Функционише одлично!
Молим се да ћемо се усредсредити на „једноставност која је у Христу“ и омогућити Његовој благодати да нас подигне и носи.
Моја љубљена браћо и сестре, драги моји пријатељи, причињава ми задовољство што сам данас овде са вама. Растужује нас призор три празна места овде на подијуму. Недостају нам председник Пакер, старешина Пери и старешина Скот. Волимо их и молимо се за добробит њихових породица.
Током ове конференције имаћемо повластицу да подржимо тројицу коју је Господ позвао да заузму њихова места у Већу дванаесторице апостола.
Наше молитве за њих ојачаће их док буду носили свети плашт апостолства.
Имате ли користи од Јеванђеља?
Не тако давно видео сам цитат који ме је натерао да ставим прст на чело. Гласи овако: „Реците човеку да постоје милијарде звезда у свемиру и повероваће вам. Кажите му да је зид свеже окречен и он ће га дотаћи да би се уверио у то.“
Зар нисмо сви помало такви? Након недавног медицинског третмана, моји врло способни лекари објаснили су ми шта треба да чиним да бих се опоравио како треба. Али прво сам поново морао да научим о себи оно што је требало већ одавно да знам: као пацијент, нисам баш стрпљив.
Тако сам одлучио да убрзам процес оздрављења самосталним претраживањем интернета. Претпостављам да сам очекивао да откријем истину које моји лекари нису били свесни или су покушали да је сакрију од мене.
Требало ми је мало времена пре него што сам схватио иронију онога што сам чинио. Наравно, самостално истраживање није лоша идеја. Али ја сам занемарио истину на коју сам се могао ослонити и уместо тога привукле су ме информације са интернета које укључују обећања која често нису тачна.
Понекад, истина можда само изгледа да је превише директна, превише обична и једноставна да бисмо у потпуности ценили њену велику вредност. Стога занемарујемо оно што смо искусили и што знамо да је истина, трагајући за тајанственијим или компликованијим информацијама. Надам се да ћемо схватити да се, када јуримо сенке, бавимо тричавим питањима мале вредности.
У вези са духовном истином, како можемо знати да смо на правом путу?
Један од начина је да постављамо права питања - она која нам помажу да размишљамо о свом напредовању и процењујемо како нам иде. Питања попут:
„Да ли мој живот има смисла?“
„Да ли верујем у Бога?“
„Да ли верујем да ме Бог познаје и воли?“
„Да ли верујем да Бог чује и одговара на моје молитве?“
„Да ли сам заиста срећан?“
„Да ли ме моји напори воде ка највишим духовним циљевима и вредностима у животу?“
Озбиљна питања у вези са сврхом живота подстакла су многе појединце и породице широм света да трагају за истином. Та потрага их је често доводила до Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и до обновљеног Јеванђеља.
Питам се да ли и нама, као члановима Цркве, може бити од користи да се с времена на време запитамо: „Имам ли користи од искуства у Цркви? Да ли ме оно приближава Христу? Да ли моју породицу и мене благосиља миром и радошћу како је обећано у Јеванђељу?“
Алма је поставио слична питања члановима Цркве у Зарахемли када је упитао: „Доживесте ли ту снажну промену у срцима својим? … [И] можете [ли] осетити [то] сада?”1 Такво размишљање може нам помоћи да преусмеримо или преоријентишемо своје свакодневне напоре на божански план спасења.
Многи чланови ће одговорити са великом топлином да је њихово искуство као чланова Цркве изузетно добро. Сведочиће да било у време сиромаштва или просперитета, без обзира на то да ли им је пријатно или пате, проналазе величанствену сврху, мир и радост због своје посвећености Господу и своје посвећене службе у Цркви. Свакога дана срећем чланове Цркве који одишу радошћу и који речју и делом показују да су њихови животи неизмерно обогаћени обновљеним Јеванђељем Исуса Христа.
Али такође препознајем да има и оних који немају баш испуњавајуће искуство - који сматрају да њихово чланство у Цркви понекад није баш оно чему су се надали.
То ме растужује јер из прве руке знам колико Јеванђеље може оживети и обновити нечији дух - како може испунити наша срца надом а наше душе светлом. Лично знам како плодови Јеванђеља Исуса Христа могу трансформисати живот, од обичног и суморног до изванредног и узвишеног.
Али зашто се чини да то некима успева боље него другима? Која је разлика између оних чије искуство у Цркви испуњава њихове душе песмама откупљујуће љубави2 и оних који сматрају да нешто недостаје?
Док сам промишљао о тим питањима, мисли су почеле да ми се роје по глави. Данас бих желео да поделим две.
Поједноставити
Прво: да ли превише компликујемо своје следбеништво?
Ово дивно јеванђеље је толико једноставно да и дете може да га схвати, а ипак тако дубоко и сложено да је потребан цео живот - па и вечност - да га проучавамо и откривамо како бисмо га у потпуности разумели.
Али, понекад узимамо прелепи љиљан Божје истине и премазујемо га слојевима добрих људских идеја, програма и очекивања. Сваки слој, сам по себи, може бити користан и прикладан у одређеном тренутку и околности, али када се наносе један преко другог, могу створити планину талога који постаје толико густ и тежак да ризикујемо да изгубимо из вида драгоцени цвет који смо некада толико волели.
Дакле, као вође морамо строго заштити Цркву и Јеванђеље у његовој чистоти и јасноћи и избегавати непотребно оптерећивање наших чланова.
Као чланови Цркве, сви ми морамо уложити свестан напор да посветимо своју енергију и време ономе што је заиста важно, док јачамо друге људе и градимо царство Божје.
