Ваша божанска природа и вечна судбина
Позивам вас да усредсредите свој живот на Исуса Христа и подсетите се основних истина у Теми Младих жена.
Драге сестре, хвала вам што сте овде. Част ми је што учествујем на овом заседању жена у оквиру генералне конференције. Такође сам повремено имао повластицу да присуствујем часовима Младих жена. Али дозволите ми да истакнем оно што је очигледно – нисам млад и нисам жена! Међутим, научио сам да се осећам мање неприкладно ако рецитујем тему Младих жена заједно са младим женама. Дубока учења која се поучавају у Теми Младих жена1 важна су за младе жене, али су применљива на све, укључујући и оне од нас који нисмо младе жене.
Тема Младих жена почиње изјавом: „Ја сам вољена ћерка небеских родитеља, божанске природе и вечне судбине.”2 Ова изјава садржи четири важне истине. Прво, ви сте вољене ћерке. Ништа што урадите – или не урадите – не може то променити. Бог вас воли јер сте Његове духовне ћерке. Можда понекад не осећамо Његову љубав, али она је увек ту. Божја љубав је савршена.3 Наша способност да осетимо ту љубав није.
Дух игра кључну улогу у преношењу Божје љубави до нас.4 Ипак, утицај Светог Духа може бити засењен „јаким емоцијама, као што су бес, мржња… [или] страх… попут покушаја да се ужива у благом укусу грожђа док једете халапењо паприку… [Један укус] потпуно надвладава други”.5 Исто тако, понашања која нас удаљавају од Светог Духа, укључујући грех, 6 отежавају нам да приметимо Божју љубав према нама.
Слично томе, наш осећај Божје љубави, између осталог, може бити пригушен тешким околностима и физичком или менталном болешћу. У свим овим случајевима савет вођа или стручњака од поверења често могу бити од користи. Такође, можемо покушати да побољшамо своју пријемчивост за Божју љубав тако што ћемо се запитати: „Да ли је моја љубав према Богу стална или Га волим када ми иде добро, али не толико када ми иде лоше?”
Друга истина је да имамо небеске родитеље, оца и мајку.7 Учење о небеској мајци долази путем откривења и посебно је веровање међу свецима последњих дана. Председник Далин Х. Оукс је објаснио важност ове истине: „Наша теологија почиње од небеских родитеља. Наша највећа тежња је да будемо као они.”8
Врло мало тога је откривено о Мајци на Небу, али оно што знамо сажето је у Gospel Topic који се налази у нашој апликацији Gospel Library (Јеванђеоска библиотека).9 Када прочитате оно што се тамо налази, знаћете све што ја знам о тој теми. Желео бих да знам више. Можда и даље имате питања и желите да пронађете више одговора. Тражење већег разумевања је важан део нашег духовног развоја, али будите опрезни. Разум не може заменити откривење.
Нагађања нас неће довести до већег духовног знања, али могу довести до обмане или одвратити нашу усредсређеност са онога што је откривено.10 На пример, Спаситељ је поучио своје ученике: „Увек [се] молит[е] Оцу у име моје.”11 Ми следимо овај образац и своје поштовање упућујемо нашем Небеском Оцу у име Исуса Христа, и не молимо се Небеској мајци.12
Откако је Бог одредио пророке, они су овлашћени да говоре у Његово име. Али они не износе учења „од себе”13 нити поучавају оно што није откривено. Размислите о речима старозаветног пророка Валама, коме је понуђен мито да би проклео Израелце у корист Моава. Валам је рекао: „Да ми да [цар Моава] кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао преступити речи Господа Бога свог да учиним шта мало или велико.”14 Пророци последњих дана су на сличан начин ограничени. Захтевати откривење од Бога је и осионо и неделотворно. Уместо тога, чекамо на Господа и Његово време да открије своје истине на начине које је Он успоставио.15
Трећа истина у уводном пасусу Теме Младих жена је да имамо „божанску природу”. То је суштина онога ко смо ми. То је духовно „генетски”, наслеђено од наших небеских родитеља,16 и не захтева никакав напор са наше стране. То је наш најважнији идентитет, без обзира на то како другачије одлучимо да себе представимо. Разумевање ове дубоке истине важно је за све, али посебно за појединце који припадају групама које су историјски биле маргинализоване, тлачене или потчињене. Запамтите да се ваш најважнији идентитет односи на вашу божанску природу као Божјег детета.
Четврта истина је да имамо „вечну судбину”. Таква судбина нам неће бити наметнута. После смрти, примићемо оно за шта смо се оспособили и „ужива[ћемо] [само] у ономе што [смо] вољни да прим[имо]”.17 Схватамо да наша вечна судбина зависи од наших избора. За то је потребно склапање и држање светих завета. Тај заветни пут је пут којим долазимо Христу и заснован је на апсолутној истини и вечном, непроменљивом закону. Не можемо креирати сопствени пут и очекивати Божје обећане исходе. Очекивати Његове благослове а не следити вечне законе на којима су засновани18 погрешно је, као што је мишљење да можемо да додирнемо врућу пећ и „одлучимо” да се не опечемо.
