Нека чињење добра буде наша нормалност
Ако будемо постојани и непоколебљиви у чињењу добра, наши обичаји ће нам помоћи да останемо на заветном путу.
Увек ћу бити захвалан за моја задужења у Цркви која су ми омогућила да живим у различитим земљама. У свакој од ових земаља нашли смо велику разноликост и изузетне људе са различитим обичајима и традицијама.
Сви ми имамо обичаје и традицију који су лични, из наше породице или потичу из заједнице у којој живимо, и надамо се да ћемо задржати све оне који су у складу са начелима Јеванђеља. Просветљујући обичаји и традиција су основни за наше напоре да останемо на заветном путу, а оне који представљају препреку треба да одбацимо.
Обичај је радња или чест и уобичајен начин размишљања за неку особу, културу или традицију. Често оно што мислимо и радимо на уобичајен начин препознајемо као нормално.
Дозволите ми да ово илуструјем: Патриша, моја вољена жена, воли да пије кокосову воду, а затим да једе кокос. Током наше прве посете Пуебли, у Мексику, отишли смо на место где смо купили кокос. Након што је попила воду, моја жена их је замолила да исеку кокос и донесу јој да једе. Када је дошао, био је црвенкаст. Посули су га чилијем! Слатки кокос са чилијем! Изгледало нам је тако чудно. Али смо касније сазнали да смо чудни били моја жена и ја, који нисмо јели кокос са чилијем. У Мексику, међутим, то није реткост; то је врло нормално.
Другом приликом смо јели у Бразилу са пријатељима, а они су нас послужили авокадом. Баш кад смо хтели да га посолимо, пријатељи су нам рекли: „Шта то радите? Већ смо ставили шећер на авокадо!” Авокадо са шећером! То нам је изгледало тако чудно. Али онда смо сазнали да смо чудни били моја жена и ја, који нисмо јели авокадо са шећером. У Бразилу, авокадо посут шећером је нешто нормалано.
Оно што је за неке нормално може бити чудно за друге, у зависности од њихових обичаја и традиције.
Који су обичаји и традиција нормални у нашим животима?
Председник Расел М.Нелсон је рекао: „Данас често чујемо о ‘новој нормалности’. Ако заиста желите да пригрлите нову нормалност, позивам вас да своје срце, ум и душу све више окрећете Небеском Оцу и Његовом Сину, Исусу Христу. Нека то буде ваша нова нормалност” („A New Normal”, Liahona, нов. 2020, стр. 118).
Ово је позив свима. Није важно да ли смо сиромашни или богати, образовани или необразовани, стари или млади, болесни или здрави. Он нас позива да дозволимо да оно што је нормално у нашим животима буде оно што нам помаже да останемо на заветном путу.
Ниједна земља не садржи све оно што је добро или вредно дивљења. Дакле, као што су Павле и пророк Џозеф Смит поучавали:
„Има ли ишта честито, лепо или на добром гласу, или пак хвале вредно, за тиме трагамо.” (Чланци вере 1:13).
„И ако има која похвала, то мислите” (Филибљанима 4:8).
Имајте на уму да је ово опомена, а не само коментар.
Волео бих да сви ми одвојимо тренутак да дубоко размислимо о нашим обичајима и начину на који они утичу на наше породице.
Међу чудесним навикама које би требало да буду нормалне за чланове Цркве су ове четири:
-
Лично и породично проучавање Светих писама. Да би се обратила Господу Исусу Христу, свака особа је одговорна за учење Јеванђеља. Родитељи су одговорни да своју децу поучавају Јеванђељу (видети Учење и завети 68:25; Учење и завети 93:40).
-
Лична и породична молитва. Спаситељ нам заповеда да се увек молимо (видети Учење и завети 19:38). Молитва нам омогућава да лично комуницирамо са нашим Небеским Оцем у име Његовог Сина, Исуса Христа.
-
Недељно присуствовање састанку причешћа (видети 3. Нефи 18:1–12; Морони 6:5–6). То чинимо да бисмо се сећали Исуса Христа док узимамо причест. У овом обреду, чланови Цркве обнављају свој завет преузимања имена Спаситеља на себе, сталног сећања на Њега и држања Његових заповести (видети Учење и завети 20:77, 79).
-
Чест одлазак у храм и учествовање у раду на породичној историји. Овај рад је начин на који уједињујемо и печатимо породице за вечност (видети Учење и завети 128:15).
Како се осећамо када чујемо ове четири ствари? Да ли су оне део нашег нормалног живота?
Постоје многе друге традиције које би могле бити део нормалности коју смо усвојили, допуштајући да Бог превлада у нашим животима.
Како одредити шта је то што ће бити нормално у нашем животу и у нашој породици? У Светим писмима налазимо сјајан пример; у Мосији 5:15, каже се: „Ја бих да будете постојани и непоколебљиви, увек обилујући добрим делима.”
Волим ове речи, јер знамо да оно што постане нормално у нашим животима је оно што стално понављамо. Ако будемо постојани и непоколебљиви у чињењу добра, наши обичаји ће бити у складу са начелима Јеванђеља и они ће нам помоћи да останемо на заветном путу.
Председник Нелсон је такође саветовао: „Пригрлите своју нову нормалност свакодневним покајањем. Настојте да будете чистији у мислима, речима и делима. Послужујте другима. Задржите вечну перспективу. Величајте своје позиве. И какве год изазове будете имали, моја драга браћо и сестре, живите сваки дан тако да будете припремљенији да сретнете свог Створитеља.” („A New Normal”, стр. 118).
Сада није чудно ни мојој жени, Патриши, ни мени да једемо кокос са чилијем и авокадо са шећером – у ствари, допада нам се. Међутим, узвишење је нешто много изврсније од осећаја укуса; то је тема везана за вечност.
Молим се да наша нормалност може да нам омогући да искусимо то стање „бескрајне среће” (Мосија 2:41) које је обећано онима који држе Божје заповести и да док то радимо, можемо да кажемо, „И догоди се да живесмо срећно.”(2. Нефи 5:27).
Моја браћо и сестре, сведочим о 15-орици људи које подржавамо као пророке, видеоце и откровитеље, укључујући нашег вољеног пророка, председника Расела М. Нелсона. Сведочим да је Црква Исуса Христа светаца последњих дана истинита. Посебно сведочим о Исусу Христу, нашем Спаситељу и Откупитељу, у име Исуса Христа, амен.