Вечно начело љубави

старешина Хуго Монтоја

из Седамдесеторице

Љубав нашег Небеског Оца према сваком од Његове деце је стварна. Он је ту за сваког.

Вечно начело љубави се манифестује када живимо према двема великим заповестима: Љуби Бога свим срцем, душом, умом и снагом и љуби ближњега свога као самога себе.¹

Сећам се своје прве зиме овде у Јути - свуда снег. Долазећи из пустиње Сонора, првих дана сам уживао, али после неколико дана схватио сам да морам раније да устанем да бих уклонио снег са прилаза.

Једног јутра, усред снежне олује, знојио сам се, лопатао снег, и видео комшију како отвара гаражу преко пута. Он је старији од мене, па сам помислио да ако ускоро завршим могао бих да му помогнем. Подигавши тон, упитао сам га: „Брате, треба ли ти помоћ”?

Насмејао се и рекао: „Хвала, старешино Монтоја. Затим је из своје гараже извукао чистач снега, упалио мотор и за неколико минута уклонио сав снег испред своје куће. Потом је прешао улицу са својом машином и упитао ме: „Старешина, треба ли ти помоћ?“

Са осмехом сам рекао: „Да, хвала”.

Спремни смо да помогнемо једни другима јер се волимо, а потребе мог брата постају моје, а моје његове. Без обзира који језик говори мој брат или из које земље долази, ми се волимо јер смо браћа, деца истог Оца.

Када је најављено послуживање, председник Нелсон је рекао: „Ми ћемо применити новији, светији приступ бризи о другима и послуживању другима”.² За мене, светији значи личнији, дубљи, више налик на Спаситељев начин: „имај[те] љубав међу собом”, ³ један по један.

Није довољно избећи да будете камен спотицања за друге; није довољно приметити невољнике на путу и проћи. Искористимо сваку прилику да помогнемо ближњему, чак и ако је то први и једини пут да га срећемо у овом животу.

Зашто је љубав према Богу прва велика заповест?

Мислим да је то због онога што нам Он значи. Ми смо Његова деца, Он надгледа нашу добробит, зависимо од Њега и Његова љубав нас штити. Његов план укључује слободу избора; стога ћемо вероватно грешити.

Он, такође, дозвољава да будемо тестирани и искушани. Али без обзира да ли грешимо или подлежемо искушењу, план нам обезбеђује Спаситеља како бисмо могли да будемо откупљени и вратимо у Божје присуство.

Недаће у нашем животу могу изазвати сумњу у испуњење обећања која су нам дата. Молимо вас, верујте у нашег Оца. Он увек држи своја обећања, и можемо сазнати чему Он жели да нас поучи.

Чак и ако радимо оно што је исправно, околности у нашем животу могу се променити од добрих до лоших, од среће до туге. Бог одговара на наше молитве у складу са бескрајном милошћу и љубављу и у своје време.

Пресушио је поток где је Илија пророк пио воду.⁴
Нефијев добар челични лук је сломљен.⁵
Дечак је дискриминисан и избачен из школе.
Дуго очекивано дете умрло је неколико дана након рођења.

Околности се мењају.

Када се околности промене из добрих и позитивних у лоше и негативне, и даље можемо бити срећни јер срећа не зависи од околности већ од нашег односа према околностима. Председник Нелсон је рекао: „Радост коју осећамо нема много везе са нашим животним околностима а итекако има везе са усредсређеношћу наших живота.”⁶

Можемо се опустити и чекати да се околности саме од себе промене, или можемо тражити и стварати нове околности.

Илија пророк је отишао до Сарепте, где му је удовица дала храну и пиће.⁷
Нефи је направио дрвени лук и ловио животиње за храну.⁸
Дечак је седео и слушао и бележио поред прозора, а данас је наставник у основној школи.
Пар је развио велику веру у Спаситеља Исуса Христа и поверење у план спасења. Њихова љубав према дуго очекиваном детету а које је изненада умрло већа је од њихове туге.

Када чујем питања „Оче небески, да ли си заиста ту? И да ли чујеш и одговараш на молитву [сваког] детета?”,⁹ Волим да одговорим: „Био је, јесте, и увек ће бити ту за тебе и мене. Ја сам Његов син, Он је мој Отац, и учим да будем добар отац какав је Он.

Моја супруга и ја се увек трудимо да будемо ту за нашу децу у било које време, под било којим условима и на било који начин. Свако дете је јединствено; њихова вредност за Бога је велика, и без обзира на изазове, грехе и слабости, Бог их воли, као и ми.

Када сам добио овај позив у врховну власт, последњег дана пре нашег путовања у Солт Лејк, сва моја деца и њихове породице били су заједно у нашем дому на породичној кућној вечери, где смо изразили нашу љубав и захвалност. После лекције дао сам свештенички благослов сваком свом детету. Сви су били у сузама. После благослова, мој најстарији син је у име свих изразио речи захвалности за велику љубав коју смо им пружили од дана рођења до тада.

Благосиљајте своју децу, било да имају 5 или 50 година. Будите са њима, будите за њих. Иако је брига о деци одговорност установљена божанским планом, не смемо заборавити да делимо време радости са својом децом.

Љубав нашег Небеског Оца према сваком од Његове деце је стварна. Он је ту за сваког. Не знам како Он то ради, али ради. Он и Његов Прворођени су једно у обављању дела и славе Оца, „да оствару[ју] бесмртност и вечни живот човека”.¹⁰ Послали су нам Светог Духа да нас води, да нас опомиње и да нас теши ако је потребно.

Он је наложио Свом љубљеном Сину да створи ову прелепу земљу. Поучио је Адама и Еву и дао им слободу избора. Он је годинама и годинама слао гласнике да бисмо примили Његову љубав и Његове заповести.

Био је у Светом шумарку и одговарао је на искрено питање младог Џозефа и звао га по имену. Рекао је: Ово jе Син моj љубљени. Слушај Га!”¹¹

Верујем да се врховни израз љубави Божје према нама догодио у Гетсиманији, где се Син Бога живога молио: „Оче мој! ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу него како ти”.¹²

Приметио сам да мали део помирења Исуса Христа који могу да разумем увећава моју љубав према Оцу и Његовом Сину, смањује моју жељу да грешим и будем непослушан, и повећава моју спремност да будем бољи и радим боље.

Исус је без страха и без сумње ишао до Гетсеманије, уздајући се у свог Оца, знајући да Он мора сам загазити у пресу за грожђе Поднео је сву бол и свако понижење. Био је оптужен, осуђен и разапет. Током сопствене агоније и страдања на крсту, Исус се усредсредио на потребе своје мајке и свог вољеног ученика. Понудио је свој живот.

Трећег дана је васкрсао. Гробница је празна; Он стоји здесна своме Оцу. Надају се да ћемо изабрати да одржимо своје завете и да се вратимо у Њихово присуство. Ово друго стање није наше коначно стање; ми не припадамо овом земаљском дому, већ смо вечна бића која доживљавају привремена искуства.

Исус је Христ, Син живога Бога. Он живи, и пошто Он живи, сва Божја деца ће живети заувек. Захваљујући Његовој помирбеној жртви, сви можемо да живимо заједно са Њима. у име Исуса Христа, амен.