Истине из Спаситељевих парабола у Јев. по Матеју 13

„Точкови бојних кола царства се још увек крећу, терани моћном мишицом Јеховином; и упркос свом противљењу, и даље ће се окретати, док се не испуне све речи Његове.”

Из живота Џозефа Смита

Kако се изградња киртландског храма ближила крају, Џозеф Смит и свеци почели су да се припремају за велике благослове које ће ту примити. Да би се браћа припремила за посвећење храма, заседање Школе за старешине почело је у новембру 1835. год. Ова школа била је основана 1834. год., а надовезала се на Пророчку школу која се раније одржавала.

Између осталог, Џозеф Смит и остала браћа проучавали су јеврејски, језик на коме је већи део Старог завета изворно написан. Пророков дневник за тај период показује да је проучавао јеврејски скоро сваког дана, често више сати дневно. Записи у његовом дневнику обухватају реченице као што су „Провео дан у читању на јеврејском” или „Похађао школу и читао на јеврејском.”¹ 19 јануара 1836. године, забележио је: „Провео сам дан у школи. Господ нас је благословио у нашем проучавању. Данас смо са много успеха започели са читањем наших Библија на јеврејском. Чини се као да Господ на чудесан начин отвара наше умове да разумемо Његову реч на изворном језику.”² Месец дана касније је написао: „Био сам у школи и као и обично читао и преводио са својим разредом. Моја душа ужива у читању Господње речи на изворном језику.”³

Искуство Џозефа Смита у Школи за старешине је само још један доказ његове љубави према Светим писмима. Марљиво је проучавао Света писма, проналазећи у њима током свог живота охрабрење, знање и надахнуће. Значајно је да га је библијски стих навео да тражи мудрост од Бога и прими Прву визију када је имао само 14 година (видети Јаковљева посл. 1:5).

Пророкови записи и проповеди пуни су цитата и тумачења из Светих писама, јер их је тако опсежно проучавао да су постали саставни део његовог размишљања. У својим учењима, непосредно је цитирао стихове, позивао се на њих, препричавао их и користио их као основу за своје проповеди. „Познајем Света писма и разумем их,” изјавио је у априлу 1844. год.⁴

Његово изузетно познавање Светих писама омогућило му је да их поучава и тумачи са великом моћу и јасноћом, и многи који су га чули да говори сећају се ове вештине. Председник Бригам Јанг се сећа да је пророк могао да „узме стихове из Светих писма и учини их тако јаснима и једноставнима да је свако могао да разуме.”⁵

Вандл Мејс се сећа: „Слушао сам пророка Џозефа Смита и у јавности и приватно, на сунцу и киши, као и многи други, док их је поучавао са говорнице. У својој и у његовој кући био сам близак са њим … и знам да нико, уколико није поучен од Бога, не би могао да на тако једноставан начин објасни стихове из Светих писама, учини их лако разумљивима, како нико не би могао да погрешно протумачи њихово значење.

Понекад сам се осећао постиђеним зато што, мада сам још од детињства толико пуно проучавао Света писма, нисам видео оно што је било тако јасно када би их он дотакао. Он је, такорећи, окретао кључ и врата знања су се широм отварала, разоткривајући драгоцена начела, и нова и стара.”⁶

Пророково познавање Светих писама очигледно је из следећег писма у ком је дао пророчко тумачење Спаситељевих парабола из Јев. по in Матеју 13. Поучио је да те параболе описују успостављање Цркве у Спаситељево време и њен чудесан раст и судбину у последњим данима.

Учења Џозефа Смита

„И приступивши ученици рекоше му [Спаситељу]: зашто им говориш у причама? [Напоменуо бих овде да се ово „им” употребљено у овом питању … односи на мноштво.] А он одговарајући рече им [то јест ученицима]: вама је дато да знате тајне царства небескога, а њима [то јест неверницима] није дато. Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема узеће му се и оно што има.’ [Јев. по Матеју 13:10–12.]

Из овога разумемо да су они, који су претходно очекивали да Месија дође у складу са сведочанствима пророка, и онда су у то време очекивали Месију, али због своје невере нису имали довољно светлости да би Га препознали као свог Спаситеља, а Он је био прави Месија, стога морали су бити разочарани и чак су изгубили сво знање, односно били су им одузети сва светлост, разумевање и вера које су имали у вези са тим. Стога се од онога који не прими веће светло, мора одузети сво светло које има; и ако светло које је у вама постане тама, гле, колика ли је та тама! ‘Зато им’ каже Спаситељ, ‘говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју. И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.’ [Јев. по Матеју 13:13–14.]

