Мисија Јована Крститеља

„Јован [Крcmumељ] је био носuлац Ароновог свештенства, и овлашћени послужитељ и Христов претходник, и дошао је да припрелма nym пред Њим.”

Из живота џозефа Смита

У Хармонију, у Пенсилванији, током зиме 1828./1829. Године, IIозеф Смит је наставио рад на превођењу Мормонове књиге, али рад је споро напредовао. Не само што је IIозеф морао да ради на својој фарми за издржавање породице, већ није имао сталног писара који би му помагао. Из тог времена оскудице, он се ceћa: „Вапио сам Господу да ми помогне да изведем дело које ми је заповедио.”¹ Господ је o6eћao да ћe IIозефу Смиту обезбедити помоћ потребну за наставак рада на превођењу (видети УИЗ 5:34). 5. априла 1829. Године, млади уцитељ Оливер Каудери пратио је пророковог брата Семјуела до Хармонија како би упознао IIозефа. Оливер је чуо за плоче док је био у кући пророкових родитеља, и пошто се молио у вези са њима, примио је лично откривење да треба да пише за пророка. 7. априла два мушкарца започела су рад на превођењу, а Оливер је био писар.

Док су Џозеф и Оливер преводили са плоча, прочитали су Спаситељева упутства Нефијцима у вези са крштењем за опрост греха.² 15. маја отишли су у шумовиту област у близини пророковог дома да би од Господа тражили више разумевања у вези са овим важним обредом. „Наше душе су се уду-биле у снажну молитву, ceћa се Оливер, „да бисмо сазнали како можемо добити благослове крштења и Светог Духа, по реду Божјем, и упорно смо тражили право очева и власт светог свештенства, и моћ послуживања истих. ”³

џозеф Смит је забележио шта се догодило у одговору на њихову молитву. „Док смо били тако задубљени, молећи се и призивајући Господа, гласник са неба спустио се у облаку светлости и положивши своје руке на нас заредио нас говорећи: ‘Вама, судругови моји у службеништву, у Месијино име nоверавам Ароново свештенство, које држи кључеве nослуживањa анђеоског, и јеванђеља nокајањa, и крштења урањaњeм за onpocm греха; и оно се никада више неће узети са земље док синови Левијеви nоново не nринесу Госnоду жртву у nраведности.’

Рекао је да Ароново свештенство нема власт полагања руку за дар Светог Духа, али да ћe нам то касније бити поверено …

Гласник који нас је посетио том приликом и поверио нам то свештенство, рекао је да му је име Јован, онај исти који се у Новом завету зове Јован Крститељ и да делује под вођством Петра, Јакова и Јована, који држе кључеве Мелхиседековог свештенства, а то свештенство, рекао је, биће нам поверено у одређено време” (џозеф Смит – Историја 1:68-70, 72).

Долазак Јована Крститеља био је значајан догађај у животу пророка. џозефа Смита и за напредак Божјег царства на земљи. Мада је џозеф Смит видео Бога Оца и Исуса Христа, посетили су га небески гласници и примио је златне плоче и способност да их преведе, још му нису биле дате власт и моћ свештенства. Сада је моћ Ароновог свештенства обновљена на земљи, а моћ Мелхиседековог свештенства ускоро ћe бити обновљена. џозеф Смит је постао овлашћени послужитељ у Божјем царству.

Учења џозефа Смита

Јован Крститељ је испунио важнy мисију припремивши пут пред Спаситељем и крстивши Га.

„Био сам на састанку у храму [29. јануара 1843. год.] … Напомињем да су била постављена два питања на моју тему од прошлог Шабата, на која сам oбeћao да ћy одговорити јавно, и сада ћy искористити прилику.

Питање је било подстакнуто Исусовим речима - ‘Hиједан између рођених од жена није већи пророк од Јована Крститеља; а најмањи у царству Божјему већи је од њега.’ [Јев. по Луци 7:28.] Како то да је Јован сматран једним од највећик пророка? Чудеса нису доприносила његовој величини. [Видети Јев. по Јовану 10:41.]

Прво. Поверена му је божанска мисија да припреми пут пред лицем Господњим. Коме пре њега или после њега је ука-зано такво поверење? Никоме.

Друго. Била му је поверена важна мисија и од њега се захтевало да крсти Сина човечјег. Ко још је имао такву част? Ко још је имао тако велику повластицу и славу? Ко још је одвео Сина Божјег у воде крштења и имао повластицу да види Светог Духа како се спушта у облику голуба, или тач-није у знаку голуба, као сведока тог послуживања? Знак голуба био је установљен пре стварања света, сведок за Светог Духа, ађаво не може доћи у знаку голуба. Свети Дух је особа и у обличју је особе. Не ограничава се на облик голуба, већ знак голуба. Свети Дух се не може преобразити у голуба; али Јовану је дат знак голуба да би указао на истини-тост дела јер голуб представља симбол или знамење истине и невиности.

