Приближите се Спаситељу
Настојећи да упознамо и волимо Спаситеља, одвајамо се од света кроз завете са Богом, постајући препознатљиви, необични и посебни, не изолујући се од других у свету који верују другачије.
Моја драга браћо и сестре, ове вечери говорим скромним и посвећеним следбеницима Исуса Христа. Кад гледам доброту у вашим животима и вашу веру у Господа, овде у овој земљи и међу народима широм света, све вас волим још више.
Пред крај Његове службе, Исусови ученици су га замолили да им каже о томе какав је „знак [Његовог другог доласка], и краја века”.1
Исус им је рекао о условима који ће претходити његовом повратку и завршио изјавом да „кад видите све ово, [знаћете] да је [време] близу”.2
На последњој генералној конференцији пажљиво сам слушао речи председника Хенрија Б. Ајринга: „Свако од нас”, рекао је, „где год да се налазимо, зна да живимо у све опаснијим временима… Свако ко има очи да види знаке времена и уши да чује речи пророка зна да су истините.”3
Спаситељ је похвалио своје храбре ученике: „Благо вашим очима што виде, и ушима вашим, што чују”. 4 Нека овај благослов буде наш док пажљиво слушамо речи Господње преко Његових пророка и осталих на овој конференцији.
Пшеница и кукољ
Господ је објаснио да ће у ово последње време пре Његовог повратка, „пшеница”, коју Он описује као „синове царства”,5 расти раме уз раме са „кукољом”, или онима који не воле Бога и не држе заповести Његове. Они ће „раст[и] обоје заједно”.6 једно поред другог.
Ово ће бити наш свет док се Спаситељ не врати, са много тога што је добро и много зла са свих страна.7
Можда се понекад не осећате као снажна, зрела стабљика. Будите стрпљиви према себи! Господ је рекао да ће стабљике расти али још увек бити нежне.8 Сви смо Његови свеци последњих дана, и иако још увек нисмо све што желимо да будемо, озбиљни смо у својој жељи да будемо Његови истинити ученици.
Јачајмо нашу веру у Исуса Христа?
Разумемо да ће, како се зло буде повећавало у свету, наш духовни опстанак и духовни опстанак оних које волимо, захтевати да потпуније негујемо, утврдимо и јачамо корене наше вере у Исуса Христа. Апостол Павле нас је саветовао да будемо укорењени,9 утемељени и утврђени10 у нашој љубави према Спаситељу и нашој одлучности да Га следимо. Данашњица и дани пред нама захтевају више пажње и усмерених напора, ради заштите од скретања и немара.11
Чак и са све већим светским утицајима око нас, не треба да се плашимо. Господ никада неће напустити свој заветни народ. Постоји надокнађујућа моћ духовних дарова и божанског усмеравања за праведнике.12 Међутим, овај додатни благослов духовне моћи не пада на нас само зато што смо део ове генерације. Долази када јачамо своју веру у Господа Исуса Христа и држимо Његове заповести, када Га упознајемо и волимо. „Ово је живот вечни”, Исус се молио: „да познају Тебе јединог истинитог Бога, и кога си послао Исуса Христа.”13
Као што добро знамо, имати веру у Исуса Христа и бити истински ученик је више од једнократне одлуке – више од једнократног догађаја. То је свети процес који траје, расте и шири се током година нашег живота, настављајући се све док не клекнемо пред Његове ноге.
Са пшеницом која расте међу кукољем у свету, како можемо продубити и ојачати нашу посвећеност Спаситељу у данима који су пред нама?
Ево три мисли:
Уронимо у Исусов живот
Прво, можемо се потпуније удубити у Исусов живот, Његова учења, Његово величанство, Његову моћ и Његову жртву помирења. Господ је рекао: „Гледајте к мени у свакој мисли”.14 Апостол Јован нас је подсетио: „Да имамо ми љубав к њему, јер он најпре показа љубав к нама.”15 Када боље доживљавамо Његову љубав, волимо Га још више и, сасвим природно, боље следимо Христов пример љубави и бриге за оне око нас. Са сваким праведним покретом ка Њему, ми Га видимо јасније.16 Обожавамо Га и покушавамо на своје мале начине да се угледамо на Њега.17
Склапајмо завете са Господом
Затим, када боље познајемо и волимо Спаситеља, још више желимо да Му обећамо своју оданост и поверење. Ми склапамо завете са Њим. Почињемо са нашим обећањима на крштењу и потврђујемо ова и друга обећања када се свакодневно кајемо, тражимо опроштај и жељно ишчекујемо примање причести сваке недеље. Обећавамо се да ћемо „увек Га се сећати и држати заповести Његове”.18
Када смо спремни, прихватамо храмске обреде и завете. Осећајући утицај вечности у нашим светим, тихим тренуцима у дому Господњем, радо склапамо завете са Богом и јачамо своју решеност да их се држимо.
Склапање и држање завета омогућава да Спаситељева љубав дубље зарони у наше срце. У овомесечном издању часописа Liahona, председник Расел М. Нелсон је рекао: „[Наши] завет(и) ће нас водити све ближе и ближе Њему… Бог неће прекинути свој однос са онима који су успоставили такву везу са Њим.”19 И као што је председник Нелсон тако лепо рекао јутрос: „Са посвећењем сваког новог храма, додатна божанска моћ долази на свет да нас ојача и супротстави се све јачим напорима противника”.20
Можемо ли видети зашто би Господ упутио свог пророка да нам приближи свете храмове и дозволи нам да чешће будемо у Његовом дому?