Једна сестра, учитељица Потпорног друштва, била је позната по припремању беспрекорних лекција. Једном је одлучила да направи дивни покривач који би послужио као савршена позадина за тему њене лекције. Али живот је умешао прсте - требало је да покупи децу из школе, помогне комшиници при селидби, мужу који је имао грозницу, и пријатељици која је била усамљена. Дан за лекцију се приближавао, а покривач није био завршен. Коначно, ноћ пре лекције, није много спавала јер је готово целу ноћ правила покривач.
Сутрадан је била исцрпљена и једва способна да среди мисли, али је храбро устала и испредавала лекцију.
А покривач је био задивљујућ - шавови су били савршени, боје живе, а дезен живописан. А у његовој средини је била само једна реч која је тријумфално истицала тему ове лекције: „Поједноставити.“
Браћо и сестре, живот по Јеванђељу не треба да буде компликован.
Он је заиста директан. Могао би се описати овако:
-
Слушање речи Божје са озбиљном намером наводи нас да верујемо у Бога и Његова обећања.3
-
Што више верујемо Богу, то су наша срца испуњенија љубављу према Њему и према другима.
-
Због своје љубави према Богу, желимо да Га следимо и своје поступке усагласимо са Његовом речју.
-
Зато што волимо Бога, желимо да Му служимо; желимо да благословимо животе других и помажемо сиромашнима и угроженима.
-
Што више ходамо овим путем следбеништва, то више желимо да учимо реч Божју.
И тако то иде, сваки корак води до следећег и испуњава нас све већом вером, надом и милосрђем.
Предивно је једноставно и функционише савршено.
Браћо и сестре, ако сте икада помислили да вам Јеванђеље није од неке користи, позивам вас да се осврнете уназад, погледате свој живот са веће висине, и поједноставите свој приступ следбеништву. Усредсредите се на основна учења, начела и примену јеванђеља. Обећавам да ће вас Бог водити и благосиљати на вашем путу до испуњеног живота, и Јеванђеље ће вам дефинитивно боље служити.
Крените одатле где сте
Мој други предлог је: крените одатле где сте
Понекад се осећамо обесхрабрено јер нисмо „бољи“ у нечему - духовнији, поштованији, интелигентнији, здравији, богатији, бољи другари, или способнији. Наравно, нема ничег лошег у жељи да будемо бољи. Бог нас је створио да се развијамо и напредујемо. Али упамтите, наше слабости нам могу помоћи да будемо понизни и да се окренемо Христу, који може да учини да нам „оно што је слабо постане јако.”4 Сотона, с друге стране, користи наше слабости до те мере да нас обесхрабри да чак и покушамо.
У свом животу научио сам да није потребно да будемо „бољи“ у нечему да бисмо почели да постајемо особа коју Бог очекује од нас.
Бог ће вас узети такве какви јесте у овом тренутку и почети да ради са вама. Све што вам је потребно су спремно срце, жеља да верујете и поверење у Бога.
Гидеон је сматрао себе сиромашним сељаком, најбезначајнијим у кући свога оца. Али Бог га је видео као снажног и храброг мушкарца.5
Када је Самуило изабрао Саула да буде краљ, Саул је покушао да га одговори од тога. Саул је био из једног од најмањих племена дома Израеловог. Како би могао бити цар?6 Али Бог га је видео као младића лепшег од свих.7
Чак се и велики пророк Мојсије у једном тренутку осећао толико преоптерећеним и обесхрабреним да је желео да одустане и умре.8 Али Бог није одустао од Мојсија.
Моја драга браћо и сестре, ако посматрамо себе само смртничким очима, можда нећемо видети да смо довољно добри. Али наш Небески Отац нас види онаквима какви заиста јесмо и какви можемо постати. Види нас као своје синове и ћерке, као бића вечне светлости и бескрајног потенцијала и са божанском судбином.9
Спаситељева жтртва отворила је врата спасења свима који се окрену Богу. Његова благодат довољна је за све оне који се понизе пред Богом.10 Његова благодат је оспособљавајућа моћ која омогућава приступ Божјим царствима спасења. Због Његове благодати, сви ћемо васкрснути и спасити се у царству славе.
Чак и најниже царство славе, телестијално царство, превазилази свако разумевање,11 и безброј људи ће наследити то спасење.12
Али Спаситељева благодат може учинити много више за нас. Као чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, тежимо нечему што је незамисливо веће. То је узвишење у небеском царству. То је вечни живот у присуству нашег Оца на Небу. То је највећи дар Божји.13 У царству небеском примамо „од Његове пунине и Његове славе.”14 И заиста, примићемо све што Отац има.15
Узвишење је наш циљ; следбеништво је наш пут.
Ако испољите мало вере и почнете да ходате као мирољубиви следбеник нашег Господа Исуса Христа, ваше срце ће се променити.16 Цело ваше биће испуниће се светлошћу.17
Бог ће вам помоћи да постанете нешто више од онога што сте икада помислили да је могуће. И открићете да Јеванђеље Исуса Христа заиста функционише у вашем животу. Функционише.
Функционише!
Браћо и сестре, драги пријатељи, молим се да ћемо се усредсредити на једноставност Христову18 и допустити Његовој благодати да нас уздигне и носи током нашег путовања од места где смо сада до величанствене судбине у присуству нашег Оца.
Када чинимо тако и неко нас упита: „Како функционишете као члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана?“ моћи ћемо поносно и у потпуној понизности, и радосно да кажемо: „Функционишемо одлично! Хвала што сте питали! Да ли бисте желелели да сазнате више?“
То jе моја нада, моја молитва, моје сведочанство и мој благослов, у име Исуса Христа, амен.