Писмо за Вентворта

Писмо за Вентворта представља извештај пророка Џозефа Смита о „успону, напредовању, прогону и вери светаца последњих дана,” укључујући исказе познате као Чланци вере.

Из живота Џозефа Смита

Уз то што је био председник Цркве, Џозеф Смит је имао и многе друге дужности у Навуу. У мају 1842. године, постао је градоначелник Навуа, што је значило да је био и главни судија у општинском суду Навуа. Био је генерал поручник и командант војске Навуа. А у фебруару 1842. године преузео је улогу уредника Times and Seasons, црквеног часописа који је излазио два пута месечно. Часопис Times and Seasons је омогућио црквеним вођама да комуницирају са свецима, објављују откривења и важне говоре и деле новости о Цркви. Џон Тејлор, члан већа Дванаесторице, био је постављен да под пророковим вођством руководи многим аспектима издаваштва.

У првом објављеном издању, док је био уредник, пророк је написао да ће часопис објављивати чланке о „важним догађајима који се свакодневно дешавају око нас; о брзом напредовању истине; многим саопштењима која свакодневно примамо од старешина из иностранства; из ове земље и из Енглеске, са европског континента и из других делова света; уздрманом положају држава; посланицама и учењима Дванаесторице; и откривењима која примамо од Свевишњега.” ¹

Док је пророк служио као уредник часописа Times and Seasons објавио је документа од велике важности. Текст књиге Аврамове и две репродукције објављени су у марту 1842. године, са трећом репродукцијом објављеном у мају. Такође у марту, пророк је почео са објављивањем извештаја „Историја Џозефа Смита”, који ће касније постати Историја Цркве.

У издању часописа Times and Seasons од 1. марта 1842. године, пророк је објавио оно што је постало познато као Писмо за Вентворта. Описујући своје разлоге за објављивање овог документа, пророк је објаснио: „На захтев господина Џона Вентворта, уредника и власника новина Chicago Democrat, написао сам следећи приказ успона, напредовања, прогона и вере светаца последњих дана, чији сам оснивач имао част да будем, под Божјим вођством. Господин Вентворт каже да жели да за господина [Џорџа] Барстоа, његовог пријатеља, који пише историју Њу Хемпшира, обезбеди овај документ. Пошто је господин Барстоу предузео одговарајуће кораке да би добио тачне информације, све што ћу тражити у вези са њим је да објави овај извештај у потпуности, неукрашен и без извртања.” ²

Џорџ Барстоу на крају није укључио пророков извештај у своју историју зато што је одлучио да у својој књизи покрије догађаје само закључно са 1819. годином. ³ Али Писмо за Вентворта је имало огромну вредност за свеце последњих дана. То је оригиналан извештај Џозефа Смита који сведочи о његовом светом позиву од Бога, његовим визијама и његовој служби и учењима. У њему се описују успон и раст Цркве и прогони светаца. Садржи пророчку изјаву о будућем успеху Цркве на земљи под заштитничком руком великог Јехове. Такође садржи неколико важних детаља који се не налазе нигде другде у пророковим учењима, укључујући опис златних плоча и приказ садржаја Мормонове књиге. Значајно је да је то био први пут да је лично Џозеф Смит објавио извештај о Првој визији.

Закључно са 13 објава о учењима Цркве који се сада зову Чланци вере, стоји као моћно сведочанство о божанском позиву пророка Џозефа Смита.

Учења Џозефа Смита

Бог Отац и Исус Христ појавили су се пред Џозефом и одговорили на његову молитву.

