Вера се не дешава случајно него је избор

Старешина Нил Л. Андерсен,

из Већа Дванаесторице апостола

Вера у Исуса Христа је дар са неба који примамо када изаберемо да верујемо и када је тражимо, и држимо је се.

Спаситељ је препознавао снагу или слабост у вери оних који су били око Њега. Једноме је рекао са одобравањем: „Велика је вера твоја.”¹ Код другог је јадиковао: “O маловерни.”² Неке је питао: „Где вам је вера?”³ А Исус исказујући част још једноме рече: “[У целом Израиљу] толике вере не нађох.”⁴

Питам се: „Како Спаситељ види моју веру?“ Вечерас питам вас: „Како Спаситељ види вашу веру?“

Вера у Господа Исуса Христа није нешто етерично, што слободно лебди у ваздуху. Веру не добијамо случајно нити је стичемо рођењем. Како пише у Светим писмима, она је „… доказивање онога што не видимо.”⁵ Вера емитује духовну светлост, а та светлост је приметна.⁶ Вера у Исуса Христа је дар са неба који примамо када изаберемо да верујемо⁷ и када је тражимо, и држимо је се. Ваша вера је или све јача или све слабија. Вера је начело моћи, и важна је не само у овом животу, него и за наше напредовање иза вела.⁸ Христовом благодаћу једнога дана бићемо спашени вером у Његово име.⁹ Будућност ваше вере није случајност него је ствар избора.

Вера младог Бразилца

Пре месец дана, у Бразилу, упознао сам Аролда Кавалкантеа. Крстио се када је имао 21 годину и био је први члан Цркве у својој породици. Његова вера је била блистава, и он је одмах почео да се припрема за служење мисије. Нажалост, Аролдовој мајци је дијагностикован рак. Три месеца касније, само неколико дана пре њене смрти, разговарала је са Аролдом о ономе што ју је највише мучило - нису имали рођаке који би помогли. Аролдо ће морати да се брине о своје две млађе сестре и млађем брату. Својој мајци на умору дао је то свечано обећање.

Дању је радио у банци, а увече је похађао факултет. Наставио је да држи крсне завете, али његова нада да ће служити пуновремену мисију угасила се. Његова мисија биће брига о породици.

Неколико месеци касније, приликом припреме говора за причесни састанак, Аролдо је проучавао речи којима се Самуило са прекором обратио цару Саулу: „Послушност,“ прочитао је, „је боља од жртве.”¹⁰ Аролдо је примио наизглед немогућ утисак да треба да послуша пророков позив да служи мисију. Није био обесхрабрен препрекама испред њега и ишао је напред са огромном вером.

Aролдо је уштедео сваки бразилски крузеиро који је могао. Са 23 године примио је позив за мисију. Рекао је свом брату колико сваког месеца да подиже са његовог рачуна за породицу. Аролдо још увек није имао довољно новца да плати пуну цену мисије и животне трошкове за свог брата и сестре, али је са вером отишао у ЦОМ. После недељу дана примио је први од многих благослова. Банка у којој је старешина Кавалканте био запослен, неочекивано је удвостручила новац који је требало да прими када је престао да ради. То чудо, заједно са другим чудима, обезбедило је потребне приходе за његову мисију и породицу у његовом одсуству.

Двадесет година касније, брат Кавалканте сада служи као председник кочића Ресифе Бразил Боа Виажем. Осврнувши се на те дане рекао је: „Док сам се трудио да живим праведно, осећао сам Спаситељеву љубав и вођство. Моја вера се увећавала, омогућавајући ми да пребродим многе изазове.”¹¹ Аролдова вера није дошла случајно него ју је изабрао.

Много је мушкараца и жена хришћана са дубоком вером у Господа Исуса Христа, и ми то поштујемо и ценимо.

Више нисте на неутралном терену

Али браћо, ми смо примили нешто више: свештенство Божје, моћ Божју обновљену на земљи од стране светих анђела. Оно вас чини другачијима. Више нисте на неутралном терену. Ваша вера неће расти случајно него захваљујући избору.

Начин на који живимо своје животе увећава или умањује нашу веру. Молитва, послушност, поштење, чистота мисли и дела, као и несебичност увећавају веру. Без свега тога вера се умањује. Зашто је Спаситељ рекао Петру: „А ја се молих за тебе да твоја вера не престане”?¹² Зато што постоји противник који ужива у уништавању наше вере! Будите немилосрдни у заштити своје вере.

Искрена питања

Суочавање са искреним питањима је важан део изградње вере, а за то користимо како наш интелект тако и наша осећања. Господ је рекао: „Казаћу ти у уму твоме и срцу твоме.”¹³ Нећемо све одговоре примити одмах, али већина питања се може решити искреним проучавањем и тражењем одговора од Бога. Коришћење главе без срца неће донети искрене одговоре. „У Богу што је нико не зна осим Духа Божјега.”¹⁴ И да би нам помогао, Исус нам је обећао „другога утешитеља“ и назвао га је Духом истине.¹⁵

Вера никада не захтева одговор на свако питање, али тражи сигурност и храброст да се иде напред, понекад признајући: „Не знам све, али знам довољно да бих наставио путем следбеништва.”¹⁶

Када особа дозволи себи да стално сумња, подстакнута одговорима неверних, слаби своју веру у Исуса Христа и Обнову.¹⁷ „Телесни човек не разуме што је од Духа Божјега; јер му се чини лудост.”¹⁸

На пример, питања у вези са Џозефом Смитом нису нова. Од почетка овог дела његови критичари бомбардују њима. Оним верницима који, гледајући кроз обојена стакла 21. века, искрено доводе у питање догађаје или изјаве пророка Џозефа од пре скоро 200 година, упутио бих неколико пријатељских савета: За сада, оставимо брата Џозефа на миру! У будућности, имаћете 100 пута више информација него што се може наћи преко свих данашњих интернет претраживача заједно, и оне ће доћи од нашег свезнајућег Оца.¹⁹ Размислите о Џозефовом животу у целини - рођен у сиромаштву и са мало формалног образовања, Џозеф је превео Мормонову књигу за мање од 90 дана.²⁰ Десетине хиљада искрених, посвећених мушкараца и жена прихватили су Обнову. Са 38 година Џозеф је запечатио своје сведочанство сопственом крвљу. Сведочим да је Џозеф Смит био Божји пророк. Прихватите то својим умом и крените напред!