Tpeћe. У то време Јован је био једини овлашћени послу-житељ у вези са стварима царства које је онда било на земљи и држао је кључеве моћи. Јевреји су морали да слушају његова упуства или би били проклети, по њиковом закону; а сам Христ је испунио сваку праведност тако што је био послушан закону који је Он дао Мојсију на гори, и на тај начин га увеличао и уцинио цењеним, уместо да га уништи. Захаријин син је светим помазањем и указом са неба истргао од Јевреја кључеве, царство, славу и та три разлога чине га највећим пророком икад рођеним.

Друго питање: Како је најмањи у царству небеском већи од њега? [Видети Јев. по Луци 7:28.]

Одговарам питањем: На кога је Исус мислио говорећи о најмањем? Исус је сматран за особу која има најмање права у Божјем царству и био је [наизглед] најмање овлашћен да буде пророк, по њиховом лаковерном мишљењу, мада је рекао: ‘Онај који се сматра најмањим међу вама већи је од Јована – а то сам ја.’ ”⁴

У Бiожјем царству мора бити овпашћениx послyжитеља.

„Неки кажу да до дана Педесетнице Божје царство није било успостављено на земљи и да Јован [Крститељ] није проповедао крштење покајања за опрост греха; али ја кажем, у име Господње, да је Божје царство на земљи било успостављено од дана Адамових до данашњег времена. Кад год је на земљи постојао праведан човек коме је Бог открио своју реч и дао моћ и власт да послужује у Његово име, и где постој и Божј и свештеник – послужитељ који има моћ и власт од Бога да послужује у обредима јеванђеља и служи у свештенству Божјем, постоји Божје царство; а због одбацивања јеванђеља Исуса Христа и пророка које је Бог послао, судови Божји су се обарали на људе, градове, народе у различитим периодима света, што је био случај са Содомом и Гомором који су били уништени због одбаци-вања пророка …

У вези са јеванђељем и крштењем које је Јован проповедао, рекао бих да је Јован дошао да проповеда јеванђеље за опрост греха; имао је власт од Бога и откривења Божја била су са њим, и чини се да је царство Божје било са Јованом. Господ је o6eћao Захарији да ћe имати сина који је потомак Аронов, будући да је Господ o6eћao да ћe се свештенство наставити са Ароном и његовим семеном кроз покољења. Нека нико сам себи не даје част, него онај који је позван од Бога, као што је био Арон [видети Јеврејима посл. 5:4]; и Арон је свој позив примио откривењем …

Али, неко би рекао, Божје царство није успостављено у Јованово време, јер Јован је рекао да је царство близу. Али питао бих, да ли им је могло бити ближе него што је било у Јовановим рукама. људи не морају да чекају дане Педесетнице да би пронашли царство Божје, јер Јован га је имао са собом и изашао је из дивљине, вичући: ‘Покајте се јер се приближи царство небеско’ [Јев. по Матеју 3:2], или друrим речима: ‘Овде имам Божје царство и долазим по вас; имам Божје царство и можете га добити, и ја долазим по вас; и ако га не примите, бићете проклети’; а Света писма приказују да је цео Јерусалим долазио Јовану на крштење [видети Јев. по Матеју 3:5, 6]. Постојао је овла-шћени послужитељ и они који су се крстили били су цареви поданици; и закони и откривења Божја били су ту; дакле, царство Божје било је ту; јер ниједан човек није могао да има већу власт послуживања од Јована; дакле, Божје царство је било успостављено на земљи и то још у Јованово време …

… По Јовановим речима Христ је дошао [видети Јев. по Марку 1:7], и био већи од Јована, јер је држао кључеве Мелхиседековог свештенства и Божјег царства, а претходно му је било откривено Мојсијево свештенство. Ипак, Јован је крстио Христа да би се испунила свака. праведност [видети Јев. по Матеју 3:15] …

… [Исус] каже: ‘Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божје;’ и‘Небо и земља проћи ћe, али речи моје неће проћи.’ [Јев. по Јовану 3:5; Јев. по Матеју 24:35.] Ако се човек роди водом и Духом, може ући у Божје царство. Очигледно је да је Божје царство било на земљи, а Јован је припремао поданике за царство, проповедајући им јеванђеље и крстећи ик, и припремао је пут пред Спаситељем, односно, дошао је као претеча и припремио поданике за Христово проповедање; а Христ је проповедао у Јерусалиму на истом подручју где је проповедао Јован… Јован … је проповедао исто јеванђеље и крштење као Исус и апостоли после њега …

Где год људи могу да открију Божју вољу и пронађу послу-житеља пуноправно овлашћеног од Бога, ту је Божје цар-ство; али где тога нема, нема ни Божјег царства. Сви обреди, уређења и послуживања на земљи нису од користи за децу људску уколико нису одређени и овлашћени од Бога; јер ништа неће спасити човека осим овлашћеног послужитеља, јер нико други није признат ни од Бога ни од анђела.”⁵

„Јован [Крститељ] је био носилац Ароновог свештенства и овлашћени послужитељ и Христов претходник, и дошао је да припреми пут пред Њим … Јован је пре Христа био све-штеник по реду Ароновом …

Били су му поверени кључеви Ароновог свештенства и био је као глас онога који виче у дивљини, говорећи: ‘Припремите пут Господу и поравнајте стазе његове.’ [Јев. по Матеју 3:3.] …

Спаситељ је рекао Јовану да га мора крстити. Зашто? Да изнесем свој закључак [видети Јев. по Матеју 3:15] … Исус није имао другог овлашћеног послужитеља осим Јована.

