Одабери светло
Од старешине Верна П. Станфила,
из Седамдесеторице
Морамо одабрати да следимо пророчки савет, да препознамо и применимо духовне подстицаје, да будемо послушни Божјим заповестима и да тражимо лично откривење.
Недавно смо моја жена и ја одлучили да у потпуности искусимо лепоту једне области близу нашег дома у северозападној Монтани. Решили смо да на бициклама пређемо стазу Хијавата, адаптирану железничку пругу која сече предивне Стеновите Планине између Монтане и Ајдаха. Очекивали смо забаван дан, уживајући са добрим пријатељима у природној лепоти области.
Знали смо да ће наша вожња стазом дужине 24 километара укључивати превазилажење дубоких кањона и дугачких тунела који се пробијају кроз кршне планине. Сходно томе, опремили смо се лампама закаченим на наше кациге и бицикле.
Они који су били тамо пре нас упозорили су нас да су тунели мрачни и да нам је потребно заиста јако осветљење. Док смо се окупљали испред огромног каменог улаза у тунел Тафт, један чувар нас је упозорио на неке од опасности на стази, укључујући дубоке јаркове на ивици пута, грубе зидине и потпуни мрак. Нестрпљиво смо продужили у тунел. Након што смо се возили свега неколико минута, обухватила нас је очекивана тама. Испоставило се да лампе које сам понео нису биле адекватне, те их је убрзо прогутао мрак. Изненада сам постао узнемирен, збуњен и дезоријентисан.
Било ме је срамота да то признам својим пријатељима и породици. Иако сам искусан бициклиста, тада сам се осећао као да никад раније нисам сео на бицикл. Како је конфузија расла, борио сам се да останем у усправном положају. Коначно, након што сам признао своју нелагодност онима поред себе, успео сам да се приближим јачој лампи једног пријатеља. Шта више, сви су из групе почели да формирају чврст круг око њега. Тик уз њега, привремено се ослањајући на његово светло и колективно осветљење групе, зашли смо дубље у тмину тунела.
Након, чини се, више сати, угледао сам трачак светлости. Скоро моментално, почео сам да осећам да ће све бити у реду. Наставио сам даље, ослањајући се на светло мојих пријатеља и на све јачи зрак светлости. Како је светло бивало све веће и јаче, моје самопоуздање је расло. Много пре него што смо стигли до краја тунела, више ми није била потребна помоћ мог пријатеља. Сва узнемиреност је нестала док смо педалали према светлости. Био сам смирен и самоуверен чак и пре него што смо закорачили у јутро пуно топлоте и сјаја.
Живимо у свету у коме ће се наша вера суочавати са изазовима. Можда ћемо бити сигурни да смо спремни да се суочимо са њима - само да бисмо схватили да се нисмо довољно добро припремили. И баш као што ме је мој пријатељ упозорио на таму, и ми смо упозорени данас. Апостолски гласови нас подстичу да будемо спремни са моћном светиљком духовне снаге.
Исто тако, можда ћемо осетити стид, непријатност или збуњеност када се наша вера суочи са изазовом. У већини случајева, интензитет и трајност ових осећања зависиће од тога како реагујемо на њих. Уколико не урадимо ништа, сумња, понос и коначно отпадништво могу да нас удаље од светлости.
Моје искуство у тунелу научило ме је неким важним лекцијама. Поделићу само неке од њих.
Прво, без обзира на интензитет таме или сумње, ми одлучујемо колико ћемо дуго и у којој мери дозволити да они утичу на нас. Морамо држати на уму колико нас наш Небески Отац и Његов Син воле. Никада нас неће напустити, нити ће дозволити да будемо савладани уколико тражимо Њихову помоћ. Сетите се Петровог искуства на непријатељским таласима Галилејског мора. Када је Петар осетио хладну тмину око себе, одмах је препознао своју дилему и у истом том тренутку одлучио да затражи помоћ. Није доводио у питање Спаситељеву моћ да га спасе; једноставно је завапио: „Господе, спаси ме.“1
У нашим животима, испружена Спаситељева рука може се манифестовати у виду помоћи верног пријатеља, вође или брижног родитеља. Док се боримо у тами, нема ничег лошег у привременом ослањању на светло оних који нас воле и који желе најбоље за нас.
