Храбро учеништво у последњим данима
Будимо сигурни, не помирљиви, храбри, не бојажљиви, верни, не уплашени, док држимо Господње светло у овим последњим данима.
Морална слобода избора је Божји драгоцени дар сваком од Његове деце.1 Ми смо „слободни да одабер[емо] слободу и вечни живот, по великом Посреднику свих људи, или да одабер[емо] ропство и смрт, по ропству и моћи ђаволовој.”2 Бог нас неће натерати да чинимо добро, а ђаво нас не моженатерати да чинимо зло.3 Иако неки могу помислити да је смртност борба између Бога и противника, реч је од Спаситеља „а Сотона је ућуткан и прогнан… Тестира се [наша] снага – не Божја.”4
На крају ћемо пожњети оно што смо посејали својим изборима током живота.5 Дакле, шта збир наших мисли, жеља, речи и дела говори о нашој љубави према Спаситељу, Његовим изабраним слугама и Његовој обновљеној Цркви? Да ли нам наши крсни, свештенички и храмски завети значе више од хвале света или броја „лајкова” на друштвеним мрежама? Да ли је наша љубав према Господу и Његовим заповестима јача од наше љубави према нечему или некоме у овом животу?
Противник и његови следбеници су увек настојали да униште дела Христова и Његових пророка. Спаситељеве заповести, ако се не поштују у потпуности, постале су бесмислене за многе у данашњем свету. Божји гласници који поучавају „незгодне” истине често бивају одбачени. Чак је и сам Спаситељ назван је „изјелицом и пијаницом”,6 оптужен да ремети расположење јавности и изазива поделе. Слабе и покорне душе су „начини[ле] веће како би га ухватили у речи”7 а против Његове „јерес[и]” раних хришћана „говорило се… „свуда.”8
Спаситељ и Његови рани следбеници суочавали су се са озбиљним унутрашњим и спољашњим противљењем, и ми доживљавамо исто. Данас је готово немогуће храбро живети по својој вери, а да повремено не привучемо неколико стварних и виртуелних прстију ниподаштавања од стране света. Самоуверено слеђење Спаситеља доноси награду, али понекад се можемо наћи на нишану оних који заступају филозофију „једите, пијте и веселите се”,9 где су вера у Христа, послушност и покајање замењени илузијом да ће Бог оправдати мали грех јер нас толико воли.
Говорећи „гласом [својим] или гласом слугу [својих]”,10 зар Спаситељ није рекао за наше дане да ће „доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама купити себи учитеље, и да ће многи одврати[ти] уши од истине, и окренуће се ка гаталицама”?11 Зар није жалио што „залуду [Га] поштују учећи наукама и заповестима људским”?12 Зар није упозорио да „између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом”?13Није ли Он предвидео да ће се „зло [звати] добро, а добро зло”,14 и да ће „непријатељи човеку поста[ти] домаћи његови”?15
А шта је са нама? Треба ли да смо застрашени или да се бојимо? Да ли своју религију треба да живимо из дубине перископа? Сигурно не! Са вером у Христа не треба да се плашимо увреда људи нити да се плашимо њихових погрда.16 Са Спаситељем на челу и живим пророцима да нас воде и усмеравају, „ко ће на нас”?17 Будимо сигурни, не извињавајући се, храбри, не бојажљиви, верни, не уплашени док држимо Господње светло у овим последњим данима.18
Спаситељ је јасно рекао да „који год призна мене пред људима, признаћу и ја њега пред оцем својим који је на небесима. А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред оцем својим.”19
Сходно томе, иако би неки више волели Бога који не даје заповести, храбро сведочимо речима старешине Д. Тода Кристоферсона да је „Бог који не поставља никакве захтеве једнак Богу који не постоји”.20
Иако би неки радије били избирљиви у заповестима које следе, хајде да са радошћу прихватимо Спаситељев позив да „живи[мо] посвакој речи која излази из уста Божјих”.21
Док многи верују да Господ и Његова Црква одобравају чињење „шта год [наше] срце жели,”22 прогласимо храбро да је погрешно „и[ћи] за множином за зло,”23 јер „гомиле не могу исправити оно што је Бог прогласио погрешним”.24
„О сети се, сети се… како су строге [а ипак ослобађајуће] заповести Божје.”25 Јасно поучавање може се понекад сматрати чином нетолеранције. Покажимо стога с поштовањем да је не само могуће него и суштински важно волети Божје дете које прихвата веровања различита од наших.
