Уздигни срце своје и радуј се
Рођени смо у ово време за божанску сврху, сабирање Израела.
Обраћајући се Томасу Б. Маршу, новом обраћенику, Господ је, изражавајући охрабрење, рекао: „Уздигни срце своје и радуј се, јер час мисије твоје дође” (Учење и завети 31:3).
Верујем да овај позив може послужити као надахнуће за све чланове Цркве. На крају, свако од нас је примио од нашег Небеског Оца мисију сабирања Израела са обе стране вела.
„То сабирање”, рекао је председник Расел М. Нелсон, „је најважнија ствар која се данас дешава на земљи. Ништа друго се не може поредити по величини, ништа друго се не може поредити по важности, ништа друго се не може поредити по величанствености”.1
Свакако, у свету има много важних ствари. Немогуће их је све именовати. Али зар не бисте желели да учествујете у великом делу које вам је на дохват руке и где је ваш допринос веома значајан? Сабирање је вечно важно за све. Људи свих узраста могу учествовати у овом делу, без обзира на околности и места где живе. Не постоји друго дело на свету које би укључивало више људи.
Обраћајући се посебно младима, председник Нелсон је рекао: „Наш Небески Отац је сачувао многе своје најплеменитије духове – можда… свој најбољи тим – за ову завршну фазу. Ти племенити духови – ти најбољи играчи, ти хероји – сте ви!”2
Да, били сте припремљени пре овог живота и рођени сада да учествујете у великом делу сабирања Израела, са обе стране вела у овим последњим данима (видети Учење и завети 138:53–56).
Зашто је то дело тако важно? Зато што „вредност душа је велика у очима Божjим” (Учење и завети 18:10). И зато што „ко год у [Исуса Христа] поверује и крсти се, тај ће бити спашен; и … баштинити царство Божје” (3. Нефи 11:33). Штавише, онима који приме Његове обреде и држе Његове заповести ће „бити дато све што има Отац” (Учење и завети 84:38). Осим тога, „посленика [је] мало” (Лука 10:2).
Само у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана налазимо моћ, власт и начин да понудимо такав благослов другима, било живима или мртвима.
Председник Нелсон је рекао: „Сваки пут када учините нешто што помогне некоме са било које стране вела – правите корак ка склапању завета са Богом и примању њихових основних крсних и храмских обреда, помажете у сабирању Израела. Једноставно је”.3
Иако постоји много начина да се помогне у сабирању, желео бих да говорим посебно о једном: служењу пуновремене мисије. За многе од вас то ће значити, бити мисионари који поучавају. За многе друге, то ће значити да буду сервисни мисионари. Али свет покушава да одврати младе од ове најсветије одговорности користећи страх и несигурност.
Неке друге сметње могу бити искуство са пандемијом, напуштање доброг посла, одлагање образовања или посебно романтично интересовање за некога. Свако ће имати свој скуп изазова. Такве сметње могу настати управо у време упуштања у службу Господу, а избори који се касније чине очигледним нису увек тако лаки у том тренутку.
Из искуства познајем узнемирен ум тако младе особе. Када сам се ја спремао за мисију, неке изненађујуће силе су покушале да ме обесхрабре. Једна је била мој зубар. Када је схватио да бих могао да будем мисионар, покушао је да ме одврати од служења. Нисам ни најмање слутио да је мој зубар против Цркве.
И прекид мог школовања је био компликован. Када сам тражио двогодишње одсуство са факултета, обавештен сам да то није могуће. Изгубићу место на факултету ако се не вратим после годину дана. У Бразилу је ово било озбиљно јер је једини критеријум за упис на универзитетски програм био веома тежак и такмичарски испит.
Након понављаног инсистирања, невољно сам обавештен да након годину дана одсуства могу да поднесем захтев за изузеће по ванредним основама. Може и не мора бити одобрено. Био сам ужаснут идејом да поново полажем тај тежак пријемни испит после две године одсуствовања са студија.
Такође сам био посебно заинтересован за једну девојку. Неколико мојих пријатеља је делило исто интересовање. Помислио сам: „Ако одем на мисију, ризикујем”.
Али Господ, Исус Христ, је био моје велико надахнуће да се не плашим будућности док сам се трудио да му служим свим срцем.
