Радост живота усредсређеног на Христа
Старешина Ричард Џ. Мајнес
из председништва Седамдесеторице
Наши животи у потпуности морају бити усредсређени на Христа, ако желимо да нађемо праву радост и мир у овом животу.
Свет у коме живимо ствара велики притисак на добре људе широм света како би спустили или чак напустили стандарде праведног живота. Међутим, упркос злу и искушењима која нас свакодневно окружују, још данас можемо пронаћи истинску радост и пронаћи ћемо је ако будемо живели животом усредсређеним на Христа.
Усредсређивање наших живота на Исуса Христа и Његово Јеванђеље донеће стабилност и срећу у наше животе, као што то илуструју следећи примери.
Старешина Таичи Аоба из Седамдесеторице, који живи у малом планинском селу у Шикоку, у Јапану, био је замољен да поучава на једном часу на конференцији за младе. Тема конференције је била „Стојте на светим местима“. Након размишљања о теми и о томе шта да поучава, старешина Аоба је одлучио да искористи своју професију као наставно средство. Његов посао је прављење грнчарије.
Старешина Аоба испричао је да су млади у његовој учионици били врло узбуђени када су видели како је успео да сопственим рукама скоро магично трансформише глину у тањире, чиније, и шоље. После своје демонстрације, упитао је да ли би неко од њих волео да проба. Сви су подигли руке.
Неколико младих је пришло старешини Аоби како би задовољили своје ново интересовање. Пошто су га видели како то ради помислили су да ће бити веома лако. Међутим, нико од њих није био успешан у свом покушају да направи ни најједноставнију чинију. Узвикнули су: „Не могу ја то!“ Зашто је тако тешко?“ „Баш је тешко.“ Коментарисали су док су комадићи глине летели по просторији.
Упитао је младе зашто им је тако тешко да обликују глину. Одговори су били различити: „Немам никаквог искуства,“ „Никада се нисам обучавао у томе,“ или „Немам талента“. На основу резултата, све што су рекли било је истинито. Међутим, најважнији разлог њиховог неуспеха био је тај што глина није била центрирана на точку. Млади су мислили да су поставили глину у средину, али из перспективе професионалца, она није била тачно у средини. Он им је потом рекао: „Хајде да покушамо још једанпут.“
Овога пута старешина Аоба је поставио глину у само средиште точка и онда је почео да окреће точак формирајући рупу усред глине. Неколико младих поново је покушало. Овог пута сви су почели да аплаудирају када су рекли: „Погледај, не тресе се,“ „Ја то могу,“ или „Успео сам!“ Наравно, облици нису испали савршено, али исход је био потпуно другачији него у првом покушају. Разлог њиховог успеха био је у постављању глине у средиште точка.
Свет у коме живимо сличан је грнчарском точку, а брзина тог точка се повећава. Као глина на грнчарском точку и ми морамо бити центрирани. Наша суштина, центар наших живота, мора бити Исус Христ и Његово Јеванђеље. Живети животом усредсређеним на Христа значи да учимо о Исусу Христу и Његовом јеванђељу и онда следимо Његов пример и држимо Његове заповести до танчина.
Древни пророк Исаија је рекао: „Али сада, Господе, ти си наш отац; ми смо као глина, а ти си наш лончар, и сви смо дело руку твојих.”1
Када су наши животи усредсређени на Исуса Христа, Он нас може успешно обликовати у особе какве треба да будемо да бисмо се вратили у присуство Њега и Небеског Оца у небеском царству. Радост коју доживљавамо у овом животу биће у директној сразмери са тиме колико су наши животи усмерени на учења, пример и помирбену жртву Исуса Христа.
Браћо и сестре, рођен сам у породици светаца последњих дана који су генерацијама чланови, тако да су благослови и радост због Јеванђеља Исуса Христа као основа наше породичне културе уткани у наш свакодневни живот. Све до пуновремене мисије коју сам служио као младић нисам схватио невероватно позитиван утицај који пунина Јеванђеља Исуса Христа има на оне који никада раније нису искусили његове благослове у својим животима. Један стих у Матеју је пример процеса који доживљавају људи који су обраћени у Јеванђеље Исуса Христа: „Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.”2
Желео бих да поделим са вама један пример из Мормонове књиге који илуструје колико је један обраћеник био спреман да плати да би примио радост која иде уз проналажење блага о ком је Исус причао у параболи о благу скривеном у пољу.
Сетите се 20. поглавља у књизи Алминој, кад су Амон и Ламони путовали у град Мидони да би пронашли Амоновог брата Арона и избавили га из тамнице. Током путовања наишли су на Ламонијевог оца, који је био ламански цар над свом земљом.
