Генерална конференција
И искаше да види Исуса да га позна
Октобарска генерална конференција 2022.


И искаше да види Исуса да га позна

Сведочим да Исус живи, да нас познаје и да има моћ да лечи, преображава и опрашта.

Браћо, сестре и пријатељи, 2013. године моја супруга, Лорел, и ја смо позвани да служимо као вође мисије Чешка/Словачка . Наше четворо деце је служило са нама.1 Били смо благословени као породица са бриљантним мисионарима и изузетним чешким и словачким свецима. Волимо их.

Када је наша породица ступила на мисијско поље, понели смо са собом нешто чиме је поучио старешина Џозеф Б. Виртлин. У говору под насловом „Велика заповест” старешина Виртлин је упитао: „Да ли волите Господа?” Његов савет онима од нас који би одговорили потврдно био је једноставан и одлучан: „Проводите време с Њим. Размишљајте о Његовим речима. Узмите јарам [Његов] на себе. Настојте да разумете и послушате.”2 Старешина Виртлин је тада обећао преображавјуће благослове онима који су спремни да посвете време и место Исусу Христу.3

Примили смо од срца савет и обећање старешине Виртлина. Заједно са нашим мисионарима, проводили смо много времена са Исусом, проучавајући Матеја, Марка, Луку и Јована из Новог завета и 3. Нефиja из Мормонове књиге. На крају сваке зонске конференције враћали смо се на оно што смо назвали „пет Јеванђеља”4 читајући, расправљајући, разматрајући и учећи о Исусу.

За мене, за Лорел и за наше мисионаре, дружење са Исусом у Светим писмима променило је све. Стекли сно дубљу захвалност за оно ко је Он био и шта Му је важно. Заједно смо разматрали како је поучавао, шта је поучавао, начине на које је показивао љубав, шта је чинио да благослови и служи, Његова чуда, како је одговорио на издају, како је реаговао на тешка људска осећања, његове титуле и имена, како је слушао, како је решавао сукобе, свет у ком је живео, Његове параболе, како је подстицао на јединство и доброту, Његову способност да прашта и исцељује, Његове проповеди, Његове молитве, Његову жртву помирења, Његово васкрсење, Његово Јеванђеље.

Често смо се осећали попут Закхеја „[малога] раста” како трчи да се попне на дуд док је Исус пролазио кроз Јерихон, јер, како је то описао Лука, „искаше да види Исуса да га позна”.5 То није био исти Исус какав бисмо ми хтели или желели да Он буде, већ Исус какав је заиста био и какав јесте.6 Баш као што је старешина Виртлин обећао, научили смо на веома стваран начин да је „Јеванђеље Исуса Христа Јеванђеље преображаја. Узима нас као земаљске мушкарце и жене и оплемењује нас у мушкарце и жене за вечност.”7

То су били посебни дани. Веровали смо да „у Бога све је могуће”.8 Света поподнева у Прагу, Братислави или Брну, када смо доживљавали моћ и стварност Исуса, настављају да одјекују у животима свих нас.

Често смо проучавали Maрка 2:1–12. Прича која је ту испричана је импресивна. Желим да прочитам један део директно из Марковог извештаја, а затим да га поделим онако како сам га разумео после свеобухватног проучавања и разговора са нашим мисионарима и другима.9

„И уђе опет [Исус] у Капернаум после неколико дана; и чу се да је у кући.

И одмах скупише се многи, тако да не могу ни пред вратима да се спрате; и казиваше им реч.

И дођоше к њему с узетим кога ношаше четворо.

И не могу се приближити к њему од народа открише кућу где он беше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

А Исус видевши веру њихову рече узетоме: синко! опраштају ти се греси твоји.”

После размене са некима у гомили,10 Исус је погледао парализованог човека и физички га излечио, говорећи:

Теби говорим: устани и узми одар свој, и иди дома.