Сада откривамо да је прави разлог који је навео овај пророк [Исаија], зашто нису хтелу да приме Месију, био тај што нису разумели или нису хтели да разумеју; и гледајући нису видели; ‘Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.’ [Јев. по Матеју 13:15.] Али шта је Он рекао својим ученицима? ‘А благо вашим очима што виде, и вашим ушима што чују. Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели да виде што ви видите, и не видеше; и чути што ви чујете и не чуше.’ [Јев. по Матеју 13:16–17.]

Поново напомињемо овде - јер налазимо да је истинско начело по коме су се ученици сматрали благословенима, то што им је било допуштено да виде својим очима и чују својим ушима - да је проклетство које је почивало на мноштву да не приме Његове речи, било због тога што нису били вољни да виде својим очима и чују својим ушима; не зато што нису могли и нису били повлашћени да виде и чују, него зато што су њихова срца била испуњена безакоњем и одвратностима; ‘како ваши оци, тако и ви.’ [Дела апостолска 7:51.] Пророк је то јасно објавио, предвидевши да ће тако отврднути своја срца; и у томе је проклетство света; та светлост је дошла на свет, а људи радије бирају таму него светло, јер су дела њихова зла. То је Спаситељ веома јасно поучавао, да човек који лута не треба да греши у вези са тим.

… Људи су склони да, када слуге Божје изложе истину, кажу: ‘Све је тајна; говорили су у параболама, и зато су неразумљиви. Истина је да имају очи да виде, а не виде, али нико није толико слеп као они који неће да виде; и, мада је Спаситељ говорио таквим људима, ипак је својим ученицима јасно изложио; и ми имамо разлога да будемо истински понизни пред Богом наших очева, што нам је те ствари оставио записане, тако јасно да упркос настојањима и удруженом утицају Валових свештеника, они ни на тренутак немају моћ да заслепе наше очи и помраче наше разумевање, ако само отворимо своје очи и читамо са непристрасношћу.⁷

Парабопа о сејачу показује последице проповедања јеванђеља; такође показује да је Спаситељ успоставио своје царство у временској попудневници.

„У време када је Спаситељ говорио ове дивне речи и параболе које се налазе у Јев. по Матеју, налазимо Га као седи на чамцу због мноштва које се тискало око Њега да чује Његове речи; и поучавање је започео речима:

‘Гле, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их; А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље. И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше. А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их. А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, , једно по једно, а једно по шест а једно по тридесет. Ко има уши да чује нека чује.’ [Јев. по Матеју 13:3–9.] …

Али послушајте објашњење параболе о сејачу: ‘Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом.’ А сада обратите пажњу на израз - оно што је посејано у срцу његовом. ‘То је оно око пута посејано.’ [Јев. по Матеју 13:19.] Људи који не поседују начело праведности и чија су срца испуњена безакоњем и немају жељу за начелима истине, не разумеју реч истине када је чују. Ђаво односи реч истине из њихових срца, јер немају жељу да буду праведни.

‘А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је, али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље, или га потерају речи ради, одмах удари натраг. А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч, и без рода остане. А посејано на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, и један по шесет, а један по тридесет.’ [Јев. по Матеју 13:20–23.]

Тако је сам Спаситељ објаснио својим ученицима параболу коју је испричао и није је оставио тајном или обавио тамом умове оних који чврсто верују Његовим речима.

Долазимо, затим, до закључка да је невера била разлог што мноштво, или свет, како их је Спаситељ назвао, нису примили објашњење Његових парабола. Вама је, рекао је (говорећи својим ученицима), дато да знате тајне царства Божјег [видети Јев. по Матеју 13:11]. A зашто? Због вере и поверења које су имали у Њега. Ова парабола се спомиње да би се истакле последице до којих долази проповедањем речи; и ми верујемо да она директно наговештава почетак и успостављање Царства у том времену; стога ћемо наставити да следимо Његове речи у вези са овим Царством од сада па надаље, и то до краја света.”⁸

Парабопа о пшеници и кукољу поучава нас да ће праведни и опаки расти заједно све до краја света, када ће праведни бити сакупљени а опаки спаљени.

„‘Другу причу каза им говорећи [парабола која наговештава успостављање царства, такође у том раздобљу света]: царство небеско је као човек који посеје добро семе у пољу своме, а кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеје кукољ по пшеници, па оде. А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ. Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: господару! ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ? А он рече им: непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо? А он рече: не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу. Оставите нека расте обоје до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свежите у житницу моју.’ [Јев. по Матеју 13:24–30.]

