Изградња живота отпорног на противника
Молим се да можемо наставити да градимо своје животе тако што ћемо следити планове и техничке спецификације божанског плана чији је аутор наш Небески Отац.
Током година са ове прелепе говорнице у Конференцијском центру, примали смо величанствене савете, надахнуће, упутства и откривење. Говорници су с времена на време користили поређења повезана са њиховим областима знања и искуства како би јасно и снажно илустровали неко начело Јеванђеља Исуса Христа.
Тако смо, на пример, учили о авионима и летовима када нас мало почетно одступање може одвести до места које је далеко од првобитног одредишта.1 Такође смо на исти начин учили из поређења функције нашег физичког срца са снажном променом срца која је потребна да одговоримо на Господњи позив да Га следимо.2
Овог пута желим да понизно додам поређење надахнуто облашћу моје стручне спреме. Мислим на свет грађевинарства. Од почетка студирања на факултету, сањао сам о дану када ћу испунити услове да се квалификујем да похађам курс на ком ћу научити како да пројектујем зграде и друге грађевине које би се потом могле сматрати „антисеизмичким”.
Коначно је дошао дан мог првог часа на ту тему. Прве речи професора биле су следеће: „Сигурно сте нестрпљиви да започнете овај курс и научите да пројектујете антисеизмичке грађевине”, на шта су многи од нас радосно климнули главом. Тада је професор рекао: „Жао ми је што вам морам рећи да то није могуће, јер не могу да вас научим како да пројектујете зграду која је имуна, ʽпротив-ʾ или која је отпорна на земљотрес. „То нема смисла”, рекао je, „јер ће се земљотреси ионако десити, хтели ми то или не”.
Затим је додао: „Оно што могу да вас научим је како да пројектујете грађевине које су сеизмички отпорне, грађевине које могу да се одупру силама земљотреса, тако да грађевина стоји без икаквих озбиљних оштећења и да онда настави да служи сврси којој је намењена.”
Инжењер врши прорачуне који одређују димензије, квалитет и карактеристике темеља, стубова, греда, бетонских плоча и других конструктивних елемената који се пројектују. Ови резултати се преточе у планове и техничке спецификације, које градитељ мора стриктно да испоштује да би се рад извршио и тиме испунио сврху за коју је пројектован и због чега се гради.
Иако је прошло више од 40 година од тог првог часа инжењерства сеизмичке отпорности, савршено се сећам тренутка када сам почео да стичем дубље, потпуније разумевање виталног значаја којим ће овај концепт бити присутан у грађевинама које ћу пројектовати у свом будућем професионалном животу. Не само то, него још важније – да ће трајно бити присутан у изградњи мог сопственог живота и живота оних на које могу позитивно утицати.
Како смо благословени што се ослањамо на знање о плану спасења који је створио наш Небески Отац, да имамо обновљено Јеванђеље Исуса Христа и да се ослањамо на надахнуто усмеравање живих пророка! Свe претходно наведено је суштина божански осмишљених „планова” и „техничких спецификација” које нас јасно уче како да изградимо срећне животе – животе који су отпорни на грех, отпорни на искушења, отпорни на нападе Сотоне, који очајнички настоји да осујети нашу вечну судбину да будемо заједно са нашим Небеским Оцем и са нашим вољеним породицама.
Сам Спаситељ је на почетку своје службе остављен да буде искушан од ђавола.3. Али Исус је успео да савлада то велико искушење. Како Му је послужио Његов став против Сотоне или искушења? Оно што је учинило да Исус победнички изађе из тих најтежих тренутака била је Његова духовна припрема, која му је омогућила да буде у стању да се одупре искушењима противника.
Који су били неки од фактора који су помогли Спаситељу да се припреми за тај кључни тренутак?
Прво, постио је 40 дана и 40 ноћи, пост који је морао бити праћен сталном молитвом. Дакле, иако је био физички слаб, Његов дух је био веома јак. Иако се, на срећу, од нас не тражи да постимо толико – већ само 24 сата и једном месечно – пост нам доноси духовну снагу и припрема нас да будемо отпорни на искушења овог живота.
