Тестирани и искушани - али потпомогнути
од старешине Хуга Монтоје
из Седамдесеторице
Mожемо помагати једни другима као деца нашег Небеског Оца у нашим тешкоћама и искушењима.
Током живота имамо тешкоће и искушења. Такође имамо прилику да применимо слободну вољу и помажемо једни другима. Те истине су део дивног и савршеног плана нашег Небеског Оца.
Председник Џон Тејлор је поучавао: „Чуо сам једном приликом да пророк Џозеф каже, говорећи Дванаесторици: ‘Проћи ћете кроз све врсте искушења. И сасвим је неопходно да будете проверени, као што је био Аврам и други људи Божји, и (рекао је) Бог ће вас проверити и ухватити и тестирати вас до ваших граница.1.
Када дођемо у године урачунљивости, тешкоће и искушења су уобичајени. Понекад могу постати тешка бремена али нам, такође, могу дати снагу и раст док их са успехом савладавамо.
Срећом те терете не носимо сами. Алма је поучавао: „И ево, како сте жељни да приступите стаду Божјем, и назовете се Његовим народом, и вољни сте да носите бремена jедан другом, да могу бити лака;2 Ове речи указују да имамо одговорност да помажемо једни другима. Та одговорност може доћи кроз црквени позив, дужност, пријатељство или као део наше божанске дужности као родитеља, супружника, или члана породице - или једноставно због тога што смо део Божје породице.
Навешћу четири примера како су наша бремена олакшана док помажемо другима.
1. Спаситељ је рекао: „И ако те потера ко један сахат, иди с њиме два.”3 На пример, од нас се тражи да редовно идемо у храм, колико нам то допуштају наше личне околности.“ Одлазак у храм захтева време и средства, нарочито за оне који морају да превале велику раздаљину. Ипак, на ту жртву треба гледати као на део првог сата.
Када почнемо са другим сатом схватимо речи „Пронађи, узми и поучи“ 4 док истражујемо и припремамо имена наших предака за храмске обреде, док помажемо при уношењу имена, док служимо као храмски радници и док тражимо начине да помогнемо другима да доживе значајна храмска искуства.
Док сам служио у Седамдесеторици области, један од кочића за чије сам веће био задужен, учествовао је у великој храмској екскурзији. Храм у који су чланови ишли био је мали и, нажалост, било је неколико чланова који упркос дугом, дванаесточасовном, путовању нису могли да уђу у храм јер је број посетилаца премашивао дневни капацитет.
Неколико дана после овог путовања посетио сам тај кочић и питао председника да ли могу да разговарам са неким члановима који нису могли да уђу у храм тога дана. Један од браће коју сам посетио ми је рекао: „Старешина, не брините. Био сам у дому Господњем. Седео сам на клупи у врту и размишљао о обредима. Затим сам добио прилику да уђем, али сам уступио своје место другом брату, који је дошао у храм први пут, да се запечати са својом супругом. Они су тада добили прилику да обаве две сесије тога дана. Господ ме познаје, и благословио ме је, и ми смо добро.“
2. Осмех. Тај мали поступак може помоћи онима који су скрхани или оптерећени. За време заседања свештенства на априлској генералној конференцији, седео сам на постољу као један од петорице новоизабраних Врховних власти. Седели смо на месту где сада седе сестре из председништва помоћних организација. Био сам нервозан и оптерећен својим новим позивом.
Док смо певали химну, осетио сам да ме неко посматра. Помислио сам: „У овој згради је више од 20.000 људи, и већина гледа на ову страну. Наравно, да те неко посматра.“
Док сам наставио да певам поново сам осетио снажан утисак да ме неко посматра. Погледао сам ред где су седела дванаесторица апостола и видео да се председник Расел М. Нелсон потпуно окренуо у свом седишту, и гледао гледао у правцу где смо ми седели. Ухватио сам његов поглед а он ми је упутио велик осмех. Тај осмех је донео мир у моје оптерећено срце.
После свог васкрсења, Исус Христ jе посетио и своје друге овце. Позвао је и заредио дванест ученика и том влашћу они су послуживали људима. Господ Исус Христ лично, стајао је међу њима. Господ их је позвао да клекну и помоле се. Нисам сигуран да су новоизабрани и заређени дванаесторица ученика били одушевљени својим позивом, али стихови из Светих Писама кажу: „И догоди се да их Исус благослови док му се мољаху, и насмеши се на њих, а светлост с лица Његовог их обасја.”5 Током последње генералне конференције осмех је олакшао моја бремена на непосредан и посебан начин.
3. Искажите осећања самилости према другима. Ако сте носилац свештенства, молим вас да користите своју моћ у корист деце Божје, дајући им благослов. Искажите речи утехе и подршке људима који пате или су унесрећени.
4. Угаони камен Божјег плана је Помирење Господа Исуса Христа. Барем једном недељно треба да медитирамо као што је чинио председник Џозеф Ф. Смит о „великој и дивној љубави коју су Отац и Син објавили доласком Откупитеља на свет.”6 Позивање других да дођу у цркву и достојно узму причест омогућиће да више деце Небеског Оца размишља о Помирењу. А ако нисмо достојни, можемо се покајати. Запамтите да се Син Свевишњега спустио испод свега и узео на себе наше увреде, грехе, преступе, болести, патње, тешкоће и самоћу. Света писма нас поучавају да Христ „узађе на висину, и сиђе у доње крајеве, да све обухвати.“7
Без обзира какве су наше личне тешкоће - било да су болест или дужа самоћа или подношење искушења и тестова непријатеља - Добри Пастир је ту. Он нас позива именом и каже: „Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.”8
Желим да сумирам ове четири тачке:
Прво - идите и други сахат.
Друго - молим вас да се смешите. Ваш осмех ће помоћи другима.
Треће - покажите самилост.
Четврто - позивајте друге да дођу у цркву.
Износим своје сведочанство о Спаситељу. Исус јесте Христ, Син живога Бога и Он живи. Знам да Он подржава, свом својом силом и моћу, Очев план. Знам да је председник Томас С. Монсон живи пророк. Он држи све кључеве како би успешно извршио Господње дело на земљи. Знам да можемо помоћи једни другима као деца нашег Небеског Оца у нашим тешкоћама и искушењима. У име Исуса Христа, амен.