Трајно учеништво
Можемо пронаћи духовно поверење и мир док негујемо свете навике и исправне поступке који могу да одрже и потпирују огањ наше вере.
Током прошлог лета, преко 200.000 наших младих људи широм света порасло је у вери на једној од стотина седмичних заседања на активностима За јачање младих, или FSY конференцијама. По изласку из изолације од пандемије, за многе је и само присуствовање било чин вере у Господа. Чини се да многи млади учесници прате сличну узлазни линију ка дубљем обраћењу. На крају њихове недеље, волео сам да их питам: „Дакле, како је прошло?”
Понекад су говорили отприлике овако: „Па, у понедељак сам био толико изнервиран због мајке јер ме је натерала да дођем и да ово радим. И нисам познавао никога. И нисам мислио да је то за мене. И не бих имао пријатеље… Али сада је петак, и само желим да останем. Желим само да осетим Духа у свом животу. Желим да живим овако.”
Свако од њих има своје приче, да исприча о тренуцима јасноће и духовним даровима који их перу и носе дуж те линије раста. И мене је променило ово лето FSY-а јер сам видео Духа Божјег како директно одговара на праведне жеље појединачних срца ових младих, од којих је свако пронашао храброст да Му верује ових недељу дана у Његовом окриљу.
Попут челичних бродова са сјајним трупом на мору, живимо у духовно корозивном окружењу где се најблиставија уверења морају пажљиво одржавати или ће бити нагрижена, затим кородирати, а онда се распасти.
Шта можемо учинити да бисмо одржали огањ наших уверења?
Искуства као што су конференције FSY-а, кампови, причесни састанци и мисије могу помоћи да се наша сведочанства улепшају, водећи нас дуж линије раста и духовног открића до места релативног мира. Али шта морамо да урадимо да бисмо остали тамо и наставили да „хрли[мо] напред са постојаношћу у Христу” (2. Нефи 31:20) уместо да клизимо уназад? Морамо, пре свега, наставити да радимо оно што нас је довело тамо, на пример да се често молимо, да упијамо Света писма и да искрено служимо.
За неке од нас, можда ће бити потребно вежбање поверења у Господа чак и присуствовање причесним састанцима. Али кад се нађемо тамо, исцељујући утицај Господње причести, инфузије јеванђеоских начела и нега црквене заједнице могу нас послати кући на више место.
Одакле долази моћ личног окупљања?
На FSY-у, 200.000 и више наших младих је боље упознало Спаситеља користећи једноставну формулу окупљања где су двоје или више њих били окупљени у Његово име (видети Матеј 18:20), ангажујући се око Јеванђеља и Светих писама, заједно певајући, молећи се и налазећи мир у Христу. То је моћан рецепт за духовно буђење.
Ове групе браће и сестара, раштркане свуда по свету, сада су отишле својим кућама да утврде шта значи још увек „узда[ти] се у Господа” (Приче Соломунове 3:5; тема за младе за 2022. годину) када су захваћени гунгулом разулареног света. Једна је ствар „чути Га” (Историја Џозефа Смита 1:17) на тихом месту са широм отвореним Светим писмима. Али сасвим је друга ствар да своје учеништво унесемо у овај смртни вихор ометања где морамо да тежимо да „Га чујемо”, чак и кроз маглу бриге о себи и пољуљаног поверења. Нека нема сумње, управо је то хероизам коју показују наши млади када усправе своја срца и умове против променљиве моралне структуре нашег времена.
Шта породице могу да ураде код куће како би надоградиле полет створен у активностима Цркве?
Једном сам служио као муж председнице Младих жена кочића. Једне ноћи имао сам задатак да поређам колачиће у фоајеу док је моја жена водила огњиште у цркви за родитеље и њихове ћерке које су се спремале да иду на камп Младих жена следеће недеље. Након што је објаснила где да буду и шта да понесу, рекла је: „Сада, у уторак ујутру, када оставите своје слатке девојке у аутобусу, чврсто их загрлите. И пољубите их за растанак – јер се неће вратити.”
Чуо сам да је неко удахнуо, а онда схватио да сам то ја. „Неће се вратити?”
