Учења председника
Поглавље 10: Молитва и лично откривење


Поглавље 10

Молитва и лично откривење

„Повластица Божје деце је да дођу Богу и приме откривење.”

Из живота Џозефа Смита

До јуна 1829. год., многе важни догађаји у развоју обнове јеванђеља већ су се одиграли. У време Прве визије небеса су се отворила и Бог је поново говорио људима на земљи. Пророк Џозеф Смит је примио плоче са Мормоновом књигом и превео је њихову свету поруку. Свето свештенство је било обновљено и обред крштења је био доступан Божјој деци. Сваки од ових догађаја десио се у одговору на молитву док је пророк тражио вођство од Господа.

Како се рад на превођењу ближио крају, пророк је поново тражио упутство од Господа. Пошто је Морони дао упутство Џозефу да плоче не показује никоме уколико му не буде заповеђено да то учини, Џозеф се осећао веома уса-мљеним и тешко оптерећеним својом одговорношћу док је преводио плоче. Међутим, из самог записа је открио да ће Господ обезбедити три посебна сведока који ће посведо-чити свету да је Мормонова књига истинита (видети 2. Нефи 11:3; Етер 5:2–4).

„Одмах после овог открића,” сећа се Џозеф, „догодило се да су Оливер Каудери, Дејвид Витмер и … Мартин Харис (који је дошао да се распита како напредујемо у раду) тражили од мене да сазнам од Господа да ли могу добити повластицу да буду та три посебна сведока.”1 Пророк се молио за вођство и примио је откривење у коме се каже да ће се тој тројици дозволити да виде плоче, као и Лаванов мач, Урим и Тумим и лијахону (видети УИЗ 17).

Неколико дана касније, пророк и ова тројица отишли су у шумарак у близини куће Витмерових у Фајету, у држави Њујорк, и почели да се моле да им буде додељена та велика повластица. Мартин се повукао осетивши се недостојним. Пророк је забележио шта се затим догодило: „Нисмо … дуго били у молитви, када смо у ваздуху изнад себе угледали светлост изузетног сјаја, и анђела Моронија како стоји испред нас. У својим рукама држао је плоче за које смо се молили да их видимо. Окретао је листове, један по један, како бисмо могли да их видимо и јасно уочимо урезе на њима.”2 Мушкарци су, такође, чули Божји глас који је сведо-чио о истинитости превода и заповедио им да сведоче о ономе што су видели и чули. Џозеф је затим отишао да про-нађе Мартина, који се молио негде у шумарку. Заједно су се помолили и имали исту визију и чули исти глас.

Мајка Џозефа Смита, која је у то време била у посети пророку у Фајету, сећа се синовљеве радости и олакшања после те објаве: Када је Џозеф ушао унутра [у кућу Витмерових], бацио се пред мене. ‘Оче! Мајко!’ рекао је, ‘Не знате како сам срећан. Господ је учинио да плоче буду показане још тројици осим мене, који су такође видели анђела и посведочиће о истинитости онога што сам рекао, јер лично знају да не идем да заводим људе. Осећам се као да сам ослобођен ужасног терета који је сувише тежак за ношење. Али они ће сада морати да носе један део и моја душа се радује што нисам више потпуно сам на свету.’ ”3

Током свог живота, Џозеф ће се обраћати Господу у молитви како би тражио помоћ и вођство који су му били потребни. Један члан Цркве сећа се како га је чуо да се моли у Киртланду, у Охају, у време велике личне невоље: „Никада до тада нисам чуо човека да се моли своме Творцу као да је присутан и слуша као што би нежан отац слушао јаде послу-шног детета … Није било разметања, нити подизања гласа у одушевљењу, већ је изгледало као разговор, као када би се човек обраћао присутном пријатељу. Изгледало ми је као да сам, у случају да је вео био уклоњен, могао да видим Господа како стоји лицем у лице са најпонизнијим од свих својих слугу које сам икада видео.”4

Учења Џозефа Смита

Бог ће чути наше молитве и говорити нам данас баш као што је говорио древним свецима.

„С обзиром да Бог никада раније ниједним откривењем није наговестио да је заувек престао да говори својим створењима која Га траже на прави начин, зашто би ико поми-слио да је невероватно да Он жели да поново говори у овим последњим данима ради њиховог спасења.

Можда сте изненађени овом тврдњом што морам да говорим о спасењу Његових створења у овим последњим данима, пошто ми већ имамо у свом поседу велику књигу Његове речи коју је Он претходно дао. Али морате признати да реч упућена Ноју није била довољна за Аврама, односно није било потребно да Аврам напусти родну земљу и тражи наследство у страној земљи због речи упућене Ноју, али он је лично добио обећања из руке Господње и ходао је у том савршенству због кога је био позван пријатељем Божјим. Од Исака, обећаног семена, није се захтевало да своју наду заснива на обећањима датим његовом оцу, Авраму, него је био повлашћен да прими уверење о небеском одобравању непосредним гласом Господњим.

