Откривање божанског у нама
Розмари М. Виксом,
врховна председница Школице
Долазимо на ову земљу да бисмо неговали семе божанске природе које је у нама.
Сестре, волимо вас! Сведочим да је живот дар. Бог има план за свакога од нас и наша лична сврха започела је много пре нашег доласка на ову земљу.
У последње време почела сам да препознајем чудо рођења бебе у смртности као део Господњег плана. Свака од нас физички се развила у утроби своје мајке, месецима се ослањајући на њено тело ради нашег опстанка. Међутим, на крају нас је процес рођења - драматичан и за мајку и за дете - раздвојио.
Када беба изађе из утробе и уђе у овај свет, промена температуре и светлост, и изненадно ослобађања притиска у грудима подстиче дете да први пут удахне ваздух. Та мала плућа изненада се испуњавају ваздухом по први пут, активирају се респираторни органи, и беба почиње да дише. Када се пупчана врпца пресече, та жила куцавица између мајке и бебе је заувек прекинута и живот бебе на земљи почиње.
Јов је рекао: „Дух Божји створио ме је, и дах свемогућега дао ми је живот.”1
Долазимо на овај свет „путујући на облацима славе.”2 „Породица: Проглас свету“ поучава нас да је свако од нас „вољени духовни син или ћерка небеских родитеља“ и „свако од нас има божанску природу и судбину.”3 Небески Отац великодушно дели део своје божанствености са нама. Та божанска природа долази као Његов дар, са љубављу коју само родитељ може осећати.
Долазимо на ову земљу да бисмо неговали семе божанске природе које је у нама.
Ми знамо зашто
Илејн Кенон, бивша врховна председница Младих жена, рекла је: „У животу жене постоје два важна дана: Дан када је рођена и дан када открије зашто.”4
Ми знамо зашто. Дошле смо на ову земљу да бисмо помогле у изградњи Његовог царства и у припреми за други долазак Његовог Сина, Исуса Христа. Са сваким удахом, настојимо да Га следимо. Божанска природа свих нас се прочишћава и увећава нашим настојањем да се приближимо нашем Оцу и Његовом Сину.
Наша божанска природа нема никакве везе са нашим личним остварењима, статусом који достигнемо, бројем маратона које истрчимо, или нашом популарношћу и самопоштовањем. Наша божанска природа потиче од Бога. Успостављена је у постојању које је претходило нашем рођењу, и наставиће се у вечности.
Вољене смо
Ми се идентификујемо са нашом божанском природом када осећамо и дајемо љубав нашег Оца на Небу. Имамо слободу избора да је негујемо, помажемо јој да цвета и да расте. Петар је рекао да су нам дата „превелика обећања“ како бисмо имали „удео у Божјој природи.”5 Када разумемо ко смо - ћерке Божје - почињемо да осећамо та драгоцена обећања.
Гледање кроз прозор, не само у огледало, омогућава нам да себе видимо као Његове. Природно се обраћамо Њему у молитви и вољне смо да читамо Његове речи и чинимо Његову вољу. У могућности смо да примамо потврду своје вредности од онога који је изнад, а не од људи у свету који нас окружује.
Ако икада доведете у питање ту искру божанства у вама, клекните у молитви и питајте Небеског Оца: „Да ли сам заиста Твоја ћерка, и да ли ме волиш?“ Старешина M. Расел Балард је рекао:, „Једна од најслађих порука које ће Дух пренети је шта Господ осећа према вама.“6
Ми смо Његове. Павле је рекао: „Овај Дух сведочи нашему духу да смо деца Божја.”7 Често је прва песма коју научимо у Школици „Божје сам дете ја.”8 Сада је време да узмемо ту вољену реченицу „Божје сам дете ја” и да додамо речи „Шта онда треба да радим?“ Чак можемо поставити питања попут ових: „Шта да учиним да бих живела свој живот као Божје дете?“ „Како могу развити божанску природу која је у мени?“
Председник Дитер Ф. Ухдорф је рекао: „Бог вас је послао овамо да бисте се припремиле за будућност величанственију од свега што можете замислити.”9 Та будућност, дан за даном оживљава када се не задовољавате пуким постојањем; долази када живите свој живот да бисте испуниле меру свога стварања. То позива Господа у ваш живот и ви почињете да допуштате да Његова воља постане и ваша.