Сада помоћу ове параболе сазнајемо не само о успостављању царства у Спаситељево време, што је представљено добрим семеном, које доноси род, већ и о покварености Цркве, што је представљено кукољем кога је посејао непријатељ, кога ће Његови ученици жељно почупати, односно од кога ће очистити Цркву, ако се Спаситељ буде сложио са њиховим мишљењем. Али Он, који зна све, каже: Не тако. Као што је Он говорио, ваша размишљања нису исправна, Црква је у повоју и ако предузмете тај непромишљени корак, уништићете пшеницу, односно Цркву, кукољем; зато је боље пустити их да заједно расту до жетве, односно до краја света, што значи уништење опаких, а то се још није испунило …

‘… И приступише к њему ученици његови говорећи: кажи нам причу о кукољу на њиви. А он одговарајући рече им: који сеје добро семе оно је син човечји; а њива је свет; а добро семе синови су царства; а кукољ синови су зла.’ [Јев. по Матеју 13:36–38.]

Сада нека наши читаоци обрате пажњу на израз ‘њива је свет, … кукољ синови су зла; а непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овога века [нека пажљиво обележе овај израз -последак света,] а жетеоци су анђели.’ [Јев. по Матеју 13:38–39.]

Сада људи не могу имати никакву основу да кажу да је то фигуративно, или да не значи оно што каже, јер Он сада објашњава оно што је претходно рекао у параболама; и према тим речима, крај света представља уништење опаких; жетва на крају света директно се односи на људску породицу у последњим данима, уместо на земљу, као што су многи мислили, и оно што ће претходити доласку Сина Човечјег, и обнову свих ствари о којима су говорили сви свети пророци од почетка света; и анђели ће морати нешто да раде у овом великом делу, јер они су жетеоци.

‘Као што се дакле кукољ сабира’, и огњем сажиже, тако ће бити на послетку овога века’ [Јев. по Матеју 13:40]; то јест, пошто слуге Божје изађу упозоравајући народе, и свештенике и народ, а ови отврдну своја срца и одбаце светло истине, ови први биће изручени ударању Сотоне, и закон и сведочанство се печате, … они су препуштени тами, и предати за дан када ће горети; тако везани својим веровањима, а њихове везе ојачане од стране њихових свештеника, спремни су за испуњење Спаситељевих речи - ‘Послаће син човечји анђеле своје, и сабраће из царства његова све саблазни и који чине безакоње. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.’ [Јев. по Матеју 13:41–42.]

Разумемо да ће се дело сакупљања пшенице у амбаре, односно житнице, догађати за време сакупљања кукоља за дан када ће горети; да ће после дана спаљивања ‘праведници засјати као сунце у царству оца свога. Ко има уши да чује нека чује’ [Јев. по Матеју 13:43].”⁹

Парабопа о семену горушице поучава да ће се Црква и царство Божје, успостављени у овим поспедњим данима, проширити по целој земљи.

„И опет, још једна парабола коју им је Спаситељ испричао, која се односи на царство које треба да буде успостављено управо уочи или у време жетве, која гласи - ‘Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој, које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од сваког поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.’ [Јев. по Матеју 13:31–32.] Сада можемо јасно открити да је овај симбол дат да би приказао Цркву каква ће постати у последњим данима. Ево, царство небеско се пореди са њом. А сада, шта је попут ње?

Узмимо Мормонову књигу, коју је човек узео и сакрио у свом пољу, добро је чувајући својом вером, да процвета у последњим данима, или у одређено време; погледајмо је како излази из земље, која се заиста рачуна као најмање од свих семена, али гле, она се грана, да, дижући се у висине са високим гранама и величанственошћу попут Бога, док као зрно горушичино не постане највећа од свих биљака. А то је истина, и она је проклијала и изашла из земље, и праведност почиње да гледа доле са небеса [видети Псалам 85:11; Мојсије 7:62], и Бог шаље доле своје моћи, дарове и анђеле да пребивају у њеним гранама.

Царство небеско је као зрно горушичино. Гле, дакле, није ли то царство небеско које подиже своју главу у последњим данима у величанству свог Бога, управо Црква Исуса Христа светаца последњих дана, као неприступачна, непомична стена усред велике дубине, изложена олујама и непогодама Сотониним, која је до сада остала постојана, и још увек храбро одолева противницима које доносе олујни ветрови непрестано ударајући, и који још увек силно пенећи јуришају преко њеног победоносног гребена; подстакнути удвострученим гневом непријатеља праведности? …

Облаци … таме дуго ударају као огромни таласи у непомичну стену Цркве Исуса Христа светаца последњих дана; и упркос свему томе, зрно горушичино и даље диже своје гране у висине, све више и више, ширећи се све више, и точкови бојних кола и даље се окрећу, терани моћном мишицом Јеховином; и упркос сваком противљењу, и даље ће се окретати, док се све Његове речи не испуне.”¹⁰

Сведочанства Тројице сведока и Света писма последњих дана су као квасац сакривен у брашну; парабола о мрежи поучава о сабирању широм света.