Ако један човек може да живи од откривења датих другоме, исправно је да питам, чему онда потреба да Господ говори Исаку како је говорио, како је забележено у 26. поглављу Књиге постања? Јер Господ ту понавља, односно поново обећава, извршење заклетве којом се претходно заклео Авраму. И чему то понављање Исаку? Зашто прво обећање није било тако поуздано за Исака као што је било за Аврама? Зар Исак није био Аврамов син? И зар није могао да има безусловно поверење у реч свог оца као Божјег човека? Можда бисте могли рећи да је био веома посебан човек и дру-гачији од мушкараца у овим последњим данима; Господ га је, стога, обдарио посебним и другачијим благословима, зато што је био другачији од мушкараца тог времена. Признајем да је био посебан и није био само посебно благословен, већ веома благословен. Али сва посебност коју могу открити у том човеку, односно сва разлика између њега и мушкараца овог времена је у томе да је он био више свет и савршенији пред Богом и прилазио Му је чистијег срца и са више вере него људи данас.

Исто би се могло рећи о Јаковљевом животу. Зашто је Господ говорио са њим о истом обећању пошто га је једном дао Авраму и обновио га са Исаком? Зашто Јаков није могао да буде задовољан речју датом његовим прецима?

Када је дошло време за испуњење обећања у вези са изба-вљењем деце Израелове из земље Египта, зашто је било неопходно да Господ почне да им се обраћа? Обећање, односно реч упућена Авраму била је да ће његово семе служити у ропству и бити тлачено четири стотине година, а после тога ће изаћи са великим иметком. Зашто се нису ослонили на то обећање, и када су остали у ропству у Египту четири стотине година, иза-шли без чекања нових откривења, него у потпуности деловали према обећању датом Авраму да треба да изађу? …

… Верујем да је Енох ходао са Богом. Верујем да је Аврам разговарао са Богом и са анђелима. Верујем да је Исак добио обнову завета учињеног Авраму непосредним Господњим гласом. Верујем да је Јаков разговарао са светим анђелима и да је чуо глас свог Творца, да се ухватио у коштац са анђелом док није превладао и добио благослов. Верујем да је Илија био узет на небо у ватреним кочијама са ватреним коњима. Верујем да су свеци видели Господа и разговарали са њим лицем у лице после Његовог васкрсења. Верујем да је јеврејска црква приступила Сионској гори и граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и безбројном мноштву анђела. Верујем да су гледали у вечност и видели Судију свих, и Исуса, Посредника новог завета.

Али, да ли ће ми све то пружити уверење, или ће ме однети до предела вечног дана, у одећи беспрекорној, чистој и белој? Или, зар уместо тога не морам, сопственом вером и марљивошћу у држању Господњих заповести, лично стећи уверење о спасењу? И немам ли исту повластицу као и древни свеци? И зар Господ неће чути моје молитве и моје вапаје како што је њихове ако Му приђем онако како су Му они прилазили?”5

Све што предузимамо можемо учинити предметом молитве.

Сара Гренџер Кимбал је рекла: У Пророчкој школи … , када је Џозеф Смит давао упутство браћи, рекао им је да све што предузимају учине предметом молитве.”6

„У својим одајама тражите да упознате Бога вашег, при-зивајте Га у пољима. Следите упуства Мормонове књиге и молите се за своје прордице, своја стада, своја крда, своја жита и све што поседујете [видети Алма 34:18–27]; тражите Божје благослове за све што радите и све што предузимате.”7

„Не занемарујте своје дужности у породици, већ призи-вајте Бога за Његове благослове на вама и вашим породицама, вашим стадима и вашим крдима и за све што је у вези са вама – да можете имати мир и напредак – и док то будете чинили, молите се за мир Сиона јер ће напредовати они који Га љубе. [Видети Псалми 122:6.]”8

Молитва коју је пророк забележио у августу 1842. године показује његову жељу за мудрошћу од Бога: „О ти, који видиш и познајеш срца свих људи … , погледај сада слугу свога Џозефа; и нека му буде поверена вера у име Твога Сина Исуса Христа, у већој мери него што је слуга Твој икада имао, и то вера Илијина; и нека светлост вечног живота пребива у срцу његовом и никада не буде уклоњена; и нека се речи вечног живота излију на слугу Твога, да може знати вољу Твоју, одредбе твоје, и заповести Твоје, и судове Твоје, да их може чинити. Као роса на гори Ермон, нека се дарови Твоје божанске благодати, славе и части у мноштву Твоје милости, и моћи, и доброте, излију на главу слуге Твога.”9

Када се молимо са вером и једноставношћу, примамо благослове које Бог сматра прикладним за нас.