Ми учимо због своје божанске природе
Божанска природа побуђује у нама жељу да лично спознамо те вечне истине.
Једна млада жена по имену Ејми недавно ме је поучила тој лекцији када је написала: „У данашње време тешко је бити тинејџерка. Пут је све ужи. Сотона се заиста труди. Или је исправно или погрешно; нема између.
Наставила је: „Понекад је тешко наћи добре пријатеље. Чак и када мислите да имате најбоље пријатеље који никад неће отићи, то се може променити из било ког разлога. Зато ми је толико драго што имам породицу, Небеског Оца, Исуса Христа, и Светог Духа, који могу бити моји сарадници кад год са пријатељима нешто није у реду.“
Ејми је наставила рекавши: „Једне вечери сам била узнемирена. Рекла сам сестри да не знам шта да радим.
Касније те ноћи њена сестра јој је послала поруку и цитирала старешину Џефрија Р. Холанда када је рекао: „Не одустајте. … Не предајите се. Наставите да ходате. Наставите да се трудите. Очекују вас помоћ и срећа. … На крају ће све бити добро. Имајте поверења у Бога и верујте у добре ствари које долазе.”10
Ејми је објаснила: „Сећам се како сам то читала и молила се да осетим љубав Божју ако је Он заиста ту за мене.“
Рекла је: „Чим сам питала и поверовала да је Он ту, преплавио ме је најдивнији осећај среће и топлине.“ Речима се то не може описати. Знала сам да је Он ту и да ме воли.“
Он зна ко можете постати зато што сте Његово дете. Познаје ваше страхове и ваше снове. Ужива у вашем потенцијалу. Чека да Му дођете у молитви. Због тога што сте Његово дете, не само да је Он потребан вама, него сте и ви потребне Њему. Потребне сте и онима који седе око вас на овом састанку. Потребне сте свету, и ваша божанска природа омогућава вам да будете Његова ученица од поверења свој Његовој деци. Када почнемо да увиђамо божанственост у нама самима, можемо је видети и у другима.
Служимо због своје божанске природе
Божанска природа побуђује у нама жељу да служимо другима.
Недавно је Шерон Јубанк, директорка хуманитарних служби и Добротворне организације СПД, испричала искуство старешине Глена Л. Пејса. Средином 1980-их у Етиопији је владала јака суша и екстремна глад. Да би се обезбедила помоћ, организоване су станице са водом и храном за оне који су могли доћи до њих. Један изгладнели старац дуго је ходао да би дошао до станице за прехрану. Пролазио је једним селом када је зачуо плач бебе. Тражио је док није пронашао бебу која је седела на земљи поред своје мртве мајке. Узевши бебу, човек је наставио да хода 40 км до станице за прехрану. Када је стигао, његове прве речи нису биле „Гладан сам“ или „Помозите ми.“ Рекао је: „Шта можете учинити за ову бебу?”11
Божанска природа у нама побуђује жељу да допремо до других и подстиче нас да делујемо. Небески Отац и Исус Христ могу нам помоћи да скупимо снагу да чинимо тако. Да ли би Господ могао да нас пита: „Шта можете учинити за ову ћерку, овог брата, овог оца, или овог пријатеља?“
Захваљујући шаптајима Духа божанска природа сумњичавих, након борбе за дах, налази мир да би поново продисала.
Када пророк говори, његове речи одзвањају са нашом божанском природом и дају нам снагу да их следимо.
Узимање причести сваке недеље подстиче наду у божанско у нама и ми се сећамо нашег Спаситеља, Исуса Христа.
Обећавам да када будете тражиле да откријете дубину божанске природе која је у вама, почећете више да величате свој драгоцени дар. Нека вас он води да постанете Његова ћерка, ходате путем који води натраг код Њега - где ћемо бити „обновљени том Богу који [нам] је удахнуо живот.”12 У име Исуса Христа, амин.