Учења председника
Поглавље 2: Бог Вечни Отац


Поглавље 2

Бог Вечни Отац

„Намере нашег Бога су велике, Његова љубав неизмерна, Његова мудрост бесконачна, а Његова мoћ неограничена; свеци, стога,имају разлог да се радују и буду срећни.”

Из живота џозефа Смита

Међу прецима џозефа Смита било је много оних који су у своје време тражили да упознају истинитог Бога. џозефови родитељи били су веома духовни, и мада у црквама у свом окружењу нису открили потпуну истину о Богу, поштовали су Библију као Божју реч и молитву уцинили делом свакодневног живота. Пророков брат Вилијам се ceћa: „Религиозне навике мог оца биле су веома побожне и моралне … Био сам позиван да присуствујем молитвама увече и ујутру … Моји родитељи, отац и мајка, изливали су своје душе пред Богом, дародавцем свих благослова, да штити и чува њихову децу и сачува их од греха и свих злих дела. Толика је била побожност мојих родитеља.”1 Вилијам је такође рекао: „Докле ми сећање допире, увек смо имали породичне молитве. Добро се сећам како је отац имао обичај да своје наочаре носи у џепу свог прслука … И када бисмо га ми дечаци видели да опипава своје наочаре, знали смо да је то знак да се спремимо за молитву, а када то не бисмо приметили, мајка би рекла: ‘Вилијаме,’ или би позвала неког другог нехајног, ‘спреми се за молитву.’ После молитве отпевали бисмо једну песму; још увек се сећам једног њеног дела: ‘Прође још један дан, ми одлажемо своју одећу.’”2

То рано духовно подучавање, дубоко се урезало у душу младог џозефа Смита. Када је почео да се брине за своју вечну добробит и тражио да сазна којој цркви да се прикључи, знао је да може да се обрати Богу за одговоре:

„Из Светих писама сам научио да је Бог исти јуче, данас и заувек, не прави разлику међу људима, јер је Бог. Јер сам посматрао сунце, величанствено светло земље, такође месец како се у свом величанству котрља небом и звезде које блистају на својим путањама; и земљу на којој стојим, и звери пољске и птице небеске и рибе водене; и човека како хода лицем земаљским у величанству и снази лепоте, са моћу и интелигенцијом који владају стварима које су тако силно велике и чудесне, управо попут Оног који их је створио.

И док сам размишљао о томе, срце ми је ускликнуло: ‘Добро је рекао мудар човек да је луд човек који у свом срцу каже да нема Бога’ [видети Псалме 53:1]. Моје срце је ускликнуло: ‘Све то сведочи и наговештава свемогућу и свеприсутну моћ, Биће које доноси законе и прогласе и све ствари повезује њиховим везама, који испуњава вечност, који је био, јесте и биће од све вечности до вечности.’ И када сам размислио о свему томе и да то Биће тражи да Му се клањају они који ћe Му се клањати у духу и истини [видети Јев. по Јовану 4:23], тада сам завапио господу за милост, јер нема никога другог коме бих се могао обратити и добити милост.”3

Џозефова верна молитва за милост и мудрост била је услишена Првом визијом. Та визија дала је младом пророку много веће знање о Богу него што је иједна од цркава у његово време поседовала, знање које је вековима било изгубљено са земље. У Првој визији, Џозеф је лично сазнао да су Отац и Син засебна бића, да је Њихова моћ већа од моћи зла, и да је човек заиста створен по лику Божјем – истине које су основне за разумевање нашег стварног односа према нашем Оцу на Небу.

Следила су друга откривења о природи Бога, укључујући многа која се данас налазе у Светим писмима последњих дана. Као оруђе које је Бог изабрао за обнову јеванђеоске истине свету, пророк је својом службом сведочио о Богу. „Питаћу Бога,” изјавио је он, „јер желим да га сви упознате, и будете блиски са Њим … Тада ћете знати да сам Његов слуга; јер говорим као онај који има власт.”4

Учења Џозефа Смита

Бoг је Отац цепог човечанства, пун љубави и извор свега што је добро.