Када подробно размислимо о томе, зашто бисмо слушали безличне, циничне гласове оних који су у великој и пространој згради нашег доба и игнорисали молбе оних који нас искрено воле? Ови вечито присутни порицачи радије би нас срушили него подигли, пре исмевали него охрабрили. Њихове подругљиве речи могу се укопати у наше животе, често попут муњевитих електричних набоја, намерно осмишљених да униште нашу веру. Да ли је мудро ставити наше вечно благостање у руке странаца? Да ли је мудро да тражимо просветљење од оних који немају светло које могу да дају или можда имају личне планове скривене од нас? Ти анонимни појединци, када би нам се искрено представили, никада не би добили ни секунду нашег времена, али пошто злоупотребљавају друштвене медије, скривени од оптуживачких погледа, стичу незаслужени кредибилитет.
Наш избор да следимо оне који се ругају ономе што је свето удаљиће нас од спасоносне светлости Спаситеља која удахњује живот. Јован је забележио: „Исус им пак опет рече: ја сам видело свету; ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.“2 Упамтите, они који нас заиста воле могу нам помоћи да изградимо нашу веру.
Као што сам био постиђен у тунелу, можда ће нас бити превише срамота и да затражимо помоћ када сумњамо. Можда су у нама други тражили снагу, а сада је нама потребна помоћ. Када увидимо да су светло и утеха које нам Спаситељ може пружити превише драгоцени да бисмо их изгубили због поноса, тада надахнуте црквене вође, родитељи и верни пријатељи могу помоћи. Они су спремни да нас подрже у добијању духовног уверења које ће нас оснажити против изазова вере.
Друго, морамо да имамо поверење у Господа како бисмо развили сопствену духовну снагу. Не можемо се заувек ослањати на светло других. Знао сам да мрак у тунелу неће потрајати уколико будем педалао уз свог пријатеља и у сигурности групе. Али очекивао сам да могу да наставим сам чим угледам светло. Господ нас поучава: „Прикључите се мени и ја ћу се прикључити вама. Тражите ме помно и наћи ћете ме. Иштите, и примићете, куцајте, и отвориће вам се.“3 Морамо реаговати, очекујући да ће Господ испунити своје обећање да ће нас уздићи из таме уколико Му се приближимо. Ипак, противник ће покушати да нас убеди да никад нисмо осетили утицај Духа и да би нам било лакше уколико бисмо престали да покушавамо.
Председник Дитер Ф. Ухдорф нас саветује да „посумњамо у своје сумње пре него у своју веру.“4 У мом матичном одељењу, један младић је недавно рекао: „Осетио сам неке ствари које се не могу ни на који други начин објаснити сем да су од Бога.“ То је духовни интегритет.
Када смо суочени са питањима и у искушењу смо да посумњамо, требало би да се сетимо духовних благослова и осећања која су продрла у наша срца и животе у прошлости и да се поуздамо у Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Присећам се савета из познате химне: „У Господа не сумњамо, нит’ у добро што искушасмо.“5 Игнорисање и одбацивање прошлих духовних искустава удаљиће нас од Бога.
Наш поход за светлошћу увећаће нашу спремност да је препознамо када обасјава наше животе. Савремени стих из Писама дефинише светло и даје обећање онима који га прихвате: „Оно што је од Бога, светлост је. А онај ко прими светлост и устраје у Богу, прима све више светлости, и та светлост постаје све светлија и светлија све до дана савршености.“6 Као и када педаламо према светлу, што смо упорнији, то ће сјајнији бити Његов утицај у нашим животима. Као и светлост на крају тунела, Његов утицај ће нам пружити сигурност, одлучност, утеху и - што је најважније - моћ да знамо да Он живи.
Треће, нема те таме која је толико густа, толико опасна или толико тешка да је не може расплинути светло. Старешина Нил Л. Андерсен је недавно поучио: „Док је све више зла у свету, постоји и откупљујућа духовна моћ за праведне. Док свет клизи из свог духовног пристаништа, Господ припрема пут за оне који Га траже, нудећи им већу сигурност, већу потврду и веће поуздање у духовни пут којим путују. Дар Светог Духа постаје све сјајнији у растућем сумраку.“7
Браћо и сестре, нисмо остављени да будемо сами док трпимо утицаје сваког хира и промене у ставу света, већ имамо моћ да одаберемо веру уместо сумње. Да бисмо приступили обећаној откупљујућој духовној моћи, морамо одабрати да следимо пророчки савет, да препознамо и применимо духовне подстицаје, да будемо послушни Божјим заповестима и да тражимо лично откривење. Морамо одабрати. Одаберимо светло Спаситеља. У име Исуса Христа, амен.