Молба мојим сестрама
Потребни су нам ваша снага, ваше обраћење, ваше убеђење, ваша способност да водите, ваша мудрост и ваши гласови.
Драге старешине Разбанд, Стивенсон, и Ренланд, ми, ваша Браћа, желимо вам добродошлицу у Веће дванаесторице апостола. Захвални смо Богу за откривења која даје свом пророку, председнику Томасу С. Монсону.
Браћо и сестре, када смо се пре шест месеци срели на генералној конференцији, нико од нас није очекивао касније промене које ће дубоко утицати на осећања свих у Цркви. Старешина Л. Том Пери изнео је моћну поруку о незаменљивој улози коју брак и породица заузимају у Господњем плану. Били смо запањени када смо само неколико дана касније сазнали да ће га рак ускоро одвести од нас.
Мада се здравље председника Бојда K. Пакера погоршавало, он је наставио да „маршира“ у делу Господњем. Био је слаб прошлог априла, а ипак одлучан да проглашава своје сведочанство докле год дише. Онда, само 34 дана после смрти старешине Перија, и председник Пакер је закорачио иза вела.
Недостајао нам је старешина Ричард Г. Скот на нашој последњој генералној конференцији, али сетили смо се моћног сведочанства о Спаситељу које је износио на многим претходним конференцијама. И само пре 12 дана, старешина Скот је позван кући и поново је са својом вољеном Џенин.
Имао сам привилегију да будем са свом овом браћом током њихових последњих дана, такође са члановима породица председника Пакера и старешине Скота пре него што су преминули. Било ми је тешко да поверујем да су ова три драга пријатеља, ове величанствене слуге Господње, отишле. Не могу да опишем колико ми недостају.
Док сам размишљао о том неочекиваном следу догађаја, једна од ствари коју сам приметио и коју не могу заборавити је нешто што сам приметио у супругама које су још увек живе. У мом уму су урезани спокојни ликови сестре Доне Смит Пакер и сестре Барбаре Дејтон Пери поред самртничке постеље својих мужева, обе жене испуњене љубављу, истином и чистом вером.
Док је сестра Пакер седела поред свог мужа у његовим последњим сатима, зрачила је миром који превазилази свако разумевање.1 Иако је схватила да ће њен вољени пратилац током скоро 70 година ускоро отпутовати, показивала је мир жене пуне вере. Изгледала је анђеоски, баш као на овој њиховој слици на посвећењу Храма Бригам Сити Јута.
Том истом вером и љубављу зрачила је и сестра Пери. Њена посвећеност мужу и Господу била је очигледна и дубоко ме је дотакла.
У последњим сатима њихових мужева и све до данашњег дана, те одлучне жене су показивале снагу и храброст коју жене које држе завете увек показују.2 Било би немогуће измерити утицај који такве жене имају, не само на породице, него и на Господњу Цркву, као супруге, мајке, баке; као сестре и тетке; као учитељице и вође; а посебно као примери и одане бранитељке вере.3
Тако је у сваком јеванђеоском раздобљу од времена Адама и Еве. Ипак, жене овог раздобља се разликују од жена неког другог раздобља јер ово раздобље је другачије од осталих.4 Ова разлика доноси и привилегије и одговорности.
Пре тридесет шест година, године 1979, председник Спенсер В. Кимбал је дао узвишено пророчанство о утицају који ће жене које држе завете имати на будућност Господње Цркве. Он је прорекао: „Највећи део великог напретка који ће Црква забележити у последњим данима биће остварен захваљујући добрим женама света … које ће прићи Цркви у великом броју. То ће се догодити у оној мери у којој жене Цркве одражавају праведност и јасну опредељеност у својим животима и у оној мери у којој ће жене Цркве бити виђене као посебне и различите - у позитивном смислу - у односу на световне жене.”5
Моје драге сестре, ви које сте наше важне сараднице током ових последњих дана, дан ког је председник Кимбал предвидео је данас. Ви сте жене о којима је пророковао! Ваше врлине, светло, љубав, знање, храброст, карактер, вера, и праведни живот ће у Цркву привући у огромном броју добре жене света, заједно са њиховим породицама!6
Сестре, потребни су нам ваша снага, ваше обраћење, ваше уверење, ваша способност да водите, ваша мудрост и ваши гласови. Царство Божје није и не може бити потпуно без жена које склапају свете завете а затим их држе, жена које могу да говоре моћу и влашћу од Бога!7
Председник Пакер је рекао:
„Потребне су нам жене које су организоване и које могу да организују. Потребне су нам жене које имају способност да воде, које знају да планирају и усмеравају, као и да послужују; жене које могу да поучавају и одважно говоре …
Потребне су нам жене са даром распознавања које су свесне трендова у свету и које могу да уоче оне који су популарни, али плитки и опасни.”8
Данас бих желео да додам да су нам потребне и жене које знају како да својом вером учине да се догоде велике ствари и које су храбре бранитељке морала и породице у грешном свету. Потребне су нам жене које су посвећене вођењу Божје деце путем завета према узвишењу; жене које знају како да приме лично откривење, које разумеју моћ и мир храмског даривања; жене које знају да призову небеске моћи да заштите и ојачају децу и породице; жене које неустрашиво поучавају.