„Родио сам се у градићу Шарон, у округу Виндзор, у држави Вермонт, 23. децембра 1805. године. Када сам имао десет година, моји родитељи су се преселили у Палмиру, у држави Њујорк, где смо боравили око десет година, а одатле смо се преселили у градић Манчестер. Моја отац је био фармер и учио ме је земљорадњи. Када сам имао отприлике четрнаест година, почео сам да размишљам о важности припреме за будући положај и истражујући о плану спасења, открио сам да постоји велики сукоб у верском мишљењу; када бих ишао до једне заједнице они су ме обавештавали о једном плану, а друга о другом; свака истичући сопствено исповедање вере као summum bonum савршенства. Сматрајући да не могу сви бити у праву и да Бог не може бити творац толике збрке, одлучио сам да тај предмет потпуније истражим, верујући да када би Бог имао Цркву, она не би била раздвојена на странке, и ако је Он једну странку подучио да поштује Бога на један начин, и послужује једну групу обреда, не би другу подучавао начелима која су сасвим супротна.

„Верујући у Божју реч, имао сам поверење у Јаковљеву изјаву: ‘Ако неком од вас недостаје мудрости, нека је замоли од Бога, који сваком радо даје и никог не прекорева, и биће му дато.’ [Посл. Јаковљева 1:5.] Повукао сам се на скривено место у шумарку и почео да призивам Господа; док сам био у жаркој молитви, нисам био свестан предмета који су ме окруживали, уронио сам у небеску визију и видео две величанствене особе које су потпуно личиле једна на другу, ликом и појавом, окружене блиставом светлошћу која је превазилазила сјај сунца у подне. Рекли су ми да све верске заједнице верују у нетачна учења и да Бог ниједну од њих не признаје као своју Цркву и царство: и изричито ми је заповеђено ‘да их не следим,’ у истом тренутку примивши обећање да ће ми пунина јеванђеља бити објављена у неком времену у будућности.

Мормонова књига је у древна времена написана на зпатним плочама и предата Џозефу Смиту преко божански послатог гласника.

„У вече 21. септембра, 1823. године, док сам се молио Богу и настојао да искажем веру у драгоцена обећања из Светих писама, изненадна светлост, попут дневне, само далеко чистија и величанственија у појави и сјају, обасјала је собу; заиста, на први поглед је изгледало као да је кућа била испуњена пламеном; ова појава изазвала је шок који је захватио цело тело; у једном тренутку особа је стала испред мене окружена величанством чак већим од оног које ме је већ окруживало. Гласник је рекао за себе да је анђео Божји, послат да донесе радосне вести да је завет који је Бог склопио са древним Израелом близу испуњења, да ће ускоро започети припрема за други долазак Месије, да је близу време да се јеванђеље у свој својој пунини са моћу проповеда свим народима како би се људи могли припремити за хиљадугодишњу владавину. Био сам обавештен да сам изабрано оруђе у Божјим рукама које ће остварити неке од Његових циљева у овом славном раздобљу.

Такође сам био обавештен о првобитним становницима ове земље и било ми је показано ко су они и одакле су дошли; био ми је обзнањен кратак приказ њиховог порекла, напретка, културе, закона, држава, њихове праведности и безакоња, и благослова који су коначно повучени од њих као народа; такође ми је речено где су похрањене неке плоче на којима је био урезан сажетак записа древних пророка који су живели на овом континенту. Анђео се појавио преда мном три пута исте ноћи и изложио ми исте ствари. Пошто сам имао више посета Божјих анђела који су ми открили величанство и славу догађаја који ће се одвијати у последњим данима, ујутру 22. септембра 1827. године, анђео Господњи ми је уручио записе.

Ти записи били су урезани на плочама које су изгледале као да су од злата; свака плоча је била широка петнаест сантиметара, а дугачка двадесет сантиметара и била је нешто тања од обичне лименке. Биле су прекривене урезима, египатским знацима и повезане заједно у свеску као листови књиге, са три прстена која су повезивала целину. Свезак је био око петнаест сантиметара дебљине, од чега је један део био запечаћен. Знаци на делу који није био запечаћен били су мали и веома лепо урезани. Цела књига је по свом саставу одавала изглед старине и много вештине у уметничком урезивању. Са записима се налазила необична справа коју су древни људи називали Урим и Тумим, која се састојала од два прозирна камена постављена у оквир причвршћен за напрсник. Посредством Урима и Тумима превео сам запис даром и моћу Божјом.