Можда знате да сам некада лечио пацијенте са срчаном инсуфицијенцијом. Њихови најбољи резултати су постигнути праћењем утврђених планова лечења заснованих на доказима. Упркос томе што су то знали, неки пацијенти су покушали да договоре другачији план лечења. Рекли су: „Не желим да узимам толико лекова” или „Не желим да се подвргнем толиком броју накнадних тестова”. Наравно, пацијенти су били слободни да доносе сопствене одлуке, али ако би одступили од оптималног плана лечења, њихови резултати би испаштали. Пацијенти са срчаном инсуфицијенцијом не могу да бирају лош третман, а затим да окриве свог кардиолога за лоше исходе.
Исто важи и за нас. Пут који је прописао Небески Отац води до најбољих вечних исхода. Слободни смо да бирамо, али не можемо да бирамо последице непоштовања откривеног пута.19 Господ је рекао: „Оно што крши закон, и не влада се по њему, него настоји да постане закон само себи… не може бити посвећено законом, нити милошћу, правдом или судом.”20 Не можемо да одступимо од курса Небеског Оца и да онда Њега кривимо за лоше исходе.
Други пасус Теме Младих жена гласи: „Као ученица Исуса Христа, трудим се да постанем слична Њему. Тражим лично откривење и делујем по њему, и послужујем другима у Његово свето име.” Можемо развити сведочанство о Исусу Христу деловањем са вером.21 Можемо тражити духовни дар „да зна[мо] да је Исус Христ Син Божји, и да беше распет због греха света”. Или можемо примити дар да верујемо речима оних који знају,22 док не сазнамо сами. Можемо следити Спаситељева учења и помоћи другима да дођу Њему. На тај начин Му се придружујемо у Његовом делу.23
Тема младих жена се наставља: „Стајаћу као сведок Божји увек, у свему и свугде.” Сви чланови Цркве су потребни као сведоци Божји,24 иако су апостоли и чланови свих већа семдесеторице ангажовани као посебни сведоци за Христово име.25 Замислите фудбалску утакмицу у којој само голман штити гол. Без помоћи осталих играча, голман неће моћи адекватно да одбрани гол и тим ће увек губити. Исто тако, сви су потребни у Господњем тиму.26
Последњи пасус Теме Младих жена почиње речима: „Док настојим да се квалификујем за узвишење захвална сам за дар покајања и настојим да будем боља свакога дана.” Због Спаситељеве помирбене жртве, можемо се покајати, учити из својих грешака и не бити осуђени због њих. Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Превише људи покајање сматра казном… Али тај осећај да смо кажњени изазива Сотона. Он покушава да нас спречи да гледамо према Исусу Христу, који стоји раширених руку, са надом и спремношћу да нас исцели, опрости нам, очисти нас, ојача, прочисти и посвети нас.”27
Када се искрено покајемо, не остаје никакав духовни ожиљак, без обзира шта смо урадили, колико је то озбиљно било или колико пута смо поновили.28 Онолико често колико се покајемо и тражимо опроштај са правом намером, може нам бити опроштено.29 Какав изузетан дар нашег Спаситеља, Исуса Христа!30 Свети Дух нас може уверити да нам је опроштено. Када осећамо радост и мир,31 кривица се брише,32 и наш грех нас више не мучи.33
Међутим, чак и после искреног покајања, можемо посрнути. „Посртање” не значи да је покајање било недовољно, већ да једноставно одражава људску слабост. Како је утешно знати да „Господ на слабости гледа другачије него [што гледа] на побуну”. Не треба сумњати у Спаситељеву способност да нам помогне у нашим слабостима, јер „када Господ говори о слабостима увек то чини са милошћу”.34
Тема младих жена се завршава речима: „Са вером, јачаћу свој дом и породицу, склопити и држати свете завете, и примити обреде и благослове светог храма.” Јачање дома и породице може значити ковање прве карике у ланцу верности, ношење наслеђа вере или њено обнављање.35 Без обзира на то, снага долази посредством вере у Исуса Христа и склапања светих завета.
У храму учимо ко смо и где смо били. Римски филозоф Цицерон је рекао: „Бити у незнању о томе шта се догодило пре него што сте рођени значи увек остати као дете.”36 Наравно, мислио је на световну историју, али његово оштроумно запажање се може проширити. Живимо као вечна деца ако нисмо упознати са вечном перспективом која се стиче у храмовима. У њима узрастамо у Господу, примамо Светог Духа у потпуности,37 и постајемо потпуније посвећени Спаситељеви ученици.38 Док држимо своје завете, примамо Божју моћ у своје животе.39
Позивам вас да усредсредите свој живот на Исуса Христа и подсетите се основних истина у Теми Младих жена. Ако сте вољни, Свети Дух ће вас водити. Наш Небески Отац жели да постанете Његов наследник и да примите све што Он има.40 Не може вам понудити више од тога. Не може вам обећати више од тога. Он вас воли више него што знате и жели да будете срећни у овом и будућем животу. У име Исуса Христа, амен.