Обраћење вољи Божјој
Наше лично обраћење укључује одговорност да делимо Јеванђеље Исуса Христа са светом.
Захвалан сам на снажном пророчком позиву председника Расела М. Нелсона, на мисионарску службу и на данашњим надахњујућим мисионарским порукама председника М. Расела Баларда и старешине Маркоса А. Аидукаитиса.
Мисионарски задатак у Великој Британији крајем прошле године омогућио ми је да размислим о драгоценим духовним догађајима који су били темељ моје одлуке да служим као мисионар.1 Када сам имао 15 година, мој вољени старији брат, Џо, имао је 20 година – тада је то био узраст за служење мисије. У Сједињеним Америчким Државама, због корејског сукоба, врло мало њих је могло да служи. Из сваког одељења могао је бити позван само по један мисионар годишње.2 Било је изненађење када је наш бискуп замолио Џоа да истражи ову могућност са нашим оцем. Џо је припремао пријаве за медицински факултет. Наш отац, који није био активан у Цркви, направио је финансијске припреме да би му помогао и није био за то да Џо иде на мисију. Тата је је предложио да би Џо могао да више допринесе одласком на медицински факултет. То је био велики проблем у нашој породици.
У изванредном разговору са мојим мудрим и узорним старијим братом, закључили смо да његова одлука о томе да ли да служи мисију и одложи школовање зависи од три питања: (1) Да ли је Исус Христ божанске природе? (2) Да ли је Мормонова књига Божја реч? и (3) Да ли је Џозеф Смит пророк обнове? Ако би одговор на ова питања био потврдан, било је јасно да би Џо могао да више допринесе проношењем Јеванђеља Исуса Христа свету него да раније постане лекар.3
Те ноћи сам се молио усрдно и са правом намером. Дух ми је, на непорециво моћан начин, потврдио да су одговори на ова три питања потврдна. То је био значајан догађај за мене. Схватио сам да ће свака одлука коју будем доносио до краја живота бити под утицајем ових истина. Такође сам знао да ћу служити мисију ако ми се пружи прилика. Током живота служења и духовних искустава, схватио сам да је истинско обраћење резултат свесног прихватања Божје воље и да нас у нашем деловању може водити Свети Дух.
Већ сам имао сведочанство о божанској природи Исуса Христа као Спаситеља света. Те ноћи сам примио духовно сведочанство о Мормоновој књизи4 и о пророку Џозефу Смиту.
Џозеф Смит је био оруђе у Господњим рукама
Ваше сведочанство ће бити ојачано када у срцу будете знали кроз своје молитве да је пророк Џозеф Смит био оруђе у Господњим рукама. Током протеклих осам година, један од мојих задатака у Дванаесторици апостола био је да прегледам и прочитам све изузетне радове и документе Џозефа Смита и истраживања која су довела до објављивања томова дела Свеци.5 Моје сведочанство о пророку Џозефу Смиту и дивљење према њему су у великој мери били ојачани и побољшани након што сам прочитао надахњујуће појединости из његовог живота и унапред одређене пророчке службе.
Џозефов превод Мормонове књиге даром и моћу од Бога био је темељ за обнову6 Мормонова књига је интерно доследна, лепо написана и садржи одговоре на важна животна питања. Она је још једно сведочанство о Исусу Христу. Сведочим да је Џозеф Смит био праведан, пун вере и оруђе у Господњим рукама у објављивању Мормонове књиге.
Откривења и догађаји забележени у Учењу и заветима пружају кључеве, обреде и завете неопходне за спасење и узвишење. Она излажу не само оно што је неопходно за успостављање Цркве него и дају узвишена учења која нам омогућавају да разумемо сврху живота и дају нам вечну перспективу.
Један од бројних примера пророчке улоге Џозефа Смита налази се у 76. одсеку Учења и завета. То је јасан запис о визији са неба, која укључује царства славе, коју су пророк Џозеф и Сидни Ригдон били благословени да приме 16. фебруара 1832. У то време, велика већина цркава је учила да Спаситељево помирење неће обезбедити спасење већине људи. Веровало се да ће мало људи бити спасено, а огромна већина ће бити осуђена на пакао и проклетство, укључујући бескрајно „мучење најстрашнијег и неописивог интензитета”.7
Откривење садржано у 76. одсеку пружа величанствену визију степена славе, где је огромна већина деце Небеског Оца која су била храбра у свом предсмртничком постојању темељно благословена после коначног суда.8 Визија о три степена славе, од којих најниже „превазилази свако разумевање”,9 директно је побијање тада истакнутог, али погрешног учења да ће већина бити осуђена на пакао и проклетство.