… Ова књига … нам говори да се наш Спаситељ појавио на овом континенту после свог васкрсења; да је ту успоставио своје јеванђеље у његовој целости, богатству, моћи и благослову; да су имали апостоле, пророке, пастире, учитеље и јеванђелисте, исти ред, исто свештенство, исте обреде, дарове, моћи и благослове који су били доступни на источном континенту; да су људи били одбачени услед својих преступа; да је последњем од њихових пророка који је живео међу њима било заповеђено да запише сажетак њихових пророштава, историје итд., и да их сакрије у земљу и да то треба да изађе и уједини се са Библијом ради остварења Божјих намера у последњим данима. За потпунији извештај препоручио бих Мормонову књигу која се може купити у Навуу, или од неког од наших путујућих старешина.

Чим је вест о овом открићу била обзнањена, кренуле су лажи, извртања и клевете, као на крилима ветра, са свих страна; кућу је често салетала руља и злонамерне особе. Неколико пута пуцали су у мене и једва сам измакао, и употребљена су сва средства да би ми плоче биле одузете; али Божја моћ и благослов били су на мени и неки су почели да верују у моје сведочанство.

Мада прогон против Цркве може беснети, ништа не иоже зауставити напредак истине.

6. априла 1830. године, ‘Црква Исуса Христа светаца последњих дана’ организована је у градићу Фајет, у округу Сенека, у држави Њујорк. Неколико их је позвано и заређено Духом откривења и пророштва, и почели су да проповедају како им је Дух говорио, и мада слаби, ипак су били ојачани моћу Божјом, а многи су приведени покајању, уроњени у воду и испуњени Светим Духом полагањем руку. Имали су визије и прорицали, ђаволе истеривали и болесне исцељивали полагањем руку. Од тог времена дело је напредовало зачуђујућом брзином и оформљене су цркве у државама Њујорк, Пенсилванија, Охајо, Индијана, Илиноис и Мисури; у последњој наведеној држави значајна насеобина је оформљена у покрајини Џексон: многи су се прикључили Цркви и брзо смо расли; купили смо доста земље, наше фарме су обилно рађале и ми смо уживали у свом домаћем окружењу и у свом суседству; али пошто нисмо могли да се дружимо са својим суседима (од којих су многи били најподлији људи, и побегли су од културног друштва у пограничне земље како би избегли руку правде) у својим поноћним пијанкама, кршењу Шабата, тркама коња и коцкању; најпре су почели да се подсмевају, затим да прогоне, а коначно су организовали руљу и палили наше куће, посипали катраном и перјем многе од наше браће, и коначно, против закона, правде и човечности, истерали их из њихових насеља; који су без кућа и домова морали да лутају туробним преријама док деца нису оставила трагове своје крви у прерији. То се догодило у новембру, и они нису имали други покривач осим небеске стрехе, у ово хладно доба године; влада је одобравала овај поступак, и мада смо имали документа за нашу земљу и нисмо кршили закон нисмо могли да добијемо одштету.

Било је много болесних, који су били тако нељудски истерани из својих кућа, и који су морали да издрже сво то злостављање и траже дом тамо где су могли да га нађу. Резултат је био да су многи од њих умрли, будући лишени животних удобности и неопходне неге; многа деца су остала сирочад, жене удовице, а мужеви удовци; наше фарме заузела је руља, више хиљада стоке, оваца, коња и свиња је одузето, а наше покућство, залихе и штампарска преса били су поломљени, одузети или на други начин уништени.

Многи од наше браће су се преселили у покрајину Клеј, где су остали три године, до 1836. године; тамо није било насиља, али било је претњи насиљем. Али у лето 1836. године, те претње попримиле су озбиљнији облик од претњи, сазивани су јавни састанци, доношене су резолуције, освета и уништење су претили и догађаји су поново постали застрашујући; случај у покрајини Џексон био је довољан, и као што се власти у тој покрајини нису мешале тако су се они [власти у покрајини Каунти] разметали да не учествују у томе; што смо открили да је истина након молбе властима за заштиту, и после велике оскудице и губитка имовине, поново смо били отерани из својих домова.