И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и хваљаху Бога говорећи: нигде тога видели нисмо.”11

Ево приче како сам је ја разумео: На почетку своје службе, Исус се вратио у Капернаум, мало рибарско село које се налази на северној обали Галилејског мора.12 Недавно је извршио неколико чуда исцељујући болесне и изгонећи зле духове.13 Жељни да чују и упознају човека званог Исус, сељани су се окупили у кући о којој се причало да намерава да борави.14 Исус је почео да поучава.15

У то време куће у Капернауму су биле једноспратнице са равним крововима, груписане заједно.16 Кров и зидови били су мешавина камена, дрвета, глине и сламе, којима се приступало низом једноставних степеница са стране куће.17 Гомила се брзо повећала код куће, испунила просторију у којој је Исус поучавао и проширила се на улицу.18

Прича је усмерена на човека болесног од „узетости” и његова четири пријатеља.19 Одузетост је облик парализе, често праћена слабошћу и дрхтавицом.20 Замишљам како један од четворице говори осталима: „Исус је у нашем селу. Сви знамо за чуда која је учинио и оне које је исцелио. Ако можемо само да доведемо нашег пријатеља до Исуса, можда и он може бити излечен.”

Дакле, сваки од њих узима крај простирке или кревета на коме лежи њихов пријатељ и почиње тежак задатак његовог ношења кривудавим, често уским, непоплочаним улицама Капернаума.21 Са боловима у мишићима скрећу на последњем углу да би открили да је маса или, како је Свето писмо назива, „гомила” људи окупљених да слушају, тако велика да је немогуће провући њиховог пријатеља кроз врата до Исуса.22 С љубављу и вером, четворица не одустају. Уместо тога, пењу се уз степенице на раван кров, пажљиво подижу свог пријатеља и његов кревет са собом, разбијају кров или плафон собе у којој Исус поучава, и спуштају свог пријатеља.23

Узмите у обзир да усред нечега што је морало бити озбиљно поучавање, Исус чује гребање, подиже поглед и види све већу рупу на плафону док прашина и слама падају у собу. Парализованог човека на кревету спуштају на под. Занимљиво је да Исус схвата да ово није ометање већ нешто важно. Гледа човека на кревету, јавно опрашта његове грехе и чудесно га ослобађа од болести.24

У Марку 2. глава се износи неколико важних истина о Исусу као Христу. Прво, када покушавамо да помогнемо некоме кога волимо да дође Христу, можемо то учинити са уверењем да Он има способност да скине терет греха и да опрости. Друго, када Христу доносимо физичке, емоционалне или друге болести, то можемо учинити знајући да Он има моћ да лечи и теши. Треће, када се као ова четворица трудимо да друге доведемо Христу, можемо то чинити са сигурношћу да Он види наше праве намере и да ће их на одговарајући начин уважити.

Запамтите, Исусово учење је ометено појавом рупе на крову. Уместо да казни или отпусти четворицу који су направили рупу због ометања, Свето писмо нам каже да „Исус виде веру њихову”.25 Они који су тада били сведоци тог чуда „чудише се, и хвалише Бога који је дао власт такву људима”.26

Браћо и сестре, дозволите ми да завршим са још два запажања. Било да смо мисионари, послужитељи, председнице Потпорног друштва, бискупи, учитељи, родитељи, браћа и сестре или пријатељи, сви смо ангажовани као ученици светаца последњих дана у делу привођења других Христу. Према томе, квалитети четворице мушкараца вредни су разматрања и опонашања.27 Они су смели, прилагодљиви, отпорни, креативни, свестрани, пуни наде, одлучни, верни, оптимистични, скромни и издржљиви.

