Генерална конференција
Оквир за лично откривење
Октобарска генерална конференција 2022.


12:41

Оквир за лично откривење

Морамо да разумемо оквир у коме делује Свети Дух. Када делујемо унутар оквира, Свети Дух може да ослободи задивљујућа запажања.

Као и на многе од вас, на мене је током година велики утицај имао старешина Дитер Ф. Ухдорф. То, барем делимично, објашњава оно што ћу сада испричати.1 Дакле, уз извињење њему…

Добро обучени пилоти авиона лете у оквиру капацитета својих авиона и прате упутства контролора летења у вези са коришћењем писте и путање лета. Једноставно речено, пилоти делују унутар неког оквира. Без обзира на то колико су бриљантни или талентовани, само летењем унутар тог оквира пилоти могу безбедно да ослободе огроман потенцијал авиона да оствари своје чудесне циљеве.

На сличан начин, и лично откривење примамо унутар тог оквира. После крштења, примамо величанствен, али практичан дар, дар Светог Духа.2 Док се трудимо да останемо на путу завета,3 [Свети Дух ће нам рећи све што треба да чинимо].4 Када смо несигурни или неспокојни, можемо замолити Бога за помоћ.5 Спаситељево обећање није могло бити јасније: „Иштите, и даће вам се; … Јер сваки који иште, прима.”6 Уз помоћ Светог Духа можемо преобразити своју божанску природу у своју вечну судбину.7

Обећање личног откривења кроз Светог Духа изазива страхопоштовање, слично као авион у лету. И као пилоти авиона, морамо да разумемо оквир по ком Свети Дух функционише да би дао лично откривење. Када делујемо унутар оквира, Свети Дух може да ослободи задивљујуће запажање, усмерење и утеху. Ван тог оквира, без обзира на наш разум или таленат, можемо бити преварени, доживети крах и сагорети.

Света писма чине први елемент овог оквира за лично откривење.8 Гошћење Христовим речима, како се налазе у Светим писмима, подстиче лично откривење. Старешина Роберт Д. Хејлс је рекао: „Када желимо да разговарамо са Богом, молимо се. А када желимо да нам Он говори, истражујемо Света писма.”9

Света писма нас, такође, уче како да примимо лично откривење.10 И тражимо оно што је исправно и добро11 а не оно што је противно вољи Божјој.12 Не [иштемо зло]”, са неприкладним мотивима ради промовисања сопственог плана или испуњавања личог задовољства.13 Изнад свега, треба да молимо Небеског Оца у име Исуса Христа,14 верујући да ћемо примити.15

Други елемент оквира је да примамо лично откривење само у оквиру свог делокруга, а не уместо других људи. Другим речима, полећемо и слећемо на своју одређену писту. Важност добро дефинисаних писта научена је рано у историји Обнове. Хајрам Пејџ, један од осморице сведока Мормонове књиге, тврдио је да прима откривења за целу Цркву. Неколико чланова је било преварено и пало под погрешан утицај.

Као одговор, Господ је открио да „нико неће бити одређен да прима заповести и откривења у цркви овој осим слуге мога Џозефа Смита… док ја не поставим другога уместо њега”.16 Учење, заповести и откривења за Цркву су повластица живог пророка, који их прима од Господа Исуса Христа.17 То је пророкова писта.

Пре много година, примио сам телефонски позив од особе која је ухапшена због преступа. Рекао ми је да му је откривено да је додатно Свето писмо закопано испод приземља зграде у коју је покушао да уђе. Тврдио је да је знао, када добије додатно Свето писмо, да ће добити дар превода, објавити ново Свето писмо и обликовати учења и правац Цркве. Рекао сам му да је погрешио, а он ме је замолио да се молим за то. Рекао сам му да нећу. Почео је да вређа и прекинуо је телефонски разговор.18

Нисам имао потребу да се молим о овом захтеву из једноставног али дубоког разлога: само пророк прима откривење за Цркву. Било би „у супротности са газдинством Божјим”19 да други добију такво откривење, које припада пророчкој писти.

Лично откривење с правом припада појединцима. На пример, можете примити откривење где да живите, који пут у каријери да следите или са ким да се венчате.20 Црквене вође могу поучавати доктрину и делити надахнуте савете, али одговорност за ове одлуке лежи на вама. То је ваше откривење које треба да примите; то је ваша писта.

Трећи елемент оквира је да ће лично откривење бити у складу са Божјим заповестима и заветима које смо склопили са Њим. Замислите молитву која гласи отприлике овако: „Оче Небески, црквене службе су досадне. Могу ли те славити Шабатом у планинама или на плажи? Могу ли се ослободити одласка у Цркву и причешћа, али и даље имати обећане благослове светковања Шабата?”21 Као одговор на такву молитву, можемо открити Божји одговор: „Дете моје, већ сам објавио своју вољу у вези са даном Шабата.”