Дарови који увећавају нашу веру

Библија и Мормонова књига дају нам дивно уверење да Исус јесте Христ, Син Божји. У руци држим прво издање Мормонове књиге на француском, коју је објавио Џон Тејлор када је почео да ради у Француској 1852. године. Делови Мормонове књиге или цела Мормонова књига сада су одштампани на 110 језика широм света. Она пружа духовно и опипљиво сведочанство о истинитости Обнове. Када сте последњи пут прочитали Мормонову књигу од корице до корице? Прочитајте је поново. Увећаће вашу веру.²¹

Још један дар Божји који увећава нашу веру је вођство Првог председништва и Већа дванаесторице апостола. Данас смо подржали тројицу нових чланова Дванаесторице, и желимо добродошлицу старешини Разбанду, старешини Стивенсону и старешини Ренланду у свети круг Већа дванаесторице. Павле је рекао:

„Он је [позвао] апостоле; и … пророке; …

да се свети приправе … :

Докле достигнемо сви у јединство вере и познање Сина Божјега …

Да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки ветар науке, у лажи човечијој, путем преваре.”²²

Вођство Првог председништва и Дванаесторице помаже у заштити наше вере.

Мада пламен ваше вере у почетку може бити мали, праведни избори доносе веће поверење у Бога, и ваша вера расте. Тешкоће смртности наваљују на вас, и зле силе вребају у мраку, надајући се да ће угасити вашу веру. Али док настављате да доносите добре одлуке, уздајете се у Бога, и следите Његовог Сина, Господ шаље више светлости и знања, и ваша вера постаје постојана и непоколебљива. Председник Томас С. Монсон је рекао: „Не плашите се… Будућност је сјајна колико и ваша вера.”²³

Портер, Зејн и Макс Опеншо

Вера младих мушкараца ове Цркве је изванредна.

Ове године, 12. јуна, примио сам и-мејл у коме сам обавештен да су бискуп једног одељења у Јути, његова супруга и двоје њихове деце страдали у авионској несрећи. Бискуп Марк Опеншо пилотирао је авионом док је напуштао мали аеродром, када је изненада почео да пада са неба и срушио се на земљу. Бискуп Опеншо, његова супруга Ејми и њихова деца Танер и Ели старадали су у несрећи. Неким чудом, њихов петогодишњи син Макс, који је испао из авиона заједно са својим седиштем, прошао је само са поломима костију.

Сазнао сам да њихов син, старешина Портер Опеншо, служи у мисији Мајуро на Маршалским острвима, а да је њихов 17-огодишњи син Зејн на школској културној размени у Немачкој.

Позвао сам старешину Опеншоа на Ускршњем острву. Иако сломљеног срца због неочекиване смрти мајке, оца, брата и сестре старешина Опеншо се одмах забринуо за своја два млађа брата.

На крају су старешина Опеншо и његов брат Зејн одлучили да други помогну код куће, а да Портер треба да остане на мисији. Знали су да је то оно што би родитељи желели.

Док сам разговарао са старешином Опеншоом, осетио сам његову тугу али и неугасив пламен вере. „Имам уверење,“ рекао ми је, „и знам без трунке сумње да ћу поново видети своју породицу … Снагу у својим искушењима увек налазимо у … нашем Господу, Исусу Христу … Божја свемогућа рука тако је очигледна у помагању [мени] и мојој браћи у [овом] врло тешком изазову.”²⁴

Зејна сам први пут срео на сахрани. Када сам погледао четири ковчега испред нас у капели, задивила ме је вера овог 17-годишњака када се обратио окупљенима. „Данас,“ рекао је, „окупили смо се понизних срца и уморних душа да бисмо се присетили живота моје маме, тате, Танера и Ели … Разговарали смо заједно, плакали заједно, сећали се заједно и осећали Божју руку заједно …

Дан после вести о несрећи, пронашао сам у својој торби писмо од маме: У писму је написала: ‘Зејн, запамти ко си и одакле си дошао. Молићемо се за тебе и недостајаћеш нам.’ Зејн је наставио: „Последње речи моје мајке нису могле бити прикладније. Знам да се она, заједно са Танером, Ели и мојим татом ... моли за [моју браћу и] мене. Знам … да се моле да памтим ко сам … зато што сам, попут вас, дете Божје, и Он ме је послао овде. Сведочим [да] … без обзира на то колико се усамљено осећали, Бог нас неће оставити.”²⁵

Моји драги пријатељи, ваша вера није започела рођењем, и неће се завршити смрћу. Вера је избор. Јачајте своју веру, и живите тако да заслужите Спаситељеве речи одобравања: „Велика је вера твоја.“ Док то будете чинили, обећавам вам да ће вам ваша вера, благодаћу Исуса Христа, једнога дана омогућити да стојите са онима које волите, чисти и посвећени у присуству Божјем, у име Исуса Христа, амен.