Поред тога, та четворица истичу духовну важност заједнице и заједништва.28 Да би довели свог пријатеља Христу, свако од четворице је морао да носи свој угао. Ако неко пусти, постаје теже. Ако двојица одустану, задатак постаје немогућ. Свако од нас има улогу у царству Божјем.29 Док испуњавамо ту улогу и чинимо свој део, ми носимо свој крај. Било да смо у Аргентини или Вијетнаму, Акри или Бризбејну, огранку или одељењу, породици или мисионарском сарадништву, свако од нас има крај за ношење. Када то чинимо, и желимо да чинимо, Господ нас све благосиља. Како је Он видео њихову веру, тако ће видети нашу и благословити нас као народ.

У различитим периодима носио сам угао кревета, а у другој прилици сам био тај који је ношен. Део моћи ове изузетне приче о Исусу је то што нас подсећа колико смо потребни једни другима, као браћа и сестре, да бисмо дошли Христу и били преображени.

Ово су закључци до којих сам дошао док сам проводио време са Исусом у Марку 2. глава

„Нека нам Бог удели да можемо [носити свој крај], да не бежимо, да се не плашимо, али да будемо јаки у својој вери и одлучни у свом послу, да остваримо намере Господње.”30

Сведочим да Исус живи, да нас познаје и да има моћ да лечи, преображава и опрашта. У име Исуса Христа, амен.

Напомене

  1. Evie, Wilson, Hyrum, and George.

  2. Joseph B. Wirthlin, „The Great Commandment”, Liahona, нов. 2007, стр. 30.

  3. Благослови које је открио старешина Виртлин укључују повећану способност за љубав, жељу да будемо послушни и узвратимо на Божје заповести, жељу да служимо другима и склоност да непрестано чинимо добро.

  4. „Јеванђеља… су четворострука презентација под именима четири различита јеванђелиста или писца Јеванђеља о Исусовом животу и учењу, и о његовој патњи, смрти и васкрсењу” (Anders Bergquist, „The Bible”, у изд. Џона Баудена, Encyclopedia of Christianity [2005], стр. 141). Библијски речник додаје да „реч Јеванђеље значи ‘добре вести.’ Добра вест је да је Исус Христ направио савршено помирење за човечанство које ће искупити цео људски род… Записи о Његовом смртном животу и догађајима који се односе на Његову службу називају се Јеванђељима” (Библијски речник, Јеванђеља”). Књига 3. Нефи, коју је забележио Нефи, Хеламанов унук, садржи запис о појављивању и поучавању васкрслог Исуса Христа у Америци непосредно после његовог распећа и стога се може назвати и „Јеванђељем”. Јеванђеља су посебно убедљива јер бележе догађаје и околности у којима сâм Исус активно поучава и учествује. Оне су критична полазна тачка за разумевање Исуса као Христа, нашег односа према Њему и Његовом Јеванђељу.

  5. Видети Лука 19:1–4; такође видети Jaков 4:13 (где се објашњава да Дух „говори о оном што заиста јесте, и о оном што ће заиста бити”) и Учење и завети 93:24 (дефинишући истину као „знање о ономе што јесте, и што беше, и што ће доћи”).

  6. Председник Ј. Рубен Кларк је на сличан начин подстакао проучавање „живота Спаситеља као стварне личности”. Позвао је друге да замисле библијске извештаје о животу Исуса Христа, да покушају да „иду са Спаситељем, живе са њим, допусте да буде стваран човек, полубожански, али, ипак, човек који се кретао у то време”. Штавише, обећао је да ће вам такав напор „дати такав поглед на Њега, такву интимност са Њим какву мислим да не можете постићи ни на који други начин… Сазнајте шта је радио, о чему је размишљао, чему је поучавао. Чините као што је Он чинио. Живимо као што је он живео, колико можемо. Био је савршен човек” (Behold the Lamb of God [1962], стр. 8, 11). За увид у вредност и разлоге проучавања Исуса у контексту историје, видети N. T. Wright and Michael F. Bird., The New Testament in Its World (2019), стр. 172–187.