Када тражимо откривење о нечему о чему је Бог већ дао јасно упутство, отварамо себе да погрешно тумачимо своја осећања и чујемо оно што желимо да чујемо. Један човек ми је једном испричао о својим мукама да поправи финансијску ситуацију своје породице. Имао је идеју да проневери средства као решење, молио се за то и осећао је да је добио потврдно откривење да то уради. Знао сам да је преварен јер је тражио откривење супротно Божјој заповести. Пророк Џозеф Смит је упозорио: „Ништа није већа повреда за децу човечју од тога да буду под утицајем лажног духа, када мисле да имају Духа Божјег.”22

Неки би могли истаћи да је Нефи прекршио заповест када је убио Лавана. Међутим, овај изузетак не негира правило – правило да ће лично откривење бити у складу са Божјим заповестима. Ниједно једноставно објашњење овог догађаја није у потпуности задовољавајуће, али ћу истаћи нека запажања. Догађај није почео тако што је Нефи питао да ли може да убије Лавана. То није било нешто што је желео да уради. Убиство Лавана није било у Нефијеву личну корист, већ да би се Света писма обезбедила за будуће нараштаје и заветни народ. И Нефи је био сигуран да је то откривење, у ствари у овом случају, то била Божја заповест.23

Четврти елемент тог оквира је да препознате оно што вам је Бог већ открио лично, док сте отворени за даље откривење од Њега. Ако је Бог одговорио на питање, а околности се нису промениле, зашто бисмо очекивали да ће одговор бити другачији? Џозеф Смит је налетео на овај проблематичан сценарио 1828. Први део Мормонове књиге је преведен када је Мартин Харис, добротвор и рани писар, замолио Џозефа за дозволу да узме преведене странице и покаже их својој жени. Несигуран шта да ради, Џозеф се молио за вођство. Господ му је рекао да не дозволи Мартину да узме странице.

Мартин је тражио да Џозеф поново пита Бога. Џозеф је то и учинио, а одговор је, што није изненађујуће, био исти. Али Мартин је молио Џозефа да затражи и трећи пут и Џозеф је то учинио. Овог пута Бог није рекао не. Уместо тога, као да је рекао: „Џозефе, знаш шта ја осећам у вези са овим, али имаш слободу избора. Ослобођен принуде, Џозеф је одлучио да дозволи Мартину да узме 116 страница рукописа и покаже их неколицини чланова породице. Преведене странице су изгубљене и никада нису враћене. Господ је строго укорио Џозефа.24

Џозеф је научио, као што је поучио пророк Јаков из Мормонове књиге: „Не настојте да саветујете Господа, него прихватите савет из руке Његове. Јер… Он саветује у мудрости.”25 Јаков је упозорио да када тражимо оно што не би требало дешавају се несреће. Он је прорекао да ће људи у Јерусалиму тражити „оно што не могаху разумети”, гледати „поврх циља” и потпуно превидети Спаситеља света.26 Посрнули су јер су тражили оно што не би могли и нису могли да разумеју.

Ако смо примили лично откривење које одговара нашем случају, а околности се нису промениле, Бог је већ одговорио на наше питање.27 На пример, понекад више пута тражимо уверавање да нам је опроштено. Ако смо се покајали, испунили се радошћу и мирном савешћу и примили опроштај својих греха, не треба поново да питамо, него можемо да верујемо у одговор који је Бог већ дао.28

Чак и када верујемо у Божје претходне одговоре, морамо да будемо отворени за даље лично откривење. На крају крајева, до мало животних одредишта се стиже директним летом. Треба да признамо да се лично откривење може примити „редак по редак” и „пропис за прописом”,29 да откривено усмерење може бити и често је постепено.30

Елементи оквира за лично откривење се преклапају и међусобно појачавају. Али унутар тог оквира, Свети Дух може открити и откриће све што нам је потребно да узлетимо и задржимо замах на путу завета. Тако можемо бити благословени моћу Исуса Христа да постанемо оно што Небески Отац жели да будемо. Позивам вас да имате самопоуздања да тражите лично откривење за себе, да разумете оно што је Бог открио, у складу са Светим писмима и заповестима које је дао преко својих именованих пророка, и у оквиру вашег делокруга и утицаја. Знам да вам Свети Дух може показати и показаће вам све што треба да чините.31 У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Старешина Дитер Ф. Ухдорф је доследно и ефикасно користио аналогије у вези са авионима да би поучио важним јеванђеоским начелима. На пример, недавно је повезао контролне листе пилота пре лета са поучавањем попут Спаситеља у „A Teacher’s Checklist” ([broadcast for teachers, 12. јун 2022], broadcasts.ChurchofJesusChrist.org).

  2. Свети Дух је трећи члан Божанства, често се назива Духом или Духом Божјим и има важну улогу у плану спасења. Он сведочи о Оцу и Сину, открива истину о свему, посвећује оне који су се покајали и крстили, и Свети је Дух обећања (видети Водич кроз Света писма, „Свети Дух”, scriptures.ChurchofJesusChrist.org).

  3. Видети 2. Нефи 31:19–21; Moсија 4:8. Не постоји други начин на који се [„можемо] спасти у царству Божјемˮ. Другачија жеља неће створити другачији пут.

  4. 2. Нефи 32:5; такође видети Учење и завети 84:43–44.