И Он је имао мисију коју је требало испунити. Својим речима, Он је објаснио: „Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла” (Joван 6:38). И да ли је Његова мисија била лака? Наравно да не. Његова патња, која је била суштински део Његове мисије, учинила је да Он, „и то Бог, највећи од свих, [дрхти] од бола, и [крвари] из сваке поре, да [трпи] и телом и духом – и [пожели] да не [мора] да [попије] горку чашу, и да [устукне] –
Ипак, нека је слава Оцу, [Он попи] и [сврши] припрему своју зарад деце човечје” (Учење и завети 19:18–19).
Служење пуновремене мисије може нам изгледати тешко. Можда захтева да се на тренутак одрекнемо важних ствари. Господ то свакако зна и увек ће бити уз нас.
У ствари, у својој поруци мисионарима у приручнику Проповедај моје Јеванђеље, Прво председништво обећава: „Господ ће вас наградити и богато благословити док Му понизно и са молитвом служите.”4 Истина је да су сва Божја деца благословена, на овај или онај начин, али постоји разлика између бити благословен и бити обилно благословен у Његовој служби.
Сећате се изазова са којима сам мислио да сам се суочио пре своје мисије? Мој зубар? Нашао сам другог. Мој факултет? За мене су направили изузетак. Сећате се оне младе жене? Удала се за једног од мојих добрих пријатеља.
Али Бог ме је заиста богато благословио. И научио сам да Господњи благослови могу доћи на другачије начине од онога што очекујемо. На крају крајева, Његове мисли нису наше мисли (видети Исаија 55:8–9).
Међу многим богатим благословима које ми је дао јер сам му служио као пуновремени мисионар су већа вера у Исуса Христа и Његово помирење и јаче знање и сведочанство о Његовим учењима, тако да ме не може лако поколебати „сваки ветар науке” (Eфесцима 4:14). Изгубио сам страх од поучавања. Увећала се моја способност да се суочим са изазовима са оптимизмом. Посматрањем појединаца и породица које сам упознао или поучавао као мисионар, научио сам да су Божја учења истинита када Он каже да грех не доноси праву срећу и да нам послушност Божјим заповестима помаже да напредујемо и у световном и духовном погледу (видети Moсија 2:41; Aлма 41:10). И лично сам научио да је Бог Бог чуда (видети Moрмон 9).
Све ово је било кључно у мојој припреми за живот одрасле особе, укључујући могући брак и родитељство, црквену службу и професионални живот, и живот у друштвеној заједници.
После своје мисије, имао сам користи од своје увећане храбрости да се представим као верни следбеник Исуса Христа и Његове Цркве у свим околностима и међу свим људима, чак и да делим Јеванђеље са прелепом женом која ће постати моја врла, мудра, забавна и вољена вечна сапутница, сунце мог живота.
Да, Бог ме је богато благословио, далеко изнад онога што сам замишљао, као што ће и све оне који му „понизно и са молитвом служе”. Вечно сам захвалан Богу за Његову доброту.
Моја мисија је у потпуности обликовала мој живот. Научио сам да је вредно труда веровати у Бога, веровати у Његову мудрост и милост и у Његова обећања. На крају, Он је наш Отац, и без икакве сумње, жели најбоље за нас.
Драга омладино широм света, упућујем исти позив који је наш пророк, председник Нелсон, упутио свима вама „да се пријавите за Господњи омладински батаљон, да помогнете у сабирању Израела”. Председник Нелсон је рекао:
„Не постоји ништа што има већи значај. Апсолутно ништа.
То сабирање значи све за вас. То је мисија због које сте послати на земљу.”5
Рођени смо у ово време за божанску сврху, сабирање Израела. Када служимо као пуновремени мисионари, понекад ћемо имати изазова, али сâм Господ је наш велики пример и водич у таквим околностима. Он разуме шта је тешка мисија. Уз Његову помоћ можемо све. Он ће бити уз нас (видети Учење и завети 84:88), и обилно ће нас благосиљати док Му понизно служимо.
Из свих ових разлога, нисам изненађен што је Господ рекао Томасу Б. Маршу и свима нама: „Уздигни срце своје и радуј се, јер час мисије твоје дође.” У име Исуса Христа, амен.