Његов јарам је благ и бреме je Његово лако
Сетимо се да је свака особа на овој земљи дете Божје и да Он свакога воли.
Прича говори о човеку који се звао Џек, који је имао вољеног пса птичара по имену Кеси. Џек је био тако поносан на Кеси и често се хвалио колико је она вешт пас. Да би то доказао, Џек је позвао неке пријатеље да посматрају Кеси како наступа. Након што је стигао у ловачки клуб, Џек је пустио Кеси да трчи около док је он ушао унутра да се пријави.
Када је дошло време за почетак, Џек је желео да покаже Кесине невероватне вештине. Међутим, Кеси се чудно понашала. Није послушала ниједну Џекову команду, као што је то обично својевољно радила. Све што је желела је да остане поред њега.
Џек је био фрустриран и посрамљен и љут на Кеси; убрзо је предложио да оду. Кеси није хтела ни да скочи у задњи део камиона, па ју је Џек нестрпљиво подигао и гурнуо у кавез. Био је љут док су они око њега исмевали понашања његовог пса целим путем до куће. Џек није могао да разуме зашто се Кеси лоше понаша. Била је добро обучена, а сва њена жеља у прошлости била је да му угоди и служи му.
По доласку кући, Џек је почео да прегледа Кеси у потрази за повредама, избочинама или крпељом, као што је обично радио. Када је ставио руку на њена груди, осетио је нешто мокро и видео своју руку умрљану крвљу. На своју срамоту и ужас, открио је да Кеси има дугу, широку рану до грудног коша. Нашао је другу на њеној десној предњој нози, такође до кости.
Џек је узео Кеси у наручје и почео да плаче. Његов стид због тога како је погрешно проценио и опходио се према њој био је дирљив. Кеси се раније током дана понашала неуобичајено јер је била повређена. На њено понашање утицали су њен бол, њена патња и њене ране. То није имало никакве везе са недостатком жеље да се покори Џеку или недостатком љубави према њему.1
Чуо сам ову причу пре много година и никад је нисам заборавио. Колико рањеника имамо међу нама? Колико често осуђујемо друге на основу њиховог спољашњег изгледа и поступака, или мањка ангажовања када бисмо, ако бисмо у потпуности разумели, реаговали са саосећањем и жељом да помогнемо уместо да својим расуђивањем повећамо њихов терет?
Био сам крив за то много пута у животу, али ме је Господ стрпљиво учио кроз лична искуства и док сам слушао животна искуства многих других. Почео сам да потпуније ценим пример нашег драгог Спаситеља, који је провео толико свог времена служећи другима с љубављу.
Животно искуство моје најмлађе ћерке укључивало је изазове емоционалног здравља из времена када је била девојчица. Често се током свог живота осећала као да не може даље. Заувек ћемо бити захвални земаљским анђелима који су били ту током тих времена: седели са њом, слушали је, плакали са њом, и делили заједно јединствене дарове, духовна схватања и међусобни однос љубави. У таквим околностима љубави терет су често подизале обе стране.
Старешина Џозеф Б. Виртлин, цитирајући 1. Коринћанима, рекао је: „Aко језике човечије и анђеоске говорим a љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи” ”.2
Наставио је:
„Павлова порука овим новим свецима била је једноставна и директна: Ништа што радите не доноси велику разлику ако немате милости. Можете говорити језицима, имати дар пророштва, разумети све мистерије, и поседовати све знање; чак и ако имате веру да померате планине, без милосрђа вам то неће бити од користи.
„‘Милосрђе је чиста љубав Христова’ [Moрони 7:47]. Спаситељ је пример те љубави.”3
У Joвану читамо: „По том ће сви познати да сте моји ученици, ако узимате љубав међу собом.”4
Наше црквене вође су одржале многе говоре о милосрђу, јединству, љубави, доброти, саосећању, праштању и милости. Верујем да нас Спаситељ позива да живимо на виши, светији начин4 – Његов начин љубави, где сви могу да осете да заиста припадају и да су потребни.
Заповеђено нам је да волимо друге,6 не да их осуђујемо.7 Одложимо то тешко бреме; није наше да га носимо.8 Уместо тога, можемо покупити Спаситељев јарам љубави и саосећања.
