који се крећу од свештеничког рада до старатељске дужности. Младе пунолетне особе служе мисију о свом трошку, без икаквог утицаја на то где ће служити, а млади и стари чланови одлазе у храмове да врше свете обреде, неопходне за повезивање људске породице – одважна активност у тако подељеном свету, али активност која проглашава да је таква подела само привремена. Ово су само неки од разлога које наводимо за „[н]аше надање”.11
Наравно, у данашње време, сваки ученик Исуса Христа се суочава са изузетно тешким питањима. Вође ове Цркве посвећују своје животе тражењу Господњег вођства у решавању тих изазова. Ако неки нису решени на задовољство свих, можда они представљају део крста за који је Исус рекао да ћемо морати да узмемо да бисмо Га следили.12 Управо зато што ће бити мрачних дана и тешких питања Бог је обећао да ће из облака дању и из стуба огњеног ноћу водити пророке, дати гвоздену шипку, отворити уска врата која воде на тесну стазу, и изнад свега дати нам моћ да завршимо пут.13
Стог, молим вас да останете до краја гозбе чак и ако нисте љубитељи броколија. Уживајте у Његовом светлу и позајмите своју свећу за ово дело.14 У праву су они у Школици: Исус заиста „[жели] да будете сунчев зрак”.15
Када је јеврејски вођа, Јаир, замолио Исуса да излечи његову дванаестогодишњу ћерку која је лежала на самрти код куће, околна гомила је толико дуго спутавала Спаситеља да је убрзо дошао слуга и рекао овом забринутом оцу: „Умре кћи твоја, не труди учитеља.”
„А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће.”16
И оживела је! А и ви ћете. „Не бој се, само веруј.”
Пошто је свако од вас у овој публици драгоцен Богу и овој Цркви, завршавам овом посебном апостолском изјавом. Пре него што сте уопште примили дар Светог Духа, имали сте у својој души усађено Светло Христово,17 ону „светлост која је у свему, која даје живот свему”,18 и утицај је на добро у срцима свих људи који су икада живели или ће икада живети. То светло вам је дато да вас заштити и поучи. Једна од његових централних порука је да је живот најдрагоценији од свих дарова, дар који се добија вечно само кроз помирење Господа Исуса Христа. Као Светло и Живот света,19 Јединорођени Син Божји је дошао да нас оживи победивши смрт.
Морамо се у потпуности посветити том дару живота и јурити у помоћ онима који су у опасности да се одрекну овог светог дара. Вође, саветници, пријатељи, породица – пазите на знаке депресије, очаја или било чега што наговештава самоповређивање. Понудите своју помоћ. Слушајте. Интервенишите на неки начин, ако је потребно.
За било коју нашу младу особу која пати, без обзира на ваше бриге или тешкоће, смрт услед самоубиства очигледно није одговор. Неће ублажити бол који осећате или сматрате да га изазивате. У свету у коме је тако очајнички потребно свако светло које може да се добије, молим вас не умањујте вечно светло које је Бог уградио у вашу душу пре постанка овог света. Разговарајте са неким. Тражите помоћ. Не уништавајте живот за који је Христ дао свој живот да би га сачувао. Можете да поднесете борбе овог смртног живота јер ћемо вам ми помоћи да их поднесете. Јачи сте него што мислите. Помоћ је доступна, од других, а посебно од Бога. Вољени сте, цењени и потребни. Потребни сте нам! „Не бој се, само веруј.”
Неко ко се суочио са много тежим околностима од вас и мене, једном је повикао: „Напред [моји вољени млади пријатељи]. Храбро… и напред, напред у победу! Нека вам се срца радују, и буду веома весела.”20 Имамо чему да се радујемо. Имамо једни друге, и имамо Њега. Немојте нам ускратити прилику да вас имамо, молим вас! У посвећено и свето име Господа Исуса Христа, нашег Учитеља, амен.