Али онда је наставила: „Када оставите те девојке у уторак ујутро, оне ће оставити иза себе неважне ствари које ометају и провести недељу дана заједно учећи и напредујући и верујући у Господа. Заједно ћемо се молити и певати, кувати и служити заједно и заједно ћемо делити сведочанства и чинити све оно што нам омогућава да осетимо Дух Небеског Оца, целе недеље, све док их не прожме до саме сржи. А у суботу, девојке које видите како излазе из тог аутобуса неће бити оне које сте довели у уторак. Биће нова бића. А ако им помогнете да наставе на том вишем нивоу, оне ће вас запрепастити. Наставиће да се мењају и напредују. А тако ће бити и са вашом породицом.”
Те суботе, било је баш онако како је предвидела. Док сам утоварао шаторе, чуо сам глас своје жене у малом шумском окружењу где су се девојке окупиле пре него што су кренуле кући. Чуо сам како каже: „О, ту си. Гледали смо вас целе недеље. Наше суботње девојке.”
Чврста омладина Сиона путује кроз запањујућа времена. Проналажење радости у овом свету са прореченим поремећајима, а да не постанете део тог света, са његовим слепилом према светости, њихов је посебан циљ. Г. К. Честертон је говорио скоро као да је видео ову потрагу да је усредсређена на дом и подржана од стране Цркве када је рекао: „Морамо да осетимо васиону одједном као да је џиновски замак, под олујом, а опет као нашу сопствену кућицу у коју се можемо вратити увече” (Orthodoxy [1909], стр. 130).
Срећом, не морају да се боре сами. Имају једно друго. И имају вас. И следе живог пророка, председника Расела М. Нелсона, који предводи са познатим оптимизмом видеоца у проглашавању да ће велики подухват ових времена – окупљање Израела – бити и велик и величанствен (видети „Hope of Israel” [светски духовни скуп за младе, 3. јуна 2018], HopeofIsrael.ChurchofJesusChrist.org)
Овог лета смо моја супруга Калин и ја преседали на авион у Амстердаму где сам пре много година био нови мисионар. Након што сам месецима мучио да научим холандски, наш лет KLM-ом се завршио, а капетан је дао нејасну најаву преко система за обавештавање. После тренутка ћутања, моја сапутница је промрмљала: „Мислим да је то био холандски.” Дигли смо поглед, читајући мисли једно другом: Све је било узалуд.
Али није све било узалуд. Док сам се дивио растућој вери коју смо тада имали док смо ходали овим аеродромом на путу ка чудима која ће падати на нас мисионаре, нагло ме је вратио у садашњост живи, стварни мисионар који се укрцавао на авион кући. Представио се и упитао: „Председниче Лунд, шта сад да радим? Шта да радим да бих остао јак?”
Ово је исто питање које се врти по глави наших младих када се заврше конференције FSY-а, кампови за младе, посете храмовима и након што осете небеске моћи: „Како се љубав према Богу може претворити у трајно учеништво?”
Осетио сам љубав према овом мисионару који је служио последње сате своје мисије, и у тој тренутној тишини Духа чуо сам како ми је глас пуцао док сам једноставно рекао: „Не морате да носите плочицу да бисте носили Његово име.”
Хтео сам да му ставим руке на рамена и кажем: „Ево шта треба да радиш. Иди кући и буди само ТАКАВ. Толико си добар да скоро светлиш у мраку. Твоја мисија и жртве учинили су те величанственим сином Божјим. Настави да радиш код куће оно што је овде тако снажно деловало. Научио си да се молиш и коме се молиш и како се молиш. Проучавао си Његове речи и заволео си Спаситеља покушавајући да будеш попут Њега. Волео си Небеског Оца као што је Он волео Небеског Оца, служио си другима као што је Он служио другима и живео по заповестима како их је Он живео – а када ниси, кајао си се. Твоје учеништво није само натпис на мајици – постало је твој живот који си са сврхом живео за друге. Дакле, иди кући и то чини. Буди такав. Носи овај духовни полет током остатка свог живота.”
Знам да кроз уздање у Господа Исуса Христа и Његов заветни пут, можемо пронаћи духовно поверење и мир док негујемо свете навике и исправне поступке који могу да одрже и потпирују огањ наше вере. Нека се свако од нас приближава том топлом огњу и, шта год да буде, останимо. У име Исуса Христа, амен.