„‘Другу причу каза им: царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.’ [Јев. по Матеју 13:33.] Ово се може разумети као успон Цркве Исуса Христа светаца последњих дана подстакнут са мало квасца стављеног у три сведока. Ево колико је то слично параболи! Она брзо кисели тесто, и ускоро ће укиселити у целости …

‘Још је царство небеско као мрежа која се баца у море и заграби од сваке руке рибе; која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, изабраше добре у судове, а зле бацише напоље.’ [Јев. по Матеју 13:47–48.] За пример ове параболе, погледајте Јосифово потомство како шири мрежу јеванђеља лицем земаљским, сабирајући од сваке врсте, да добри могу бити сачувани у судовима спремљеним у ту сврху, а анђели ће се побринути за зле. ‘Тако ће бити напослетку века: изаћи ће анђели и одлучиће зле од праведних. И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба. Рече им Исус: разуместе ли све ово? Рекоше му: да Господе.’ [Јев. по Матеју 13:49–51.] И ми кажемо, да Господе; и они можда кажу, да Господе; јер те ствари су тако јасне и тако величанствене да им сваки светац у последњим данима мора искреног срца узвратити са амен.

‘А он им рече: зато је сваки књижевник који се научио царству небескоме као домаћин који износи из клијети своје ново и старо.’ [Јев. по Матеју 13:52.]

За дела описана у овој параболи, видети излазак Мормонове књиге из ризнице срца. Такође завете дате свецима последњих дана [Учење и завети], а и превод Библије - износећи тако из срца ново и старо, одговарајући тако на три копање брашна подвргнуте прочишћујућем додиру откривења Исуса Христа, и послуживање анђела који су започели ово дело у последњим данима, које ће представљати квасац који је укиселио сво тесто. Амен.”¹¹

Предлози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

Прегледајте странице 301-303. Шта можемо научити из примера Џозефа Смитаа што нам помаже у нашем проучавању Светих писама?
Прегледајте објашњење Џозефа Смита о томе зашто је Спаситељ понекад поучавао параболама (стр. 301-303). Шта мислите, зашто ће нам светло бити одузето ако не будемо вољни да примимо веће светло? Размислите о томе шта треба да урадите да бисте примили више јеванђеоског светла.
Проучите параболу о сејачу (стр. 303-306). У овој параболи Спаситељ показује да иста јеванђеоска порука даје различите резултате у зависности од тога како је људи примају. Зашто није могуће да Божја реч расте у људима „чија су срца пуна безакоња”? Зашто страдање и прогон наведу неке људе да запоставе Божју реч? На које начине „брига овога света” и „превара богатства” угуше реч у нама?
Како можемо осигурати да наша „земља” буде добра када се реч засади у нама? Шта родитељи могу да учине да би помогли деци да припреме своја срца да приме реч?
У параболи о пшеници и кукољу (стр. 306-308), пшеница представља праведнике или „синове царства”. Кукољ представља „синове зла”. Како можемо остати верни мада је „кукољу” омогућено да расте међу „пшеницом”? Како вамУчење и завети 86:1–7 помаже да разумете ту параболу?
На које начине је данашња Црква попут дрвета које расте у параболи о семену горушице? (За неке примере, видети стр. 308-309.)
Прегледајте странице 309-310. Обратите пажњу на то да је квасац материја која изазива нарастање теста. На који начин су Света писма последњих дана за Цркву попут квасца. Како су за вас попут квасца? Како су Света писма последњих дана као благо „ново и старо”?
У параболи о јеванђеоској мрежи (стр. 310), шта мислите зашто је значајно то што мрежа сакупља рибе од сваке врсте? Како се ова парабола испуњава данас?

Повезани стихови из Светих писама: Јев. по Луци 8:4–18; Алма 12:9–11; УИЗ 86:1–11; 101:63–68

Joseph teaching — Пророк Џозеф Смит поучава „групу Spahe, укључуЈући и Бригама Јанга (лево). Бригам Јанг je рекао да je пророк могао да „узме стихове из Светих писма и учини их тако јаснима и једноставнима да је свако могао да разуме.”

man sowing seeds — „Гле, изиђе сејач да сеје. И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута … А друга падоше на земљу добру, и доношаху род.”

waves — Црква је „као неприступачна, непомична стена усред велике дубине, изложена олујама и непогодама Сотониним, која је до сада остала постојана.”