Затим смо се населили у покрајинама Калдвел и Дејвис где смо направили велика и пространа насеља, мислећи да се ослободимо од моћи тлачења, насељавајући се у новим покрајинама, са мало становника; али ту нам није било омогућено да живимо у миру, него нас је 1938. године напала руља, а гувернер Богс је под окриљем закона издао проглас о уништењу и организовани одметници су беснели земљом, крадући нашу стоку, овце, свиње итд., многи наши људи су хладнокрвно побијени, чедност наших жена је оскрнављена и ми смо били присиљени да се потписом одрекнемо своје имовине под претњом мачем; и пошто смо поднели свако понижење којим нас је обасула окрутна, безбожна безбожна банда пљачкаша, више од дванаест до петнаест хиљада душа, мушкараца, жена и деце, истерани су са својих огњишта и са земље за коју су имали документа да је њихова, бескућници, без пријатеља и без крова над главом (усред зиме) да лутају као изгнаници земљом, или да траже уточиште у срдачнијем окружењу и међу мање окрутним људима. Многи су оболели и умрли од хладноће и због тешкоћа које су морали да поднесу; многе жене су остале удовице, а деца [су остала] сирочад и осиромашена. Требало би ми више времена него што ми је овде додељено да опишем неправду, злодела, убиства, крвопролиће, лоповлук, беду и јад које су проузроковали варварски, нељудски и незаконити поступци државе Мисури.

У раније споменутој ситуацији стигли смо у државу Илиноис 1839. године, где смо затекли гостољубиве људе и пријатељски дом: људе који су били спремни да се владају по начелима закона и човечности. У покрајини Хенкок започели смо да градимо град ‘Наву’. Ту нас је било између шест и осам хиљада, поред великог броја у оближњој покрајини и скоро свакој покрајини у држави. Додељена нам је градска повеља и повеља за војску, чете које сада броје 1 500 људи, такође имамо и право на универзитет, на удружења пољопривредника и занатлија, имамо своје законе и управитеље и поседујемо све повластице које уживају остали слободни и просвећени грађани.

Прогон није зауставио напредовање истине, него је само долио уље на ватру, па се ширила још брже. Поносни на дело за које су се залагали и свесни наше невиности и истинитости своје религије, усред лажних оптужби и понижења, старешине ове Цркве су изашле и засадиле јеванђеље у скоро свакој држави уунији; оно је продрло у наше градове, проширило се нашим селима и учинило да на хиљаде наших разумних, племенитих и патриотски наклоњених грађана послушају његове божанске налоге и владају се по његовим светим истинама. Такође се проширило у Енглеској, Ирској, Шкотској и Велсу, где је, 1840. године послато неколико наших мисионара, и преко пет хиљада људи се прикључило Узорима истине; сада се велики број прикључује у свакој земљи.

Наши мисионари одлазе у различите државе, и у Немачкој, Палестини, Новој Холандији (Аустралија), Источној Индији и другим местима, подигнут је Узор истине; ниједна рука која није света не може зауставити ово дело од напредовања; прогони могу беснети, руље се могу удруживати, војске се могу окупљати, клевете црнити, али истина Божја ће одважно напредовати, племенито и независно, док не продре на сваки континент, походи сваку област, уђе у сваку земљу и чује je свако YXO, док се Божје намере не остваре, и велики Јехова каже да је дело обављено.

Чланци вере описују основна учења и начела наше репигије.

„Верујемо у Бога, вечног Оца, и Његовог Сина, Исуса Христа, и у Светог Духа.

Верујемо да ће људи бити кажњени за сопствене грехе, а не за Адамов преступ.