Без овлашћеног послужитеља спасење се не налази међу корицама Библије.”⁶

Особу са Илијиним дуком Господ је позвао на задатак припремања пута.

„Оно о чему најпре желим да говорим јесте о духу Илијином, и у уводу ћy изнети неколико сведочанстава из Светих писама, а даћу и сопствено.

Најпре, довољно је да кажем да сам отишао у шумарак да у молитви питам Господа за Његову вољу у вези са мном, и угледао сам анђела [Јована Крститеља], и он је положио своје руке на моју главу и заредио ме у свештеника по реду Ароновом, и да носим кључеве тог свештенства чија служба је проповедање покаjања и крштења за опрост греха, и крштење, такође. Али, био сам обавештен да се служба не протеже на полагање руку за давање Светог Духа; да је та служба веће дело и да ћe бити дата касније; али да је моја служба припремни рад или кретање испред, што је дух Илијин; јер дух Илијин иде испред како би припремио пут за веће, што је био случај са Јованом Крститељем. Ишао је вичући дивљином: ‘Припремите пут Господу и поравнајте стазе његове.’ [Јев. по Матеју 3:3.] И они су били обавештени, ако су могли да приме, да је то дух Илијин [видети Јев. по Матеју 11:14]; и Јован је био веома јасан када је рекао људима да он није Светло, али да је послат да сведочи о том Светлу [видети Јев. по Јовану 1:8].

Рекао је људима да је његова мисија да проповеда покаjање и крштење водом; али после њега треба да дође Онај који ћe крстити огњем и Светим Духом [видети Јев. по Матеју 3:11].

Да је био варалица, трудио би се да се укључи у дело које је ван његових ограничења и предузео би извршавање обреда који не припадају тој служби и позиву, у духу Илијином.

Дух Илијин треба да припреми пут за веће откривење од Бога, а то [дух Илијин] је свештенство Илијино, или све-штенство у које га је заредио Арон. А када Бог шаље у свет човека који држи кључеве Илијине моћи, да би га припремио за веће дело, то се називало учењем Илијиним, и то од раних периода света.

Јованова мисија била је ограничена на проповедање и крштење, али оно што је он радио било је пуноправно; и када је Исус Христ дошао код Јовановик ученика, крстио ик је огњем и Светим Духом … Јован није прекорачио своја ограничења, већ је верно извршио онај део који је припадао његовој служби; и сваки део велике грађевине треба да буде припремљен исправно и постављен на своје право место; и потребно је знати ко држи кључеве моћи, а ко не, иначе ћемо вероватно бити заварани.

Она особа која држи кључеве Илијине има припремни рад … Дух Илијин ми је био откривен и знам да је истинит; стога одважно говорим јер заиста знам да је моје учење истинито.”⁷

Предпози за проучавање и подучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за подуцавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прочитајте извештаје о Јовану Крститељу IIозефу Смиту и Оливеру Каудерију (стр. 81-83, 88). Какав је утицај овај догађај имао на ваш живот?
Прочитајте цео први пасус на стр. 83-84, обративши пажњу на то да је Јован Крститељ назвао IIозефа и Оливера својим „судруговима”. Како овај израз може помоћи носиоцима свештенства? Како овај израз може утицати на наш међусобни однос са младим мушкарцима који носе Ароново свештенство?
Прегледајте одсек поглавља који почиње на стр. 83. Каква су ваша размишљања и осећања у вези са Јованом Крститељем и мисији коју је он извршио током свог смрт-ничког живота.
Зашто „нема спасења … без овлашћеног послужитеља”? (стр. 87)
Док будете читали завршни одсек поглавља (стр. 88-89), прегледајте и дефиницију речи „E1ias (Илиja)” y Вiblе Dictionary (видети Вiblе Dictionary, стр. 663). Шта је дух Илијин? Како је Јован Крститељ припремио пут за Спаситељев долазак?
Шта могу учинити родитељи, баке и деке, учитељи и вође да би им помогли да се припреме?

Повезани стихови из Светих nucaмa: Јев. по Матеју 3:1–17; 1. Нефи 10:7–10; Превод IIозефа Смита, Матеј 3:43–46

Joseph and Oliver receiving Aaronic priesthood — Јован Крститељ је обновио Ароново сваштенство Џозефу Смиту и Оливеру Каудерију 15. маја 1829. године, рекавши:„Вама, судругови моји у службеништву, у Месијино име nоверавам Ароново свештенство.”

John the Baptist baptizing Christ — Сnаситељ је отишаоЈовану Крститељу да се крсти, због тога што је Јован био „носилац Ароновог свештенства и овлашћени nослужитељ.”