Током свог живота, био сам благословен таквим женама. Моја покојна супруга Данцел, била је таква жена. Увек ћу бити захвалан за пресудни утицај који је имала на мене у свим аспектима мог живота, укључујући моје пионирске напоре у операцијама на отвореном срцу.
Пре педесет осам година затражили су од мене да оперишем малу девојчицу тешко болесну од урођене срчане мане. Њен старији брат је претходно умро од сличне болести. Њени родитељи су преклињали за помоћ. Нисам био оптимиста по питању исхода, али сам обећао да ћу учинити све што је у мојој моћи да јој спасем живот. Упркос мојим највећим напорима, дете је умрло. Касније су ти исти родитељи довели код мене још једну ћерку, која је тада имала само 16 месеци, такође рођену са неправилно развијеним срцем. Поново, на њихов захтев, извршио сам операцију. И то дете је умрло. Овај трећи тужан губитак у једној породици буквално ме је поразио.
Отишао сам кући опхрван тугом. Бацио сам се на под наше дневне собе и плакао целу ноћ. Данцел је била поред мене, слушајући док сам понављао да никада више нећу извршити ниједну операцију срца. Затим, око 5 ујутру, Данцел ме је погледала и са љубављу упитала: „Да ли си завршио са плакањем?“ Онда се обуци. Врати се у лабораторију. Крени на посао! Треба још да учиш. Ако сада одустанеш, други ће морати болно да науче оно што ти већ знаш.“
Ах, како су ми потребни визија, борбеност и љубав моје жене! Вратио сам се на посао и научио више. Да није било Данцелиног надахнутог подстицаја, не бих вршио операције на отвореном срцу, и не бих био спреман за операцију 1972. године која је спасила живот председника Спенсера В. Кимбала.9
Сестре, да ли схватате ширину и обим свог утицаја када говорите оно што вам долази у срце и ум под вођством Духа? Један изузетан председник кочића ми је испричао о састанку савета на коме су се борили са тешким изазовом. У једном тренутку, схватио је да председница Школице није говорила, па је упитао да ли она има нека запажања. “Па, заправо имам,” рекла је и наставила са дељењем својих размишљања која су променила цео ток састанка. Председник кочића је наставио: „Док је говорила, Дух ми је посведочио да је изразила откривење које смо тражили на савету.“
Моје драге сестре, који год да је ваш позив, какве год да су ваше околности, потребни су нам ваши утисци, ваша запажања и ваше надахнуће. Потребно нам је да одважно говорите на саветима одељења и кочића. Потребна нам је свака удата сестра која ће говорити као „пуноправни партнер са својим доприносом”10 док сте уједињене са својим мужем у вођењу породице. У браку или саме, ви сестре имате препознатљиве способности и посебну интуицију коју сте примиле као поклон од Бога. Ми, браћа, не можемо опонашати ваш јединствен утицај.
Знамо да је најузвишенији чин стварања био стварање жене!11 Потребна нам је ваша снага!
Напади на Цркву, њена учења и на наш начин живота биће све чешћи. Због тога су нам потребне жене које имају чврсто разумевање Христове доктрине и које ће користити то разумевање за поучавање и подизање генерације отпорне на грех.12 Потребне су нам жене које су способне да детектују обману у свим њеним облицима. Потребне су нам жене које знају како да приступе моћи коју Бог ставља на располагање онима који држе завете и који изражавају своја уверења самоуверено и милосрдно. Потребне су нам жене које имају храброст и визију мајке Еве.
Моје драге сестре, ништа није толико значајно за ваш вечни живот колико ваше лично обраћење. То су обраћене жене које држе своје завете - жене попут моје драге супруге Венди - чији праведни животи ће се све више истицати у све неморалнијем свету и које се на тај начин могу посматрати као посебне и другачије на најсрећнији начин.
Стога данас молим своје сестре у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана да иступе! Заузмите у својим домовима, у својим заједницама и у царству Божјем места која вам припадају и где сте потребне више него икада раније. Молим вас да испуните пророштво председника Кимбала. Обећавам вам у име Исуса Христа да када то будете чиниле, Свети Дух ће увеличати ваш утицај на досад невиђен начин!
Износим сведочанство о стварности Господа Исуса Христа и Његове откупљујуће, помирујуће, и посвећујуће моћи. Као један од Његових апостола, захваљујем вам се, драге моје сестре, и благосиљам вас да достигнете свој пун потенцијал, да испуните пуну меру свога стварања, док руку под руку ходамо у овом светом делу. Заједно ћемо помоћи у припреми света за други долазак Господа. О томе сведочим, као ваш брат, у име Исуса Христа, амен.