Верујемо да ће сав људски род бити спашен преко Христовог помирења, послушношћу законима и обредима јеванђеља.

Верујемо да су основна начела и обреди јеванђеља: прво, вера у Господа Исуса Христа; друго, покајање; треће, крштење урањањем за опрост греха; четврто, полагање руку за дар Светог Духа.

Верујемо да човек мора бити позван од Бога пророштвом и полагањем руку оних који имају власт да проповедају Јеванђеље и послужују у његовим обредима.

Верујемо у исти поредак који је постојао у првобитној Цркви, наиме: апостоле, пророке, пастире, учитеље, јеванђелисте, итд.

Верујемо у дар језика, пророштва, откривења, виђења, исцељења, тумачења језика, итд.

Верујемо да је Библија реч Божја у оној мери у којој је исправно преведена. Такође верујемо да је Мормонова књига реч Божја.

Верујемо у све оно што је Бог објавио, у све оно што сада објављује, и верујемо да ће објавити још много тога великог и важног што се односи на Царство Божје.

Верујемо у дословно сабирање Израела и у обнову десет племена; да ће Сион бити изграђен на овом [америчком] континенту; да ће Христ лично владати земљом; и да ће земља бити обновљена и примити своју рајску славу.

Истичемо неоспорно право да поштујемо Свемогућег Бога према сопственој савести, и свим људима признајемо исто право да поштују како, где и кога желе.

Верујемо у подложност краљевима, председницима, владарима и судијама, у послушност, поштовање и подржавање закона.

Верујемо у поштење, истину, непорочност, милостивост, честитост и чињење добра свим људима; заиста, можемо рећи да следимо Павлово упутство: у све верујемо, свему се надамо, поднели смо многе ствари и надамо се да ћемо моћи да поднесемо све. Има ли ичега честитог, лепог, или на добром гласу, или пак хвале вредно, за тиме трагамо. [ Чланци вере 1:1–13.]

С поштовањем, итд.

Џозеф Смит.” ⁴

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видетистранице VII-XII.

Џозеф Смит је написао Писмо за Вентворта у одговору на захтев Џона Вентворта и Џорџа Барстоа (стр. 450). Када су вам људи постављали питања о историји или веровањима Цркве? Док га будете проучавли или разговарали о овом поглављу, размислите о томе како убудуће можете одговорити на таква питања. Шта можемо научити из речи Џозефа Смита у Писму за Вентворта о томе како одговорити на таква питања?
Прочитајте шта је пророк рекао о Првој визији (стр. 451). Следећи пут када будете некоме говорили о Првој визији, како бисте могли да помогнете тој особи да разуме Прву визију и шта она значи вама?
Прочитајте пророков опис о појави Мормонове књиге (стр. 452-454). Како је Мормонова књига утицала на ваш живот? Који су неки од начина на које можемо поделити наша сведочанства о Мормоновој књизи?
На стр. 454-457, Џозеф Смит даје кратку историју о почецима Цркве, а затим сведочи о судбини Цркве. Каква су ваша осећања док проучавате цео други пасус на стр. 457? Шта мислите, зашто прогон не може да заустави напредовање Цркве? Наведите примере људи који су напредовали упркос противљењу? (Размотрите примере из Светих писама, Историје Цркве и сопственог живота.)
Прегледајте Чланке вере (стр. 457-458). На које начине су Чланци вере помогли вама? Шта мислите, зашто се од деце из Школице тражи да их науче напамет? Размислите о прављењу распореда за проучавање или учење Чланака вере напамет.

Повезани стихови из Светих писама: Џозеф Смита – Историја 1:1–75

Prophet Joseph writing — „На захтев господина Џона Вентворта, … написао сам следећи приказ успона, напредовања, прогона и вере светаца последњих дана, којој имам част, под Богом, да будем утемељитељ.”

Joseph receiving gold plates — „У јутро 22. септембра, лета Господњег 1827., анђео Господњи ми јеуручио записе.”