Можемо прихватити и поштовати друге без одобравања њихових веровања или поступака који нису у складу са Господњом вољом. Нема потребе да се истина жртвује на олтару пријатности и друштвене пожељности.
Сион и Вавилон су неспојиви. „Нико не може два господара служити.”26 Сетимо се сви Спаситељевог прожимајућег питања: „А што ме зовете: Господе! Господе! а не извршавате што вам говорим?”27
Покажимо своју љубав према Господу свесрдном, добровољном послушношћу.
Ако сматрате да сте заглављени између свог следбеништва и света, запамтите да ваш Спаситељ пун љубави „шаље позив… , јер руке милости су испружене [према вама], и Он каже: Покајте се и примићу вас”.28
Председник Расел М. Нелсон је поучио да ће „Исус Христ извршити нека од својих најмоћнијих дела од сада па до времена када поново дође”.29 Али је, такође, поучио да ће „они који изаберу Господњи пут вероватно подносити прогон”.30 Бити „[достојан] примити срамоту за име [Његово]”31 понекад може бити наша судбина јер „допуштамо Његовом гласу да има предност над било којим другим”.32
„Благо ономе”, рекао је Спаситељ, „који се не саблазни у мене”.33 На другом месту сазнајемо да „велики мир имају они који љубе закон твој, и у њих немаспотицања”.34 Нема! Хајде, дакле, да се запитамо: „Издржавам ли неко време, али када дође до невоље или прогона због речи, да ли сам помало увређен?35 Да ли сам чврсто изграђен на стени Исуса Христа и Његових слугу?”
Морални релативисти заговарају да је истина само друштвена конструкција, да не постоји апсолутни морал. Оно што они заиста говоре јесте да нема греха,36 да „шта год човек да [учини] није злочин”,37 филозофија за коју противник тврди да је поносно ауторство! Чувајмо се стога вукова у овчијој кожи који увек регрутују и „често користе своје интелектуалне резерве да покрију своје [сопствене] пропусте у понашању”.38
Ако заиста желимо да будемо храбри ученици Христови, наћи ћемо начин. У супротном, противник нуди примамљиве алтернативе. Али као верни ученици „не треба да се извињавамо за своја уверења нити да одустајемо од онога за шта знамо да је истина”.39
У закључку, неколико речи о 15 слугу Божјих који седе иза мене. Док они од света „говоре видиоцима: немојте виђати, и пророцима: немојте нам пророковати”, 40 верни ће „бити крунисани благословима одозго, да, и мноштвом заповести, и откривењима у право време”.41
Не изненађује што ови мушкарци често постају громобрани за оне који су незадовољни Божјом речју, како је пророци објављују. Они који не прихватају пророке не схватају да „ниједно пророштво књижевно не [бива] по своме казивању” или резултат човечије воље „него научени [од] светога Духа [говоре сада] свети Божји људи ”.40
Попут Павла, ови Божији људи се „не… [Стиде] сведочанства Господа нашега, и сужњи су његови”43 у смислу да доктрина коју поучавају није њихова, већ Онога који их је позвао. Попут Петра, они „не мо[гу] говорити што виде[ше] и чу[ше]”.44 Сведочим да су Прво председништво и Веће дванаесторице добри и поштени људи који воле Бога и Његову децу и које Он воли. Њихове речи треба да примамо као из Господњих уста, „са свим стрпљењем и вером. Јер ако ово буде[мо] чинили врата [нас] паклена неће надвладати… а Господ Бог ће распршити моћи таме пред [нама]”.45
„Ниједна непосвећена рука не може зауставити дело од напредовања”;46 оно ће тријумфално марширати са вама или без вас или мене, стога „изаберите себи данас коме ћете служити”.47 Немојте да вас завара или уплаши гласна бука непријатеља, која допире из велике и простране зграде. Њихови очајни децибели не одговарају спокојном утицају тихог, тананог гласа на срца скрушена и духове раскајане.
Сведочим да Христ живи, да је Он наш Спаситељ и Откупитељ, и да води своју Цркву преко Првог председништва и Већа дванаесторице апостола, уверавајући нас да нисмо они „кој[е] љуља и заноси сваки ветар науке”.46
„Прави ученици Исуса Христа”, поучавао је председник Нелсон, „спремни су да се истичу, говоре и буду другачији од световних људи. Они су неустрашиви, одани и храбри”.47
Браћо и сестре, ово је право време да будете добри! У свето име Исуса Христа, амен.