„Док један део људске расе без милости осуђује и одбацује други, Велики Родитељ универзума посматра целу људску породицу са очинском бригом и поштовањем; гледа на њиx као Његово потомство, и без иједног од ониx ограничениx осећања која утичу на људску децу, чини „да његово сунце излази и злима и добрима, и шаље кипry и праведнима и неправеднима [Јев. по Матеју 5:45.]”5

„Признајемо да је Бог велики извор и фонтана из које тече свако добро; да представља савршену интелигенцију, и да је само Његова мудрост довољна да управља и уређује моћне творевине и светове који блистају и пламте таквим величанством и раскоши изнад нашик глава, као да су дотакнуги Његовим прстом и покренути Његовом Свемогућом речју … Небеса проглашавају славу Божју, а небески свод показује дело Његовик руку [видети Псалми 19:1]; и тренутак размишљања је довољан да сваког човека обичне интелигенције подучи да то нису само производи случајности, нити иx може подржати било која моћ мања од моћи руке Свемогућег.”6

„Бог види тајне изворе људског деловања, и познаје срца свиx живиx. ”7

Намере нашег Бога су велике, Његова љубав је неизмерна, Његова мудрост бесконачна, а Његова моћ неограничена; свеци, стога, имају разлог да се радују и буду срећни, знајући да је ‘овај Бог наш Бог увек и довека, он ћe бити наш вођа довека.’ [Псалми 48:14.]”8

Када схватимо Божји карактер, схватамо себе и знамо како да Му приђемо.

„Мало је бића на свету која исправно разумеју Божји карактер. Велика већина човечанства не разуме ништа, ни оно што је прошло ни оно што ћe доћи, у погледу на свој однос са Богом. Они не знају, нити разумеју природу тог односа; и стога знају само мало више од дивље животиње, односно мало више од јела, пића и спавања. То је све што човек зна о Богу или Његовом постојању, уколико му није дато надахнућем од Свемогућег.

Ако човек не научи ништа друго сем да једе, пије и спава, и не разуме ништа од Божјих намера, онда је попут животиње. Она једе, пије, спава и не зна ништа о Богу; ипак зна онолико колико и ми, изузев ако можемо да разумемо надахнућем од Свемогућег Бога. Ако људи не разумеју Божји карактер, не разумеју себе. Желим да се вратим на почетак и тако ваше умове подигнем у узвишеније сфере и веће разумевање од оног коме људски ум обично тежи.

… Света писма нас обавештавају да ‘ово је живот вечни да познају тебе јединога истинитога Бога, и кога си послао Исуса Христа.’ [Јев. по Јовану 17:3.]

Ако неки човек не познаје Бога и пита се какво је Он биће, – ако марљиво испитује своје срце – ако су речи Исуса и апостола заиста истините, схватиће да нема вечни живот, јер вечни живот не може бити заснован ни на једном другом начелу.

Мој први циљ је да откријем карактер јединог мудрог и истинитог Бога, и какво је Он биће …

Сам Бог је једном био какви смо ми сада, и Он је узвишен човек и седи устоличен тамо на небесима! То је велика. тајна. Када би се вео поцепао данас, и кад би велики Бог, који овај свет одржава у његовој орбити, и који све светове и све ствари подупире својом моћу, учинио себе видљивим, – кажем, кад бисте Га видели сада, видели бисте Га у облику човека – као себе лично, по лику и потпуно у облику човека; јер Адам је створен по самом облику, лику и прилици Бога, и примио је упутства и ходао, говорио и разговарао са Њим, као што један човек разговара са другим …

… Стичући знање о Богу, почињемо да сазнајемо како да Му се приближимо, и како да питамо да бисмо примили одговор. Када разумемо Божји карактер и знамо како да Му приђемо, Он почиње да нам отвара небеса и да нам говори све о њима. Када смо ми спремни да приђемо Њему, Он је спреман да приђе нама.”9

Бoжанство чинe три засебне и различите особе.