  5. Видети 2. Нефи 32:4; Russell M. Nelson, “Revelation for the Church, Revelation for Our Lives,” Liahona, мај 2018, стр. 93–96.

  6. Матеј 7:7–8.

  7. Видети „The Family: A Proclamation to the World”; „Young Women Theme”; General Handbook: Serving in The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints, 27.0; 27.2, ChurchofJesusChrist.org.

  8. Видети 2. Нефи 32:3.

  9. Robert D. Hales, „Holy Scriptures: The Power of God unto Our Salvation”, Liahona, нов. 2006, стр. 26–27.

  10. Света писма поучавају да је глас Светог Духа благ и тих, попут шапата – не гласан или бучан; једноставан је, тих и јасан; може бити пробадајући и горући; утиче и на ум и на срце; доноси мир, радост и наду – а не страх, стрепњу и бригу; позива нас да чинимо добро – а не зло; и просветљујућ је и изврстан – није мистичан. Видети Прва о царевима 19:11–12; Oмни 1:25; Aлмa 32:28; Хеламан 5:30–33; 3. Нефи 11:3; Moрони7:16–17; Учење и завети 6:22–24; 8:2–3; 9:8–9; 11:12–14; 85:6; Boyd K. Packer, „The Candle of the Lord”, Ensign, јан. 1983, стр. 51–56; Russell M. Nelson, „Hear Him”, Liahona, мај 2020, стр. 88–92; Russell M. Nelson, „Embrace the Future with Faith”, Liahona, нов. 2020, стр. 73–76; Russell M. Nelson, „Revelation for the Church, Revelation for Our Lives”, стр. 93–96.

  11. Видети 3. Нефи 18:20; Moрони 7:26; Учење и завети 88:64–65.

  12. Видети Хеламан 10:5; Учење и завети 46:30.

  13. Jаковљева 4:3; видети Јаков 4:3, New International Version; 2. Нефи 4:35; Учење и завети 8:10; 46:7; 88:64–65.

  14. Такође видети Учење и завети 88:64–65; Водич за Света писма, „Молитва”, scriptures.ChurchofJesusChrist.org.

  15. Видети 3. Нефи 18:20. Moрони 7:26.

  16. Учење и завети 28:2, 7.

  17. Видети Учење и завети 21:4–5.

  18. Срећом, договорено је да добије помоћ и третман који му је заиста био потребан.

  19. Учења председника Цркве: Џозеф Смит (2007), стр. 197.

  20. Видети Thomas S. Monson, „Whom Shall I Marry?”, New Era, окт. 2004, стр. 4.

  21. Видети Учење и завети 59:9–16.

  22. Joseph Smith, Times and Seasons, 1. април 1842, стр. 744, josephsmithpapers.org.

  23. Господ често мења своје откривене заповести, допуњује их или прави изузетке, али то чини преко пророчког а не личног откривења. Пророчко откривење долази преко Божјег прописно постављеног пророка према Божијој мудрости и разумевању. Ови изузеци укључују Господње откривење Мојсију и Исусу Навину да побију становнике земље хананске упркос Његовој заповести „Не убиј” (Друга књига Мојсијева 20:13). Господ, преко свог пророка, може и хоће да преиспита своје заповести за своје циљеве. Међутим, нисмо слободни да кроз лично откривење мењамо или игноришемо утврђене заповести које је Бог открио својој Цркви преко пророка.

    Видети 1. Нефи 4:12–18; за потпунију дискусију, видети Joseph Spencer, 1st Nephi: A Brief Theological Introduction (2020) стр. 66–80.

  24. За комплетан извештај о 116 страница рукописа, погледајте Saints: The Story of the Church of Jesus Christ in the Latter Days, том 1, The Standard of Truth, 1815–1846 (2018), стр. 44–53; такође видети Учење и завети 3:5–15; 10:1–5.

  25. Jaков 4:10.

  26. Видети Jaков 4:14–16.

  27. Џозеф Смит је поучио: „Ми никада не тражимо од Бога посебно откривење осим у случају да нема претходног откривења које би одговарало случају” (History, 1838–1856 [Manuscript History of the Church], volume A-1, стр. 286–287, josephsmithpapers.org).

  28. Видети Moсија 4:3. Када и даље осећамо кривицу и жаљење након искреног и добровољног покајања, то је обично због недостатка вере у Исуса Христа и у Његову способност да нам потпуно опрости и исцели нас. Понекад верујемо да је опроштај за друге, али се не односи у потпуности на нас. То је једноставно недостатак вере у оно што Спаситељ може остварити због свог бесконачног помирења.

  29. Видети Исаија 28:10; 2. Нефи 28:30; David A. Bednar, „Line upon Line, Precept upon Precept”, New Era, септ. 2010, стр. 3–7.

  30. Али ако вам Бог није дао откривење, наставите да тражите. Као што је старешина Ричард Г. Скот поучио: „Наставите са поверењем… Када живите исправно и понашате се са поверењем, Бог вам неће дозволити да предалеко идете без упозоравајућег утиска ако сте донели погрешну одлуку” („Using the Supernal Gift of Prayer”, Liahona, мај 2007, стр. 10).

  31. Видети 2. Нефи 32:5.