„Преклињите код престола благодати да Дух Господњи може увек почивати на вама. Сетите се да ако не питамо не можемо примити ништа; стога, питајте са вером и примићете такве благослове какве Бог сматра прикладним да вам дарује. Не молите похлепног срца, да то можете користити за пожуде своје, већ се ревносно молите за најбоље дарове [видети УИЗ 46:8, 9].”10

Врлина је једна од најистакнутијих начела која нам омогућава да имамо поверење у приступ нашем Оцу који је на небу да бисмо тражили мудрост из руке Његове. Стога, будете ли неговали то начело у свом срцу, можете са свим поверењем тражити пред Њим и биће изливена на главу вашу [видети УИЗ 121:45, 46].”11

Нека молитве светаца иступе према небу, да могу ући у уши Господа Саваота, јер снажна молитва праведних много помаже [видети Посл. Јаковљева 5:16].”12

Хенри В. Иглер се сеђа: „Говорећи о молитви нашем Оцу на небу, чуо сам једном примедбу Џозефа Смита: ‘Будите јасни и једноставни и тражите оно што желите, као када бисте отишли до свог комшије и рекли – Желим да позајмим твог коња да одем у млин.’ ”13

Преко Светог Духа можемо примити лично откривење.

„Повластица Божје деце је да дођу Богу и приме откривење … Бог није пристрасан; сви имамо исту повластицу.”14

„Ми верујемо да имамо право на откривења, визије, и снове од Бога, нашег Оца; и светлост и интелигенцију, даром Светог Духа, у име Исуса Христа, на сва питања која се односе на нашу духовну добробит; ако држимо Његове заповести, на тај начин чинимо себе достојнима у Његовим очима.”15

Особа може имати корист од опажања првог наговештаја духа откривења; на пример, када осетите да чисто разумевање улази у вас, оно вам може донети изненадну навалу идеја, тако да опажајући то можете открити да су се испуниле истога дана или убрзо; другим речима, оне ствари које су биле присутне у вашим умовима преко Духа Божјег, оства-риће се; и тако проучавајући Духа Божјег и разумевајући га, можете расти до начела откривења док не постанете усавр-шени у Христу Исусу.”16

„Имам једно старо издање Новог завета на латинском, јеврејском, немачком и грчком језику … Захвалан сам Богу што сам добио ту стару књигу; али сам Му захвалнији за дар Светог Духа. Имам најстарију књигу на свету; али имам најстарију књигу у свом срцу, и то дар Светог Духа … Свети Дух … је у мени, и разуме више од целог света; и ја ћу се ујединити са њим.”17

„Ниједан човек не може примити Светог Духа без при-мања откривења. Свети Дух је откровитељ.”18

Џон Тејлор је, док је служио као председник Веђа Дванаесторице, известио: „Добро се сећам напомене коју ми је Џозеф Смит упутио пре више од четрдесет година. Рекао је: „Старешина Тејлор, крстио си се, примио си полагање руку на своју главу за примање Светог Духа и заређен си у свето свештенство. Сада, ако будеш наставио да следиш вођство тог духа, увек ће те водити исправно. Понекад ће бити супротно твом мишљењу; не обраћај пажњу, следи његове налоге; и будеш ли веран његовим шаптајима, временом ће у теби настати начело откривења тако да ћеш знати све.’ ”19

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

  • Обратите пажњу на важност молитве у искуству Џозефа Смита и три сведока за Мормонову књигу (стр. 129-130). Како је молитва утицала на ваша искуства са Мормоновом књигом? На које друге аспекте вашег живота утиче молитва?

  • Која су ваша размишљања док читате пасус на крају стр. 130? Док размишљате о овој изјави, размотрите шта можете учинити да бисте побољшали начин на који се „обраћате [свом] Творцу.”

  • Зашто не можемо да се ослањамо само на откривења из прошлости? (За неке примере видети стр. 131-133). Зашто нам је потребно стално лично откривење?

  • Прегледајте одељак који почиње на стр. 133. Одредите пророкова учења у вези са тим када треба да се молимо и за чега треба да се молимо. Како вам та учења могу помоћи у вашим личним молитвама? Како она могу помоћи породицама са породичном молитвом?

  • Проучите пророкова учења на стр. 134-136 о томе како треба да се молимо. Од које вредности је коришћење „јасног и једноставног” језика када се молимо? Како нам праведан начин живота даје поверење у приближавање нашем Небеском Оцу у молитви? Шта вам је помогло да стекнете сведочанство да Бог чује и одговара на молитве?