На другом месту, у извештају о искушењима којима је Спаситељ био подвргнут, видимо да је Он увек одговарао Сотони имајући на уму Света писма, цитирајући их и примењујући их у правом тренутку.
Када га је Сотона искушавао да претвори камење у хлеб како би могао да утоли своју глад после дугог поста, Господ му је рекао: „Писано је: Не живи човек о самом хлебу, но о свакој речи која излази из уста Божјих.”4 Затим, када је Господ био на врху храма, ђаво је покушао да Га искуша да покаже своју моћ, на шта је Господ одговорио са влашћу: „Али и то стоји написано: Немој кушати Господа Бога свог.”5 И на Сотонин трећи покушај, Господ је одговорио: „Стоји написано: Господу Богу свом поклањај се и Њему једино служи.”6
Земљотрес оставља траг чак и на грађевинама које су правилно пројектоване и изграђене – као што су можда неке пукотине, порушен намештај или плафони, разбијени прозори итд. Али ово добро осмишљено и добро изграђено здање испуниће своју сврху заштите својих станара, и уз неке поправке повратиће своје првобитно стање.
На сличан начин, удари противника такође могу изазвати „пукотине” или делимичну штету у нашим животима, упркос нашим напорима да изградимо своје животе према савршеном божанском плану. Ове „пукотине” се могу кроз осећање туге или кајања због тога што смо починили неке грешке и што нисмо све урадили савршено, или због осећања да нисмо толико добри колико желимо да будемо.
Али оно што је заиста важно јесте да ми и даље стојимо, пошто смо следили божански осмишљене планове и спецификације, то јест Јеванђеље Исуса Христа. Конструкција наших живота није срушена због напора противника или због тешких ситуација са којима смо морали да се суочимо; него зато што смо спремни да идемо напред.
Радост обећану у Светим писмима као сврху нашег постојања7 не треба схватити као да нећемо имати потешкоћа или туга, да нећемо имати „ломове” као последице искушења, невоља или стварних искушења нашег земаљског живота.
Ова радост има везе са Нефијевим погледом на живот, када је рекао: „Премда видех многе невоље током дана својих, ипак бејах веома повлашћен код Господа у свим данима својим.”8 У свим његовим данима! Чак и у данима током којих је Нефи патио услед неразумевања и одбацивања од стране рођене браће, чак и када су га везали у лађи, чак и у дан када је његов отац, Лехи, преминуо, чак и када су Ламан и Лемуило постали смртни непријатељи његовог народа. Чак и у тим тешким данима, Нефи се осећао високо повлашћеним код Господа.
Можемо осећати смиреност знајући да Господ никада неће дозволити да будемо искушани више него што можемо поднети. Алма нас позива да „бди[мо] и моли[мо] се без престанка, да не буде[мо] искушавани више него што може[мо] поднети, и да тако буде[мо] вођени Светим Духом, постајући понизни, кротки, покорни, стрпљиви, пуни љубави и трпељивости”.9
Исто се може применити на животна искушења. Амон нас подсећа на речи Господње: „Пођите… и са стрпљењем подносите невоље своје, и ја ћу вам дати успеха.”10
Господ нам увек пружа помоћ када се суочимо са невољама, искушењима, неразумевањем, слабостима, па чак и смрћу. Он је рекао: „И сада, заиста, кажем вам, а шта кажем једноме, кажем свима, развеселите се дечице, јер сам међу вама, и нисам вас оставио.”11 Никада нас неће напустити!
Молим се да можемо наставимо да градимо своје животе пратећи планове и техничке спецификације божанског плана чији је аутор наш Отац, и који је испуњен преко нашег Спаситеља, Исуса Христа. Тако ћемо, због благодати која нас досеже помирењем нашег Спаситеља, успети да изградимо живот отпоран на грех, отпоран на искушења и ојачани да издржимо тужна, тешка времена у нашим животима. Штавише, бићемо у условима да приступимо свим благословима обећаним кроз љубав нашег Оца и нашег Спаситеља. У име Исуса Христа, амен.