Чланци вере 1:1: „Верујемо у Бога, Вечног Оца, и Његовог Сина, Исуса Христа, и у Светог Духа ”10

Џозеф Смит је у алрилу 1843. године забележио, а касније је то забележено у Yчeњy и заветима 130:22, да Отац има тело од меса и костију, опипљиво као и људско, Син такође, али Свети Дух нема тело од меса и костију већ је духовна особа. Да није тако, Свети Дух не би могао да пребива у нама.”11

„Увек сам говорио да је Бог засебна особа, Исус Христ је засебна и различита особа од Бога Оца, и да је Свети Дух засебна особа и да је Дух: и да то троје образују три различите особе и три Бога.”12

„Оно што је без тела или делова, ништа је. Нема другог Бога на небу осим Бога који има тело и кости.”13

Божанство је у савршеном јединству, а Бoг Отац председава.

„Много је речено о Богу и Божанству … Данашњи учитељи кажу да је Отац Бог, Син је Бог, и Свети Дух је Бог, и сви они су у једном телу и један Бог. Исус се молио да они које му је Отац дао из света, могу бити једно са Њим, као што су Они једно [видети Јев. по Јовану 17:11–23]…

„Петар и Стефан су сведочили да су видели Сина човечјег како стоји с десна Богу. Свако ко је видео небеса отворена зна да су на небу три особе које држе кључеве моћи, а један председава свима.”14

Између три особе склопљен је вечни завет пре организовања ове земље и у вези је са њиxовим временским раздобљем ствари за људе на земљи. Те особе … се називају: први Бог, Створитељ; други Бог, Откупитељ; трећи Бог, Сведок или Завешталац.15

Очева област је да председава као Управник или Председнин, Исус као Заступник, а Свети Дух као Завешталац или Сведок. Син има тело, а тако и Огац, али Свети Дух је духовна особа без тела.”16

„Света писма кажу: ‘Ја и отац једно смо’ [Јев. по Јовану 10:30], и поново да су Отац, Син и Свети Дух једно, и ово троје су сложни у истој ствари [видети 1. Посл. Јованова 5:7–8]. Овако се Спаситељ молио Оцу: ‘Не молим за свет, него за оне које си ми дао из света да можемо бити једно,’ односно, бити једне мисли у јединству вере [видети Јев. по Јовану 17:9, 11]. Али свако је различита или засебна особа, па су Бог и Исус Христ и Свети Дух засебне особе, али су сложне у једној, односно потпуно истој ствари.”17

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ погледати странице VII-XII.

  • Прегледајте странице 39-40, и обратите пажњу на то како је Џозеф Смит видео доказ „свемогуће и свеприсутне моћи” у свету око себе. Док сте посматрали свет око себе, шта сте видели да сведочи о Богу?

  • Прегледајте први одсек поглавља стр. 41, тражећи учења која откривају Божји карактер. Како нам та учења могу помоћи да се „радујемо и будемо срећни”?

  • Џозефа Смит је подучавао: „Велики Родитељ универзума посматра целу људску породицу са очинском бригом и поштовањем” (стр. 41). Каква су ваша размишљања и осећања док проучавате ову изјаву?

  • Прочитајте пасус који почиње при крају стр. 41, као и следећи пасус. Зашто је немогуће да разумемо себе ако не разумемо Божји карактер?

  • Пророк Џозеф Смит је сведочио да су Бог Отац, Исус Христ и Свети Дух три „засебне особе.” Он је такође подучавао да су Они једно (стр. 44). У ком смислу су чланови божанства једно? (За неке примере, видети стр. 44.)

  • Како родитељи негују дечју љубав према Небеском Оцу? (За неке примере, видети стр. 39.)

Повезани стихови из Светих nucaмa: Јев. по Јовану 8:17–19; Јеврејима посл. 1:1–3; 12:9; Мојсије 1:3-6, 39

Наnомене

  1. William Smith, Notes on Chambers’ life of Joseph Smith, око 1875. год., Црквена архива, Црква Исуса Христа светаца последњик дана, Солт Лејк Сити, Јута.

  2. Вилијам Смит, интервју водио E. K. Бригс и Џ. В. Питерсон, окт. или нов. 1893, год., првобитно објављено y Zion’s Ensign (повремено објављивано од стране Реорганизоване Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, која се сада зове Христова заједница); поново штампано y Deseret Evening News, 20. јан. 1894. год., стр. 2; интерпункција осавремењена.