  • Прочитајте цео трећи пасус на стр. 135. Коју корист сте имали од опажања „првог наговештаја” када вас је Дух подстакао? Како можемо научити да одмах препознамо шап-таје Духа када дођу?

Повезани стихови из Светих писама: 1. Књ. о царевима 19:11, 12; Јаков 1:5–6; Хеламан 5:30; 3. Нефи 18:18–21; УИЗ 6:22, 23 ; 8:2, 3; 88:63–65

Наnомене

  1. History of the Church, 1:52, 53; из „History of the Church” (рукопис), bookA-1, стр. 23, Црквена архива, Црква Исуса Христа светаца последњих дана, Солт Лејк Сити, Јута.

  2. History of the Church, 1:54; из „History of the Church” (рукопис), bookA-1, стр. 24-25, Црквена архива.

  3. Lucy Mack Smith, „The History of Lucy Smith, Mother of the Prophet,” 1844-1845 manuscript, book 8, стр. 11, Црквена архива.

  4. Daniel Tyler, у „Recollections of the Prophet Joseph Smith,” Juvenile Instructor, 15 феб. 1892. год., стр. 127.

  5. Писмо Џозефа Смита његовом стрицу Сили Смиту, 26. спет. 1833. год. Киртланд, Охајо; in Lucy Mack Smith, „The History of Lucy Smith, Mother of the Prophet,” 1845 manuscript, 229-232, Црквена архива.

  6. Sarah Granger Kimball, у „R. S. Report,” Woman’s Exponent, 15. авг. 1892. год., стр. 30.

  7. History of the Church, 5:31; из „Gift of the Holy Ghost,” уводни чланак објављен у Times and Seasons, 15. јуна 1842. год., стр. 825; Цозеф Смит је био уредник тог часописа.

  8. „To the Saints of God,” уводни чла-нак објављен у Times and Seasons, 15. окт. 1842. год., стр. 952; интерпункција је осавремењена; Џозеф Смит је био уредник тог часописа.

  9. History of the Church, 5:127-128; распоред пасуса промењен; из увод у дневник Џозефа Смита, 23. авг. 1842. год., у близини Навуа, Илиноис; овај увод је нетачно уведен под датум од 22. авг. 1842. год., у History of the Church.

  10. Писмо Џозефа Смита и Џона Витмера упућено свецима у Колесвилу, Њујорк, 20. авг. 1830. год., Хармони, Пенсилванија; у Newel Knight, Autobiography and Journal, око 1846-1847. год., стр. 129, Црквена архива.

  11. Изјава коју је Џозеф Смит написао у феб. 1840. год., у Филаделфији, Пенсилванија; оригинал је у приватном поседу.

  12. History of the Church, 6:303; из говора Џозефа Смита 7. априла 1844. год., у Навуу, Илиноис; изве-штај Вилфорда Вудруфа, Виларда Ричардса, Томаса Булока и Вилијама Клејтона.

  13. Хенри В. Биглер, у „Recollections of the Prophet Joseph Smith,” Juvenile Instructor, 1. март 1892. год., стр. 151–52.

  14. Говор који је Џозеф Смит дао отприлике у јулу 1839. год., у Комерсу. Илиноис; извештај Виларда Ричардса, у Willard Richards, Pocket Companion, стр. 75, 78-79, Црквена архива.

  15. Писмо Џозефа Смита Исаку Галанду, 22. март 1839. год., затвор у Либертију, Мисури, објављено у Times and Seasons, феб. 1840. год. стр. 54.

  16. History of the Church, 3:381; из говора који је Џозеф Смит дао 27. јуна 1839. године у Комерсу, Илиноис; извештај Виларда Ричардса.

  17. History of the Church, 6:307-308; распоред пасуса промењен; из говора Цозефа Смита, 7. априла 1844. год., у Навуу, Илиноис; изве-штај Вилфорда Вудруфа, Виларда Ричардса, Томаса Булока и Вилијама Клејтона.

  18. History of the Church, 6:58; из говора Цозефа Смита 15. окт. 1843. год., у Навуу, Илиноис; извештај Виларда Ричардса.

  19. Џон Тејлор, Deseret News: SemiWeekly, 15. јан. 1878. год., стр. 1.

Moroni

У јуну 1829. године, Оливер Каудери, Дејвид Витмер и Џозеф Смит имали су повластицу да виде Моронија и златне плоче. Истога дана, мало касније, и Мартин Харис је видео анђела и плоче.

family praying

„Не занемарујте своје дужности у породици, већ призивајте Бога за Његове благослове на вама и вашим породицама.”