Када улазимо у храм, ослобађамо се светских утицаја који се гомилају против нас, док учимо о својој сврси у животу и вечним даровима које нам нуди наш Спаситељ, Исус Христ.
Чувајмо дар Светог Духа
Коначно, моја трећа мисао: У овој светој потрази, вреднујемо, штитимо, бранимо и чувамо дар Светог Духа. И председник Балард је раније и старешина Кевин В. Пирсон пре само неколико тренутака говорили су о пророчком упозорењу председника Нелсона, које ћу поновити: „Неће бити могуће духовно преживети без вођства, усмерења, утехе и сталног утицаја Светог Духа”.21 То је ненадмашан дар. Дајемо све од себе да заштитимо наша свакодневна искуства како би утицај Светог Духа остао уз нас. Ми смо светло свету, и када је потребно, радо бирамо да будемо другачији од других. Председник Далин Х. Оукс је недавно питао младе самце: „Да ли се усуђујете да будете другачији? … [Посебно] важни … су избори које доносите у свом личном животу… Да ли се супротстављате противнику у свету?”22
Одаберимо да будемо другачији од света
У недавном посту на друштвеним мрежама, замолио сам колеге ученике да поделе одлуке које су донели а које су од њих захтевале да се разликују од света. Примио сам стотине одговора.23 Ево само неколико њих:
Аманда: Ја сам медицинска сестра која ради у локалном затвору. Трудим се да се бринем о затвореницима као што би то Христ чинио.
Рејчел: Ја сам оперска певачица и често се подразумева да ћу носити било који костим који добијем, без обзира на смерност. [Пошто сам даривана,] рекла сам [продуцентима] да костим треба да буде [пристојан]. Нису били срећни… али су невољно извршили измене. Не бих мењала мир који долази када стојим као Христов сведок у сваком тренутку.
Крис: Ја сам алкохоличар (на опоравку), достојан храма, члан Цркве. Не ћутим о својим искуствима са зависношћу и стицању сведочанства о помирењу [Исуса Христа].
Лорен: Писала сам скеч са својим друговима из разреда у средњој школи. Хтели су да мој тихи, уздржани лик има изненадни излив вулгарности. Стално су ме притискали, али сам то одбијала и држала се свог става.
Адам: Многи ми не верују када кажем да се држим закона чедности и бирам да се уздржавам од порнографије. Они не разумеју предност радости и мира у уму који ми то даје.
Ела: Мој отац је члан ЛГБТК заједнице. Увек се трудим да имам у виду осећања других људи док стојим као Христов сведок и будем верна ономе у шта верујем.
Андраде: Одлучио сам да наставим да идем у цркву када је моја породица одлучила да више не иде.
И на крају, Шери: Присуствовали смо догађају у гувернеровој вили. Почели су да деле шампањац за „здравицу“. Инсистирала сам на води, иако је особље рекло да ће то бити увредљиво. Наздравили смо гувернеру, а ја сам високо држала чашу за воду! Гувернер се није увредио.
Председник Нелсон је рекао: „Да, живите у свету, али имате веома различите стандарде од света који ће вам помоћи да избегнете мрљу света”.24
Анастасија, млада мајка из Украјине, била је у болници пошто је управо родила дечака када су бомбашки напади почели у Кијеву прошлог фебруара. Медицинска сестра је отворила врата болничке собе и ужурбаним гласом рекла: „Узми своју бебу, умотај је у ћебе и иди у ходник – одмах!“
Касније је Анастасија коментарисала:
„Никад нисам замишљала да ће моји први дани мајчинства бити тако тешки, … али … усредсређујем се на благослове и чуда која сам видела…
„Тренутно… можда изгледа немогуће икада опростити онима који су изазвали толико разарања и штете… , али као Христов ученик верујем да ћу моћи да [опростим]. …
Не знам шта ће се све догодити у будућности… али знам да ће држање наших завета омогућити да Дух буде стално са нама, … омогућавајући нам да осећамо радост и наду, … чак и у тешким временима.”25
Обећање вечног живота и целестијалне славе
Моја браћо и сестре, благословен сам да обилно примам љубав нашег вољеног Спаситеља, Исуса Христа. Знам да Он живи и води Своје свето дело. Немам довољно речи да изразим своју љубав према Њему.
Сви смо ми „деца завета” која су распрострањена широм земље у нацијама и културама на свим континентима, бројни у милионима, док чекамо славни повратак нашег Господа и Спаситеља. Сијајући као светлост онима око нас, ми свесно обликујемо своје жеље, мисли, изборе и поступке. Настојећи свим својим срцем да упознамо и волимо Спаситеља, одвајамо се од света кроз завете са Богом, тако што смо препознатљиви, необични и посебни пошто поштујемо Њега и Његова учења, не изолујући се од других у свету који верују другачије.
Чудесно је путовање бити жито међу кукољем, понекад испуњено болом у срцу, али увек смирено сазревањем наше вере и уверавањем у њу. Када допуштате да ваша љубав према Спаситељу и Његова љубав према вама уроне дубоко у ваше срце, обећавам вам додатно поверење и мир у суочавању са изазовима вашег живота. А Спаситељ нам је обећао: „Ја [ћу] скупити свој народ, сходно параболи о пшеници и кукољу, како би се пшеница заштитила у амбару да би имала вечни живот, и била крунисана целестијалном славом”.26 У име Исуса Христа, амен.