Када схватите да је Џозеф Смит имао само 26 година, имао је ограничено образовање и мало је, или нимало, познавао класичне језике са којих је преведена Библија, он је заиста био оруђе у Господњим рукама. У 17. стиху 76. одсека, био је надахнут да употреби реч неправедних уместо проклетство која је коришћена у Јеванђељу по Јовану.10
Занимљиво је да је 45 година касније, вођа англиканске цркве и академски акредитовани класични теолог,11 Фредерик В. Фарар, који је годинама писао Живот Христов12 тврдио да је дефиниција проклетства у верзији Библије краља Џејмса била резултат грешака у преводу са хебрејског и грчког на енглески.13
У наше време многи су усвојили концепт да грех не би требало да има последица. Они подржавају безусловно одобравање греха без покајања. Наша откривена учења не само да побијају идеју да би већина људи била осуђена на пакао и проклетство него и утврђује да је лично покајање неопходан предуслов за учествовање у Спаситељевом помирењу и наслеђивање целестијалног царства.14 Сведочим да је Џозеф Смит заиста био оруђе у Господњим рукама у спровођењу обнове Његовог Јеванђеља!
Због обнове Јеванђеља Исуса Христа, разумемо важност и покајања и „дела праведности”.15 Разумемо огроман значај Спаситељевог помирења и Његових спасоносних обреда и завета, укључујући и оне који се обављају у храму.
„Дела праведности” долазе од обраћења и она су плодови. Истинско обраћење се остварује свесним прихватањем и посвећеношћу да се следи Божја воља.16 Гозба последица и благослова који произилазе из обраћења су истински и трајни мир и лична гаранција коначне среће17 упркос олујама овог живота.
Обраћење у Спаситеља мења природног човека у посвећену, наново рођену, очишћену личност – ново створење у Христу Исусу.18
Многи су одвојени од истине јер не знају где да је потраже
Које су обавезе које произилазе из обраћења? У затвору у Либертију, пророк Џозеф је приметио да су многи „одвојени од истине само зато што не знају где да је потраже”.19
У Господњем предговору у Учењу и заветима, изнета је обимна изјава о Господњој намери за нас. Oн је рекао: „Стога, ја Господ, знајући за невољу која ће сићи на становнике земље, позвах слугу свога Џозефа Смита мл. и говорах му са неба и дадох му заповести.” Он даље упућује: „Да би пунину јеванђеља могли проглашавати слаби и прости све до краја света, и пред царевима и владарима”.20 То укључује пуновремене мисионаре. Укључује сваког од нас. То би требало да буде фокус попут ласера за све који су благословени обраћењем вољи Божјој. Спаситељ нас милостиво позива да будемо Његов глас и Његове руке.21 Спаситељева љубав биће светло које нас води. Спаситељ је поучио своје ученике: „Идите, дакле, и научите све народе.”22 А Џозефу Смиту је рекао: „Проповедајте моје јеванђеље сваком створењу које га није примило.”23
Недељу дана након посвећења храма у Киртланду, 3. априла 1836. године, што је била Васкршња недеља, а такође и Пасха, Господ се појавио у величанственој визији Џозефу и Оливеру Каудерију. Господ је прихватио храм и рекао: „То је почетак благослова који ће се излити на главе народа мога.”24
По завршетку ове визије, указао се Мојсије „и повери… кључеве сакупљања Израела са четири краја земаљска, и извођења десет племена из земље на северу.”25
Председник Расел М. Нелсон, наш вољени пророк данас који држи ове исте кључеве, поучио је овог јутра: „Ви младићи сте резервисани за ово време када се одржава обећано сабирање Израела. Док служите мисије, играте кључну улогу у овом догађају без преседана!”26
Да бисмо следили Спаситељев налог да делимо Јеванђеље како бисмо постали део онога што јесмо, потребно је да се обратимо вољи Божјој; треба да волимо своје ближње, делимо обновљено јеванђеље Исуса Христа и позивамо све да дођу и виде. Као чланови Цркве, ценимо одговор пророка Џозефа Џону Вентворту, уреднику часописа Chicago Democrat, 1842. Тражио је информације о Цркви. Џозеф је завршио свој одговор користећи „Стандард истине” као предговор за тринаест Чланака вере. Стандард сажето преноси оно што мора да се постигне:
„Ниједна непосвећена рука не може зауставити напредовање дела; прогони могу беснети, руље се могу удруживати, војске се могу сакупљати, клевете ширити, али истина Божја ће одважно, племенито и независно напредовати све док не преплави сваки континент, сваку климу, сваку земљу и не одјекне у сваком уху све док се сврха Божја не испуни и Велики Јахве не каже: дело је завршено.”27
То је био јасан позив за генерације светаца последњих дана, посебно мисионара. У духу Стандарда истине, захвални смо што су усред светске пандемије верни мисионари делили Јеванђеље. Мисионари, волимо вас! Господ тражи од сваког од нас да делимо Његово Јеванђеље речју и делом. Наше лично обраћење укључује одговорност да делимо Јеванђеље Исуса Христа са светом.
Благослови дељења Јеванђеља укључују прихватање воље Божје у већој мери и допуштање Богу да превлада у нашим животима.28 Благосиљамо друге да доживе „моћну промену” срца.29 Постоји заиста вечна радост у помагању да се душе приведу Христу.30 Рад на обраћењу себе и других је племенит задатак.30 Тако сведочим у име Исуса Христа, амен.