  7. Joseph B. Wirthlin, „The Great Commandment”, стр. 30.

  8. Јеванђеље по Луки 1:37

  9. Поред редовне и опширне расправе о Maрку 2:1–12 са мисионарима мисије Чешка Словачка, такође сам захвалан за научене лекције разматрајући овај текст са младим мушкарцима и женама из мисионарског припремног разреда кочића Хајланд, у Солт Лејку и кочићу Пионира младих самаца у Солт Лејку.

  10. Видети Марко 2:6-10.

  11. Maрко 2:11–12.

  12. Видети Bruce M. Metzger and Michael D. Coogan, eds., The Oxford Companion to the Bible (1993), стр. 104; James Martin, Jesus: A Pilgrimage (2014), стр. 183–184.

  13. Видети Maрко 1:21–45.

  14. Видети Марко 2:1-2.

  15. Видети Maрко 2:2.

  16. Видети Metzger and Coogan, The Oxford Companion to the Bible, стр. 104; William Barclay, The Gospel of Mark (2001), стр. 53.

  17. Видети Barclay, The Gospel of Mark, стр. 53; такође видети Martin, Jesus: A Pilgrimage, стр. 184.

  18. Видети Maрко 2:2, 4; такође видети Barclay, The Gospel of Mark, стр. 52–53. Баркли објашњава да је „живот у Палестини био веома отворен. Ујутро су врата куће била отворена и свако ко је желео могао је да изађе и уђе. Врата се никада нису затварала осим ако неко намерно није желео приватност; отворена врата су значила отворен позив свима да уђу. У скромнијим домовима, као што је вероватно био [онај откривен у Марку 2. глава]], није било предсобља; врата су се отварала директно… на улицу. Тако је, за трен ока, гомила испунила кућу до краја и заглавила тротоар око врата; и сви су нестрпљиво слушали шта Исус има да каже.”

  19. Марко 2:3.

  20. Видети Medical Dictionary of Health Terms, „palsy”, health.harvard.edu.

  21. Видети Martin, Jesus: A Pilgrimage, стр. 184.

  22. Марко 2:4.

  23. Видети Maрко 2:4; такође видети Julie M. Smith, The Gospel according to Mark (2018), стр. 155–171.

  24. Видети Марко 2:5–12.

  25. Maрко 2:5; курзив додат.

  26. Maтеј 9:8; такође видети Maрко 2:12; Лука 5:26.

  27. Учење и завети 62:3 објашњава да су Господње слуге „благословени, јер је сведочанство које дадосте записано на небу… а греси ваши су вам опроштени.

  28. Видети M. Russell Ballard, „Hope in Christ”, Liahona, мај 2021, стр. 55–56. Председник Балард напомиње да је „осећај припадности” важан и за физичко и за духовно здравље, и примећује да „сваки члан у нашим већима, организацијама, одељењима и кочићима има Богом дане дарове и таленте који могу помоћи у изградњи Његовог царства сада”. Такође видети David F. Holland, Moroni: A Brief Theological Introduction (2020), стр. 61–65. Холанд расправља о Moронију 6. глава и начинима на које учешће и заједништво у верској заједници помажу да се олакша врста личног духовног искуства које нас ближе повезује са Небом.

  29. Видети Dieter F. Uchtdorf, „Lift Where You Stand”, Liahona, нов. 2008, стр. 56. Старешина Ухдорф објашњава да „нико од нас не може, нити треба, да покреће Господње дело сам. Али ако сви заједно стојимо на месту које је Господ одредио и подигнемо тамо где стојимо, ништа не може спречити да се ово божанско дело креће горе и напред”. Такође видети Chi Hong (Sam) Wong, „Rescue in Unity”, Liahona, нов. 2014, стр. 15. Старешина Вонг се позива на Maрка 2:1–5 и поучава да „како бисмо помогли Спаситељу, морамо да радимо заједно у јединству и хармонији. Сваки човек, сваки положај, и сваки позив је важан”.

  30. Oscar W. McConkie, из конференциојског извештаја, окт. 1952, стр. 57.

Одштампај