Цар је био веома узнемирен што је његов син Ламони путовао са Амоном, нефијским мисионарем, кога је сматрао непријатељем. Сматрао је да је његов син требало да присуствује великој гозби коју је организовао за своје синове и свој народ. Ламански цар је био толико узрујан да је заповедио свом сину Ламонију да убије Амона мачем. Када је Ламони одбио, цар је извукао свој мач да убије сопственог сина због непослушности. Међутим, Амон се умешао да би спасао Ламонијев живот. Он је на крају савладао цара и могао је да га убије.
Ево шта је цар рекао Амону када се нашао у овој ситуацији опасној по живот: „Поштедиш ли ме даћу ти шта год затражиш, па и половину царства.”3
Дакле, цар је био спреман да преда половину царства да би спасао свој живот. Цар је вероватно био запањен када је Амон затражио само да ослободи његовог брата Арона и његове сараднике из затвора и да његов син Ламони задржи своје царство.
Касније је, захваљујући овом сусрету, Амонов брат Арон пуштен из затвора у Мидонију. Након ослобађања био је надахнут да отпутује до места где је ламански цар владао земљом. Арон је био представљен цару и добио је прилику да га поучава начелима Јеванђеља Исуса Христа, укључујући велики план откупљења. Ароново поучавање дубоко је надахнуло цара.
Царев одговор на Ароново поучавање налази се у 15. стиху 22. поглавља књиге Алмине : „И догоди се да пошто му Арон све то беше образложио, цар рече: Шта да учиним да могу да добијем тај вечни живот о ком ти говораше? Да, шта да учиним да бих могао да се родим од Бога и ишчупам тај опаки дух укорењен у грудима својим, и примим Дух Његов, да се испуним радошћу, да не будем одбачен у последњи дан? Гле, рече, оставићу све што поседујем, да, одрећи ћу се царства свога да бих могао да примим ту велику радост.“
За разлику од давања половине свога царства да би му се поштедео живот, запањујуће је што је ламански цар сада био спреман да се одрекне целог свог царства да би могао да прими радост која долази од разумевања, прихватања и живљења по Јеванђељу Исуса Христа .
Моја супруга, Ненси, такође је обраћеница у Цркви. Током година много пута ми је поменула радост коју је осећала у свом животу откако је пронашла Јеванђеље Исуса Христа, прихватила га и живела по њему. Оно што следи су размишљања сестре Мајнес о њеном искуству:
„Као млада особа у својим раним 20-им, налазила сам се у тренутку свог живота када сам схватила да је потребно да променим нешто како бих била срећнија. Осећала сам се као да живим без праве сврхе и правца, а нисам знала где да га нађем. Одувек сам знала да Небески Отац постоји и, с времена на време током свог живота, молила сам се осећајући да Он слуша.
Када сам започела своје трагање, ишла сам у неколико различитих цркава, али би ме увек обузимала иста осећања и обесхрабреност. Осећам се веома благословено јер је моја молитва за усмерење и сврху у животу коначно услишена, и пунина Јеванђеља Исуса Христа је ушла у мој живот. По први пут сам осетила да имам сврху, а план среће је донео истинску радост у мој живот.“
Још једно искуство из Мормонове књиге јасно илуструје како нас живот усредсређен на Христа може испунити великом срећом чак и када нас окружују невероватне тешкоће.
Када су пророк Лехи и његова породица напустили Јерусалим 600 година пре Христа, отприлике осам година лутали су дивљином док коначно нису стигли у земљу коју су назвали Изобиље, која је била у близини морске обале. Нефи описује свој живот испуњен невољама у пустињи на овај начин: „Претрпесмо многе невоље и многе потешкоће, … толико да их не можемо све записати.”4
Док је живео у земљи Изобиље, Господ је задужио Нефија да направи брод који ће их превести преко мора у обећану земљу. Након доласка у обећану земљу, наставили су се велики сукоби између људи чији су животи били усредсређени на Христа и неверника који су следили пример Ламана и Лемуила. На крају, ризик од сукоба између две групе био је толики да су се Нефи и они који су следили Господња учења због безбедности одвојили и побегли у дивљину. У то време, неких 30 година након што су Лехи и његова породица напустили Јерусалим, Нефи даје ваљано документовану и помало изненађујућу изјаву, нарочито након што је у Светим писмима забележио многе невоље и искушења са којима су се толико дуго суочавали. Ово су његове речи: „И догоди се да живесмо срећно.”5 Упркос свим тешкоћама могли су да живе срећно јер су били усредсређени на Христа и Његово Јеванђеље.
Браћо и сестре, попут глине на грнчарском точку, наши животи у потпуности морају бити усредсређен на Христа, ако желимо да нађемо праву радост и мир у овом животу. Примери ламанског цара, моје супруге Ненси и нефијског народа, поткрепљују ово истинско начело.
Износим данас своје сведочанство да и ми можемо пронаћи тај мир, ту срећу, ту истинску радост ако одлучимо да живимо животе усредсређене на Христа. У име Исуса Христа, амен.