  3. Joseph Smith, History 1832. год., стр. 2–3; Letter Book 1,1829–35. год., Joseph Smith, Collection, Црквена архива.

  4. History of the Church, 6:305; из говора Џозефа Смита 7. априла 1844. год., у Навуу, Илиноис; изве-штај Вилфорда ВудРУФа, Виларда Ричардса, Томаса Булока и Вилијама Клејтона.

  5. History of the Church, 4:595; из „Baptism for the Dead,” уводник објављен у Times and Seasons, 15.април.1842. год., стр. 759; Џозеф Смит је био уредник тог часописа.

  6. History of the Church, 2:12, 14;распоред пасуса промењен; из „The Elders of the Church in Kirtland, to Their Brethren Abroad,”22. јан. 1834. год., објављено y Evening and Morning Star, феб. 1834. стр. 136; март 1834. год. стр. 142.

  7. History of the Church, 1:317; из писма Џозефа Смита Вилијаму В. Фелпсу, 11. јан. 1833. год., Киртланд, Охајо; ово писмо носи погрешан датум 14. јан. 1833. год., у History of the Church.

  8. History of the Church, 4:185; из писма Џозефа Смита и његовиx саветника у Првом председништву упућеног свецима, септ. 1840. год., Наву, Илиноис, објављено у Times and Seasons, окт. 1840. год. стр. 178.

  9. History of the Church, 6:303–5, стр.308; интерпункција осавремењена; распоред пасуса промењен; из говора Џозефа Смита, 7. априла 1844. год., у Навуу, Илиноис; извештај Вилфорда Вудруфа, Виларда Ричардса, Томаса Булока и Вилијама Клејтона; видети и Прилог у овој књизи, стр 574, ставка 3.

  10. Чланци вере 1:1.

  11. Учење и завети 130:22; Упуства Џозефа Смита од 2. априла 1843. год., у Рамусу, Илиноис.

  12. History of the Church, 6:474; из говора који је Џозеф Смит дао 16. јуна 1844. године у Навуу, у Илиноису; извештај Томаса Булока.

  13. Цитирао Вилијам Клејтон, који је написао извештај говора који је Џозеф Смит дао неутврђеног датума у Навуу, Илиноис; из књиге Л. Џона Нутала, „Extracts from William Clayton’s Private Book,” стр. 7., Дневници Л. Џона Нутала, 1857-1904, Специјална збирка Л. Том Перија, Универзитет Бригам Јанг, Прово, Јута; примерак из Црквене архиве.

  14. History of the Church, 5:426; из говора који је Џозеф Смит дао 11. јуна 1843. године у Навуу, у Илиноису; извештај Вилфорда Вудруфа и Виларда Ричардса.

  15. Цитирао Вилијам Клејтон, који је написао извештај говора који је Џозеф Смит дао неутврђеног датума у Навуу, Илиноис; из Л. Књиге Џона Нутала, „Extracts from William Clayton’s Private Book,” стр. 10 и 11, Дневници Л. Џона Нутала, 1857-1904. год. Специјална збирка Л. Том Перија, Универзитет Бригам Јанг, Прово, Јута; примерак из Црквене архиве.

  16. Цитирао Вилијам П. Мекинтајр, извештај говора који је Џозеф Смит дао почетком 1841. год. у Навуу, Илиноис; Вилијам Патерсон Мекинтајр, Свеска 1840-1845, Црквена архива. Вилијам Мекинтајр је дао кратке извештаје неколико говора које је Џозеф Смит дао у Навуу почетком 1841. год. Ова књига садржи четири од тиx изве-штаја од којиx ниједан нема датум.

  17. Цитат Џорџа Лауба, у компилацији одломака из говора Џозефа Смита, око 1845. год.; George Laub, Reminiscences and Journal од јан. 1845. до апр. 1857. год.,стр. 29–30, Црквена архива.

First Vision

У Првој визији, Џозеф је лично сазнао да су Отац и Син засебна биbа, и да је човек створен no лику Бо.жјем – истине које су основне за разумеваrбе нашег стварног односа nрема нашем Оцу на Небу.

woman praying

„Стичући знање о Богу, noчuњeмo да сазнајемо како да Му се nриближимо, и како да nитамо тако да nримимо одговор.”