„Ходите к мени сви коjи сте уморни и натоварени, и jа ћу вас одморити.
Узмите jарам моj на себе, и научите се од мене;
Јер jе jaрам мој благ, и бреме je моје лако.”9
Спаситељ не опрашта грех, већ нам нуди своју љубав и пружа праштање када се покајемо. Он је жени ухваћеној у прељуби рекао: „Ни ја те не осуђујем, иди, и отселе више не греши”.10 Они које је дотакао осетили су Његову љубав, и та љубав их је исцелила и преобразила. Његова љубав их је надахнула да пожеле да промене своје животе. Живот на Његов начин доноси радост и мир, и Он позива друге на тај начин живота са благошћу, добротом и љубављу.
Старешина Гери E. Стивенсон је рекао: „Када се суочавамо са животним ветром и кишним олујама, болестима и ранама, Господ – наш Пастир, наш Неговатељ – неговаће нас љубављу и добротом. Исцелиће нам срца и обновити душе.”11 Као следбеници Исуса Христа, зар не би требало да радимо исто?
Спаситељ тражи од нас да учимо о Њему12 и чинимо оно што смо видели да Он чини.13 Он је оличење милосрђа, чисте љубави. Док постепено учимо да чинимо оно што Он тражи од нас – не из дужности или чак због благослова које бисмо могли да примимо, већ чисто из љубави према Њему и нашем Небеском Оцу13 – Његова љубав ће тећи кроз нас и учинити све што Он тражи не само могућим, него на крају много једноставнијим и лакшим15 и радоснијим него што смо икада могли да замислимо. Биће потребна вежба; могло би трајати годинама, као што је мени требало, али када макар пожелимо да љубав буде наша покретачка снага, Он може узети ту жељу,16 то семе, и на крају га претворити у прелепо дрво, пуно најслађег воћа.17
У једној од наших вољених химни певамо: „Ко сам ја да судим другоме када ходам несавршено? У тихом срцу скривена је туга коју око не види.”18 Ко међу нама можда крије тугу? Наизглед бунтовно дете или тинејџери, деца разводених родитеља, самохрана мајка или отац, они са физичким или менталним здравственим проблемима, они који сумњају у своју веру, старији, расне мањине, они који се осећају сами, они који желе да се венчају, они са нежељеним зависностима, и многи други који се баве широким спектром изазовних животних искустава – често чак и они чији животи на први поглед изгледају савршено.
Нико од нас нема савршен живот нити савршену породицу; Ја свакако немам. Када тежимо да саосећамо са другима који такође доживљавају изазове и несавршености, то им може помоћи да осете да нису сами у својим тешкоћама. Свако треба да осети да заиста припада и да је потребан у телу Христовом.19 Сотонина велика жеља је да подели Божју децу, и он је веома успешан, али у јединству постоји велика моћ.20 И како треба да подупиремо једни друге на овом изазовном смртничком путовању!
Наш пророк, председник Расел М. Нелсон, рекао је: „Свако злостављање или предрасуда према другом због националности, расе, сексуалне оријентације, пола, степена образовања, културе или других значајних показатеља је увредљиво за нашег Творца! Такво малтретирање нас доводи до тога да живимо испод свог нивоа као Његови заветни синови и кћери!”21
Када је председник Нелсон позвао све да крену и остану на путу завета, који води назад до нашег Спаситеља и нашег Небеског Оца, он је, такође, дао следећи савет: „Ако се пријатељи и породица… удаље од Цркве, наставите да их волите. Није на вама да судите о избору других ништа више него што заслужујете да будете критиковани зато што сте остали верни.”22
Пријатељи, запамтимо да је свака особа на овој земљи дете Божје23 и да Он свакога воли.24 Постоје ли људи на вашем путу које сте имали потребу да осуђујете? Ако је тако, запамтите да су ово дивне прилике за нас да вежбамо да волимо онако како Спаситељ воли.25 Док следимо Његов пример, можемо бити у јарму с Њим и помоћи да негујемо осећај љубави и припадности у срцима све деце нашег Оца.
„Да имамо ми љубав к њему, јер он најпре показа љубав к нама.”26 Када смо испуњени Спаситељевом љубављу, Његов јарам заиста може бити благ, а Његов терет може бити лак.27 О томе сведочим у име Исуса Христа, амен.